Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Rtkovo i Velika Vrbica (Kladovo) 08.06.2012. godine

Obilazak sela Rtkovo i Velika Vrbica (Kladovo) 08.06.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Rtkovo Rtkovo

U petak, 08.juna 2012. godine smo krenuli u obilazak najpre sela Rtkovo, a u popodnevnim satima i sela Velika Vrbica, koja pripadaju teritoriji opštine Kladovo.

Radni tim u sastavu: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Srdjan Stojanović (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Rade Novakov (istoričar), Ilija Ramić (fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) započeo je posetu selu Rtkovo ispred Doma kulture. Imali smo utisak, usled srdačnog dočeka da nas je sačekalo celo selo. Posle kratkog upoznavanja i razmene pozdravnih reči, u prostranoj i uredjenoj velikoj sali doma predstavile su nam se različite uzrasne grupe folklora „Lepa Vlajina“ iz Rtkova, spletom vlaških narodnih igara.

Po završenom umetničkom programu, uputili smo se u crkvu Svetog Spasenja iz 1903. godine o kojoj nam je govorio otac Stanislav, da je obnovljena 1997., a pre dve godine otpočeli su i sa oslikavanjem ikona i obnavljanjem fasade hrama. U crkvi je izložena stara, vredna ikona Svetog Mine velikog, koja je pronadjena na Dunavu. Obilaskom sela i kroz razgovor sa predstavnicima Saveta Mesne zajednice smo saznali osnovne i važne podatke o Rtkovu. Naime, selo ima 1400 stanovnika, od kojih je oko 500 na privremenom radu u inostranstvu, imaju osnovnu (četvorogodišnju) školu sa 25 djaka, veliki su poljoprivredni proizvodjači, nemaju neobradjenih oranica, uglavnom se bave povrtarstvom, a od davnina su bili poznati kao najveći proizvodjači bostana. Na svakom koraku se može videti da je ovo mesto dobrih i imućnih domaćina, a razvijena infrastruktura u selu napravljena je samodoprinosom meštana. U narednom periodu, u planu im je izrada idejnog projekta i izgradnja „Alaskog sela“ uz pomoć grada Kladova i ostalih podunavskih opština od Velikog Gradišta do Negotina, kako bi uveli nove sadržaje i obogatili turističku ponudu kraja i samim tim stvorili uslove za ubrzan razvoj turizma u selu. Sopstvenim sredstvima su obnovili i zgradu u kojoj su smeštene prostorije MZ, potpuno nove i savremeno opremljene, sa salom za sastanke, kuhinjom, besprekornim toaletom i prostorom koji se može koristiti za prijem i organizaciju ručka za veće grupe posetilaca ili za seoske proslave. Rtkovo je jedino selo u opštini Kladovo koje ima KUD i sa dosta uspeha nastupaju u zemlji i inostranstvu. Šetnjom kroz selo videli smo veliki broj kuća, očuvanih u tradicionalnom stilu narodnog graditeljstva, koje bi se uz odredjena ulaganja mogle preurediti i dobiti adekvatnu namenu i bile zanimljive turistima. Jedno od takvih kompletnih domaćinstava u autentičnom stilu, sa glavnom zgradom sa tremom i podrumom, velikim dvorištem i pomoćnim prostorijama smo posetili u društvu vlasnika Milana Djordjišanovića. U neposrednoj blizine te kuće nalazi se kovačka radionica deda Pere, nekada poznatog kovača u kraju, a sada uredna radionica u kojoj se retko čuju udarci čekića u nakovanj. U istom dvorištu, ova porodica u podrumskom delu kuće, proizvodi i čuva vina, lične proizvodnje. Povrtarstvo je i dalje ono po čemu se prepoznaju i razlikuju meštani ovog sela od drugim mesta, a jedan od  najpoznatijih vlasnika plastenika je i Bora Caranović, koji uz saradnju svih članova svoje porodice proizvodi velike količine paradajza i krastavaca, a u manjoj meri gaji i tovljene piliće.

Obilazak Rtkova smo nastavili posetom nove kuće, u kojoj niko ne živi, a koja se redovno održava, a saznali smo da takvih kuća u selu ima na desetine, koje bi se mogle koristiti u ponudi za privatni smeštaj turista. Selo ima i lokalnog „industrijalca – