Polazna | Vesti | Izabrana nova sela projekta "Bogatstvo različitosti"

Izabrana nova sela projekta "Bogatstvo različitosti"

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izabrana nova sela projekta "Bogatstvo različitosti"

Obaveštavamo Vas o izboru sela koja su izabrana za promociju u okviru projekta Bogatstvo različitosti. Stručni tim su sačinjavali predstavnici klastera Istar 21, Turističke organizacije Srbije, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva poljoprivrede, fotografi, novinari, kamermani, predstavnik Svetske turističke organiazcije i etnolog.

Za učešće u projektu je najavljeno 26 sela, dokumentaciju je dostavilo 19 sela, a stručni tim je posetio 17 sela.

Najspremnija sela za turističku promociju u okviru projekta Bogastvo različitosti su:
1. Dobra, opština Golubac
2. Vinča, opština Grocka
3. Crnajka, opština Majdanpek
4. Jabukovac, opština Negotin

Izuzetno velike potencijale imaju:
1. Klaster Dunavski biseri: Kostol, Velika Vrbica i Rtkovo, opština Kladovo
2. Štubik, opština Negotin
3. Miroč, opština Majdanpek
4. Braničevo, opština Golubac
5. Kusiće, opština Veliko Gradište
6. Šalinac, opština Smederevo

Sela koja već imaju turiste ali neće biti obuhvaćena našim projektom:
Rajačke pimnice, opština Negotin, i Vinci, opština Golubac

Podvrška, opština Kladovo, Poljana, opština Požarevac i Oreškovica, opština Donji Milanovac takodje neće biti obuhvaćeni našim projektom.
Iako selo Oreškovica nije izabrano, Kapetan Mišin Breg u blizini ovog sela će biti uključen u promociju.

U nastavku možete pročitati zaključke i preporuke komisije.

Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.




OBRAZLOŽENJE ZA ODLUKU I ODABIR SELA U ISTOČNOJ SRBIJI

Šalinac, opština Smederevo
Vrednost ovom selu pre svega daje Šalinački lug, jedinstven lokalitet i spomenik prirode. Danas je prava retkost postojanje ovakvih šuma, prekrivenih hrastom lužnjakom i poljskim jasenom koje su nekada bile deo područja oko Morave i Panonije. Udruženje „Hrast“ aktivno se okrenulo očuvanju ovog spomenika prirode (zaštićeno prirodno dobro III kategorije) putem rasađivanja hrastova na delove šume gde je obnova neophodna, kao i zabrane seče stabala, izgradnje objekata ili ispuštanja otpadnih voda.

Šalinačka jezera, predstavljaju važan potencijal za razvoj turizma na području Šalinca, međutim, od četiri jezera, samo je jedno, najveće, delimično uređeno kao kupalište sa malom plažom. Bolje uređenje jezera za kupače i sređivanje ostalih jezera, upoznavanje sa čarima vožnje fijakerom impozantne Šaljinačke šume površine 19 ha, prikazivanje i prodaja lokalnih proizvoda turistima, mogu biti prava stvar za Šaličane. U selu, na žalost, nismo videli lokalno stanovništvo spremno da prikaže običaje, tradiciju, stare zanate i autentičnu gastronomiju, a sve to može biti u funkciji turističke ponude mesta.

Udruženje „Hrast“, koje edukuje stanovništvo (posebno mladje, kod kojih nastoji da razvije svest o zaštiti šuma) o značaju stalne brige i održavanja šuma, pravi su primer šta se sve može uraditi kada postoji dobra volja i razradjen plan, pa bi ostalim meštanima ovog sela, sa sasvim povoljnim turističko – geografskim položajem, oni mogli biti sasvim lep primer, za početak.

Preporuka: pronaći adekvatne zakupce jezera koji će dati sredstva za uređenje jezera, ali i upravljati na odgovoran način koji neće ugroziti prirodu. Zatim ponuditi privatan smeštaj (jer bi turisti na jezero mogli dolaziti i iz daljih krajeva), a uz to i sve ostalo. Vožnja fijakerima po šumi bi mogla biti atraktivan sadržaj. Veće perspektive za razvoj turizmu ovom selu bi dala bolja povezanost sa Kostolcem (Viminacium).
 

Vinča, opština Grocka

Selo Vinča je, zbog arheološkog nalazišta Belo Brdo, danas poznato u svetskoj arheologiji kao jedan od najvažnijih izvora podataka o životu na početku civilizacije. Veličina naselja i nalazi svojom obimnošću i vrednošću svedoče o tome da se centar vinčanske kulture nalazio baš u ovom selu, udaljenom petnaestak kilometara od Beograda. Veliki broj iskopanih figurina, keramičkih posuda i artefakata, ostaci neolitskih kuća samo su deo priče koja se ovde nalazi ali koja, na žalost, nije u većoj meri dostupna turistima. Zaposleni na ovom lokalitetu se domišljaju pokazujući stare fotografije, što zaista lokalitet ovakvog značaja ne zaslužuje. Uz pomoć države i nastavak prekinutih iskopavanja, ovo arheološko nalazište bi se moglo urediti i predstaviti na sličan način kao i Lepenski vir ili Viminacium s obzirom na to da mu vrednost nije ništa manja.

Pored Belog Brda, u Vinči se nalazi Institut za nuklearne nauke, gde se organizuju posete za studijske i stručne grupe, a planira se i otvaranje dela za turiste gde bi bili u mogućnosti da vide ugašeni nuklearni reaktor, jedan od pet prvih koji su izgradjeni u svetu posle Drugog svetskog rata. Takodje, u Institutu se može videti kako je izgledao prvi računar, veličine jedne dvospratne zgrade, sa hladnjakom poput olimpijskog bazena.

U Vinči je nezaobilazno i ogledno poljoprivredno dobro „Radmilovac“, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, koji predstavlja jedinstveni nacionalni resurs iz nekoliko oblasti poljoprivrednih nauka. Zemljište je pod zasadima voćaka, vinove loze, pod ratarskim i povrtarskim kuturama. Poseduju sopstveni pogon za preradu voća u kompote i džemove, uzgajaju lekovito bilje, proizvode specifične vrste vina (560 sorti) i rakiju a za posetu turista uredjena je sala za degustacije vina, džemova i dr.

Vinča ima veliki broj zainteresovanih aktera, predstavnika udruženja, proizvodjača, vlasnika ugostiteljskih objekata i meštana koji su spremni da rade na razvoju mesta i upotpunjavanju turističke ponude i oni takodje predstavljaju bogatstvo ovog sela. Poseduju izraženu svest o značaju očuvanja kulturne baštine, a okreću se i očuvanju prirode i zaštiti Dunava. 

Za zabavu i rekreaciju gostiju imaju sportski klub „Top ten“ koji raspolaže otvorenim i zatvorenim teniskim terenima, a objekata (medju kojima i brod restoran) za organizovanje ručkova i seminara, kao i mesta za prenoćište, u Vinči ima dovoljno.

Preporuka: Prvo nešto što nije u domenu žitelja ovog mesta: arheološkom lokalitetu Vinča nedostaje bolja podrška od strane države. Bolje uredjenje lokaliteta i njegova prezentacija bi bila veliki zamajac za razvoj turizma. Zatim bi trebalo raditi na boljem uredjenju prilazima lokalitetu i signalizaciji. Edukacija i inoviranje znanja kako ugostiteljima i vlasnicima smeštaja takodje bi bila neophodna. Na prilazu lokalitetu, u blizini parkinga ili negde u blizini bi trebalo napraviti turistički info centar sa suvenirnicom, prostorom za manje prezentacije, toaletom i sl. Mnogo bi značio i pristan gde bi mogli stati veliki brodovi (kada se lokalit uredi kako treba).
 

Poljana, opština Požarevac 

Poljana je selo sa razvijenim kulturno – umetničkim dešavanjima i programima. U duhu tradicije i očuvanja starih srpskih zanata, običaja i tradicionalne kuhinje, organizuju Uskršnji etno festival i Sestoljinske dane preobraženja. U srcu sela je crkva Vaznesenja Gospodnjeg i manastir Sestoljin, poznat po legendi o sestri Jelici, sa izvorskom vodom, za koju se smatra da je lekovita. Poseban utisak ostavljanju članice etno sekcije KUD-a „Mladost“, skromne domaćice, vrednih ruku i nesputanog dara za pripremu hrane. Višestruko su nagradjivane za prezentovanje narodnog običaja „priprema slave“, na mnogobrojnim takmičenjima i svojski se trude da očuvaju stari način pripreme ovih nadasve ukusnih jela. Ipak, u selu ne postoji dovoljno razvijena svest o turizmu, zahtevima i očekivanjima turista. Jedan od razloga sigurno je i taj što do sada niko nije vršio edukacije u tom smeru. Konjički klub koji postoji u mestu opstaje nesebičnom ljubavlju i trudu pojedinaca, ali trenutno nisu u mogućnosti da kapacitete ovog kluba iskoriste kao turistički potencijal, najpre zbog udaljenosti od asfaltnog puta.

Preporuka: imati na umu blizinu Srebrnog jezera i položaj na putu ka Golubcu. Ako bi se radilo na uredjenju pešačkih staza oko crkve, omogućio pristup ergeli, eventualno otvorila prodavnica lokalnih proizvoda ili suvenira, ovo selo dobrih domaćina, moglo bi spojiti mladost i tradiciju, moderno sa starim, na daleko bolji način i postati selo koje bi moglo ostvarivati prihode od turizma!
 

Kusiće, opština Veliko Gradište

Kusiće je selo sa lepom perspektivom u turizmu, što mu pre svega daje blizina Srebrnog jezera, do kojeg se iz ovog sela može doći i rekom Pek. To daje šanse za razvoj kampa na reci i mogućnost raftinga. U blizini reke je i ribnjak šarana i pastrmke, salaši sa brojnim domaćim životinjama koji bi se mogli urediti za posete turista, a u blizini reke su i sportski tereni za odbojku i fudbal na pesku i betonu.

Meštanima ideja turizma nikako nije strana, i oni razmišljaju o organizovanju rekreativne nastave i ekskurzija za školsku decu. Učestvovanje u proizvodnji i održavanju plastenika, pečenju rakije i spravljanju zimnice, džemova i kompota u seoskim domaćinstvima, može biti dobar pravac razvoja. 

Kusiće je vodeće selo u proizvodnji cveća u Donjem Podunavlju, po čijoj proizvodnji, kao i izložbeno – prodajnoj manifestaciji „Dani cveća“ (održava se svake godine u prvoj nedelji maja) su najpoznatiji. Mada su u tome dobri i po tome prepoznatljivi, nedostaje im takva predanost i u uredjenju čitavog sela, zajedničkog prostora kojem nedostaje čišćenje, košenje i sredjivanje. Takvo, selo bi bilo daleko interesantnije i nezaobilazno za sve one koji provode leto na Srebrnom jezeru.

Preporuka: povezati se sa ključnim pružaocima usluga na Srebrnom jezeru i u dogovoru sa njima raditi na osmišljavanju sadržaja koji bi upotpunio boravak turistima i produžio boravak na destinaciji. Naša sugestija: uredjenje kampa i obezbedjenje opreme za rafting kako bi se turisti čamcima spuštali do jezera (ako za to postoje drugi uslovi).
 

Dobra, opština Golubac

Može se reći da je ovo selo ostavilo najbolji „prvi utisak“, verovatno zbog besprekorne čistoće i uredjenosti mesta, ali i velikog broja ljudi koji su se uključili u akciju.

Prirodno-geografske karakteristike ovde dominiraju i zaista je malo sela koja se mogu pohvaliti lepo uredjenom rečicom koja se vijugavo proteže kroz središte sela, a na čijim obalama pasu krave i šetaju guske. Prava seoska idila!

Brigu o očuvanju tradicije meštani su pokazali organizovanjem etno izložbe koju se već i stranci počeli da posećuju. Posebnu atrakciju turistima pruža mogućnost vožnje džipovima prateći i gazeći reku u nekoliko navrata kako bi se stiglo do bačija sa oborima ovaca i koza. Nezaboravan doživljaj za turiste će svakako biti degustacija sira na balvanima i panjevima pored reke/potoka sa besprekorno čistom vodom.

Neposredna blizina Dunava sa vikendicama i kućama koje su svoje kapacitete već ponudile turistima, pre svega pecarošima i biciklistima, na biciklističkoj stazi EuroVelo 6, razvijena svest o ekologiji i očuvanju prirode, turistička signalizacija i obeležavanje svih značajnijih lokaliteta, daje uverenje da je razvoj turizma u ovom selu počeo na adekvatan način.

Prednost Dobre je što se nalazi u neposrednoj blizini Dunava, izuzetnoj lepoj i očuvanoj prirodi i blizini magistralnog puta. Stanovnici su organizovani i predani, sanirali su deponije, obezbedili su dobre smeštajne kapacitete, a razmišljaju i o pravljenju kampa u bačijskim kolibama. Moguće je organizovati posetu Gospođinom viru, sa najdubljim vrtlogom na Dunavu, Lepenskom viru, manastiru Tumane, Golubačkom gradu.

Prirodne lepote, dobar smeštaj, blizina lokaliteta od istorijskog značaja, samo su neke od mogućnosti za boravak turista koje ovo selo pruža.

Preporuka: krave ne treba sklanjati kada dolaze turisti! U turističkom info centru kod tvrdjave u Golubcu turisti bi trebalo da dobiju sve informacije o ponudi u Dobri (kao i drugim okolinim selima). Edukacije lokalnog stanovništva. 

 
Vinci, opština Golubac

Naselje Vinci, već jesu na neki način turistička destiancija s obzirom na to da poseduju veliki broj vikendica i da su na medjunarodnoj bicilističkoj stazi Eurovelo 6. Uzvodno od Golupca, u gustoj borovoj šumi, na samoj obali Dunava omiljeno su mesto izletnika tokom letnjeg perioda. Šetalište i biciklistička staza prolaze kroz mesto i spajaju Vince sa tvrdjavom u Golupcu.

U Vincima postoji već veliki broj smeštajnih kapaciteta, kao i prostor za rekreaciju i zabavu posetilaca sa stolovima za stoni-tenis i bilijar, sale za ručavanje i klub za druženje gostiju i organizaciju manjih proslava.

Vinci su naselje u kojem se turizam već razvija, ali u odredjenom pravcu, u duhu pojedinaca, a ne zajedništva. Primetna je nebriga vikendaša za sve ono što je van njihovog dvorišta i to se najbolje vidi po smeću kojeg ima po ulicama, a stvorene su čak i manje deponije. Postoji suvenirnica na samom izlazu iz mesta, ali ona ne nudi dovoljno atraktivnih, zanatskih i autentičnih uspomena iz ovog kraja. Nastojanje projekta „Bogatstvo različitosti“ jeste da podrži autentične seoske zajednice koje čuvaju tradiciju, običaje, duh i kulturu jednog naroda. Zaključak komisije jeste da ovo mesto ipak nema odlike sela, ni po svojoj arhitekturi, ni po zajedništvu, niti odnosu prema mestu boravka koji imaju ljudi koji žive na selu.

Preporuka: Turizma u Vincima će svakako biti. Preporučujemo da se poradi na svesti ljudi o čistoći, ali i pružanju dodatniih sadržaja koji bi omogućio prihod stalnim stanovnicima sela (prodaja meda, zanatskih proizvoda, više lokalnih i tradicionalnih specijaliteta u restoranima i sl.). Takodje je potrebno motivisati vlasnike vikendica da kategorišu smeštaj i da isti ponude i široj javnosti. Na taj način će se ostvariti veći prihodi za TO, pa time stvoriti i uslovi za veća ulaganja i bolju promociju.


Braničevo, opština Golubac

Braničevo je selo sa perspektivom u tranzitnom turizmu. S obzirom na to da se nalazi na glavnom putu, da već postoji odličan restoran („Ognjište“) sa autentičnom kuhinjom kakvim se teško mogu pohvaliti čak i neki gradovi, svakako da ima šanse za predstavljanje odredjenih sadržaja i zadržavanje turista koji su na putu ka Golupcu (9 km).

Restoran bi mogao biti i svojevrsni prodajni centar lokalnih autentičnih proizvoda (med, rakija, sirevi). Za organizovane grupe, postoji mogućnost prezentacije folklora od strane kulturno – umetničkog društva. Ponudu bi moglo upotpuniti sređivanje jedne ili više kuća, izgrađenih u tradicionalnom stilu gradnje, u koje bi se mogle preseliti etno izložbe, trenutno postavljene u prostor Doma kulture.

Preporuka: kreiranje poludnevnih izleta za goste Srebrnog jezera sa posetom izložbi i ručkom ili večerom u „Ognjištu“ i/ili osmišljavanje tematskih večeri u dvorištu restorana „Ognjište“ i pozivanje turista sa Srebrnog jezera da bar jednu veče provedu u autentičnom ambijentu sa odličnom tradicionalnom kuhinjom.

 

Podvrška, opština Kladovo

Podvrška je najveće naselje na teritoriji opštine Kladovo, kroz čiji centar prolazi Podvrška reka na kojoj se nalazi veliki broj vodenica potočara u kojima se nekada mlela pšenica. Vodenice su prilično ruinirane, ali bi preuredjene mogle biti interesantne za posetu turista.

Selo je skladna zajednica Srba, Vlaha i Roma, čije su glavne odlike šarolika ponuda hrane i pića i karakteristični romski običaji. U ovom trenutku, tradicionalna trpeza jedino je na čemu meštani mogu da baziraju svoju ponudu. U selu ima i dovoljan broj kuća stare gradnje koje bi se, restauracijom, mogle namenski preurediti i u koje bi se smestili eksponati etno postavke koja se sada nalazi u školi. Takođe, zbog velikog broja meštana koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu, postoje i nove kuće, koje bi mogle pružiti smeštaj potencijalnim turistima.

U selu postoji i salaš „Kalifornija“ čiji vlasnik sprema odlične gulaše i poseduje motornog zmaja koji bi mogao biti i deo turističke ponude.

Na žalost nismo videli bogatstvo prirode koje ovo selo pruža, kao ni planirane staze i lokalitete koji bi mogli biti interesantni turistima.

Preporuka: S obzirom na to da vlasnik salaša nije zainteresovan za turizam, ne forsirati ga. Raditi na kreiranju sadržaja za turiste koji bi pešačili, obilazili vidikovce, pećine i sl. Ponudu usmeriti prema turistima koji borave u hotelima u Kladovu kako bi im se ponudili adekvatni poludnevni ili celodnevni izleti.

 
Štubik, opština Negotin

U Štubiku se puno pažnje posvećuju uređenju sela i negovanju istorijskog i kulturnog nasleđa. Seoski trg je veoma lepo uređen, a seoska crkva, škola sa ruskim grobljem iz Prvog svetskog rata i etno kuća pružaju mogućnost raznovrsne turističke ponude. Trenutno je selo najpoznatije u okolini po odličnoj kafani u kojoj se spremaju nadaleko čuveni specijaliteti od ovčetine. U neposrednoj blizini sela se nalazi Rajska pećina do koje se stiže šetnjom kroz predivnu prirodu. Ipak uz reku i u samoj reci ima dosta smeća koje ostavlja utisak da ljudi prirodi ne pridaju dovoljno pažnje, a upravo ova pećina može biti jedan od glavnih razloga za posetu selu. Na sreću to je nešto što se bez mnogo finansijskih sredstava može rešiti.

Preporuka: očistiti, urediti i obeležiti staze do Rajske pećine. Ponuditi je kao atrakciju za početak planinarskim grupama. Uz obezbedjenje smeštajnih kapaciteta, mogli bi se sticati i prihodi od turizma. Pronaći imena ruskih boraca koji su sahranjeni u selu i objaviti na internet stranici sela (napraviti deo na ruskom jeziku). Osmisliti dobru prigodu i pozvati ruske zvaničnike iz ambasade da posećuju svake godine selo. Na taj način bi se možda mogli privući i ruski turisti, potomci ruskih boraca. Uz turističku promociju promovisati proizvodjače meda i zdrave hrane. Ponudu plasirati zajedno sa selom Jabukovac, jer neki turisti mogu pre podne posetiti Vratnu i Jabukovac, a onda doći na ručak u „Kafanu kod Braneta“, a posle podne pešačiti do Rajske pećine i na kraju noćiti u selu (ako bi bilo smeštajnih kapaciteta) ili u Jabukovcu.


Rajac, opština Negotin

Rajačke pimnice su svakako već ucrtane na turističku mapu Srbije. To je selu Rajac već donelo mogućnost sticanja prihoda od turizma i čak zainteresovanost i stranih državljana za život u ovom selu. Selo odiše tradicionalnom arhitekturom sa mnoštvom objekata koje treba zaštititi i konzervirati. Takođe je i seosko groblje u Rajačkim pimnicama autentičnog karaktera, a u ataru sela je i endemski habitat bukve na najnižoj nadmorskoj visini u Srbiji. Blizina arheoloških lokaliteta upotpunjuje mogućnost turističke ponude. Ipak, gotovo na svakom koraku je vidljiva zarasla trava i neuredjenost koje oslikavaju nemarnost domaćina u ovom selu. Ne bi trebalo da postoje veliki razlozi da se selo (uključujući Pimnice) održava čistim i urednim, a dolazak velikog broja turista nameće to kao obavezu.

Ideja projekta „Bogatstvo različitosti“ jeste da se afirmišu sela koja pokazuju slogu i zajedništvo, imaju pozitivan stav prema svom nasledju i koji i pored teške finansijske situacije brinu o uredjenosti sela.

Preporuka: poraditi na sistemskom rešenju za redovno održavanje sela, edukovati meštane o očekivanjima turista i trendovima u turizmu. Organizovati studijsku turu za vlasnike pimnica u Sloveniju, Austriju ili Nemačku da vide kako se u tim selima promoviše vinski turizam i od istog stiču prihodi.


Jabukovac, opština Negotin

Selo sa bogatim kulturnim nasleđem vlaške nacionalne zajednice. Blizina Vratnjanskih kapija i druge prirodne atrakcije u blizini daju Jabukovcu osnove za razvoj turizma. Potencijal za razvoj turizma daje i stanovništvo koje govori strane jezike, a koji su radni vek proveli u na privremenom radu u inostranstvu, kao i njihova zainteresovanost da slobodne smeštajne kapacitete iskoriste za pružanje smeštaja turistima. Na taj način bi se lepo spojilo lepo i korisno: domaćinima bi u penzinerskim danima društvo pravili turisti iz celog sveta koji bi uživali u lepoj prirodi i zdravoj hrani.

Razvijena je seoska infrastruktura, uređen je centar sela, a u selu postoji i Moto klub, diskoteka, funkcionalan Dom kulture kao i aktivno kulturno - umetničko društvo. 

Ovo je lepo održavano i uređeno selo izuzetno gostoprimljivih domaćina sa dobrim potencijalima koje moraju uobličiti. Jabukovac obiluje prirodnim lepotama i bogatim arhitektonskim nasledjem koji nisu u dovoljnoj meri, prepoznati (i zaštićeni) od strane meštana. U neposrednoj blizini sela nalaze se Vratnjanske kapije (neobični virovi kanjona reke Vratne), rezervat prirode i lovište sa velikim stadom muflona i krdom jelena lopatara, kao i srednjovekovni manastir Vratna.

 „Dane Floričike” – festival vlaškog stvaralaštva, najpoznatija je manifestacija u negotinskoj krajini, a održava se u Jabukovcu, selu kroz koje se možete voziti traktorima, džipovima, biciklima, konjskim zapregama i za poseban užitak, motorima bajkera iz Jabukovca.

Preporuka: Obezbediti dovoljan broj smeštajnih kapaciteta kako bi se mogle ugostiti i grupe od 10-40 ljudi, obučiti stanovništvo za bavljenjem seoskim turizmom, posebno „povratnike“ koji bi bili zainteresovani da svoje velelepne kuće i znanje stranih jezika ponude turistima. Obučiti nekoliko mladjih ljudi da budu lokalni vodiči do okolnih atrakcija, ustanoviti i obeležiti pešačke i staze za planinarske bicikle. U lokalnim restoranima ponuditi što više tradicionalnih jela sa namirnicama iz ovog i okolnih sela. Uz postojanje manjeg autobusa od 8-20 sedišta turisti bi se mogli prevoziti i do drugih lokaliteta za pešačenje ili obliazak drugih atrakcija: Vratna, Štubik sa Rajskom pećinom, Rajačke pimnice, Djerdap, Lepenski vir, Crnajka, Majdanpek sa Rajkovom pećinom i sl.

 

Miroč, opština Donji Milanovac 

Okruženo prirodnim lepotama, selo ima veliku prednost za razvoj planinarskog, a potom i rekreativnog i zdravstvenog turizma. Mala udaljenost od Dunava i Djerdapa mu daju prednost u odnosu na druge slične krajeve u Srbiji. Planina obiluje medonosnim biljkama i čistim vazduhom. Festival jorgovana koji se svake godine održava, kao i pčelarstvo koje je zastupljeno kao dodatna delatnost, upotpunjuju ponudu sela. Ipak, još uvek nema velikog razumevanja i interesovanja među stanovnicima sela za bavljenje turizmom. Stanovnici sela nisu bili u dovoljnoj meri upoznati sa projektom i nisu se adekvatno pripremili za predstavljanje sela. Nismo videli stare zanate, tradiciju, običaje, ... Jedini restoran u selu ima adekvatan prostor za prijem većih turističkih grupa i odličnu gastronomsku ponudu ali je potrebno uraditi mnogo na uredjenju tog prostora. U selu se uredjuju smeštajni kapaciteti koji će biti na raspolaganju turistima od ove godine.

Preporuka: Promovisati Miroč kao selo na 767 m nadomorske visine, nedaleko od Djerdapa, sa apsolutno čistom prirodom i domaćim zdravim proizodima (sir, med, ...). Uz adekvatno uredjenje smeštajnih kapaciteta postojaće uslovi za boravak turista koji bi po više dana provodili u planini, na čistom vazduhu i hranili se zdravim proizvodima.

 

Crnajka, opština Majdanpek

Crnajka ima izuzetan položaj u odnosu na tri planine kojima je okružena (Deli Jovan, Stol i Veliki krš) i to joj daje prednost pri razvoju izletničkog i planinarskog turizma, a upravo zbog ovih planina selo obiluje izvorima pitke vode. U okruženju sela su Valja Prerast i bigrena akumulacija sa slapovima Beli izvorac, a u neposrednoj blizini postoji i Miloševa kula, koju su Rimljani podigli kao utvrdjenje u srednjem veku. Blizina Deli Jovana i pomenute kule, neprestano inspiriše lokalno stanovništvo na stvaranje najraznovrsnijih predanja o Milošu Obiliću o kojima je prve zapise ostavio Vuk Karadžić. Takodje razvijaju i čuvaju tradiciju, kulturu i običaje Vlaha, kroz igre i odličnu gastronomiju, izradjuju suvenire od gline i uz izvesna ulaganja mogu obnoviti vodenice i rudne kopove, koji bi mogli biti deo turističke ponude.

Selo je izuzetno čisto i uređeno, tako da se vidi animacija izvesnog broja ljudi i zainteresovanost meštana (informativne table, uređen prostor oko crkve, škole, itd.). Meštani sela Crnajka svojim zajedničkim naporima i inventivnošću vide svoje selo i kao ekološki čistu sredinu sa uredjenim javnim površinama i domaćinstvima, čime bi život meštana dobio na kvalitetu, a u čemu bi uživali i turisti koji ovo selo posećuju.

Preporuka: urediti staru vodenicu i pripremiti je za prezentaciju turistima, urediti staze za bicikliste i pešake do okolnih atrakcija. Turističku ponudu bazirati na boravku u planini, autentičnoj seoskoj sredini brdsko- planinskog tipa, sa vlaškim gostoprimstvom i predivnom prirodom u okruženju.

 

Kostol, Velika Vrbica i Rtkovo, u opštini Kladovo

Reč je o selima koja se nalaze na Dunavu i medjunarodnoj bicilisitičkoj stazi EuroVelo 6. Ova sela pojedinačno, u ovom momentu, nemaju kreiran kompletan turistički proizvod, ali zbog pojedinačnih usluga koje se pružaju u njima, kao i zbog male udaljenosti jednih od drugih, čine skladnu celinu koja se već sada može ponuditi turistima.

U Kostolu, nadomak Kladova, nalaze se stubovi čuvenog Trajanovog mosta, najvećeg mosta u Rimskom carstvu. Zatim su tu jezera na kojima se u budućnosti može razvijati eko turizam, raspolažu smeštajnim kapacitetima kojima uglavnom upravljaju domaćice veoma vešte u priremi gastronomskih specijaliteta. Turisti koji bi boravili u Kostolu, mogu svoj boravak upotpuniti posetom Vlaškoj kući u Velikoj Vrbici gde mogu uživati u sjajnim vlaškim specijalitetima i vlaškoj muzici. Posle dobrih zalogaja turisti bi se mogli i Dunavom spustiti do Rtkova kojeg krase složni domaćini i odlično kulturno- umetničko društvo koje može ponuditi adekvatan program organizovanim turističkim grupama. I Velika Vrbica i Rtkovo bi mogli imati više smeštajnih kapaciteta i tako ponuditi duži boravak turistima.

Preporuka: Okrenuti se ka Dunavu, urediti plaže, urediti i obeležiti biciklističke i pešačke staze. U sva tri sela bi se mogle urediti kuće tradicionalne gradnje, koje bi mogle, u vidu etno kuća predstaviti autentične proizvode ovog kraja. Kategorisati smeštajne kapacitete, odraditi edukacije domaćinima o pružanju usluga smeštaja. Sva tri sela bi takodje mogla  poraditi na kreiranju drugih sadržaja za turiste kao i uredjenju sela. Vlaška kuća u Velikoj Vrbici ima mogućnosti da bude glavni stožer razvoja turizma s obzirom na iskustvo u ugostiteljstvu i želji da dovode organizovane turističke grupe iz cele Srbije, a značajnu podršku bi mogli pružiti i hoteli u Kladovu koji bi svojim gostima mogli preporučivati posetu ova tri sela.

http://www.bogatstvorazlicitosti.com/

 

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

5.00

Newsletter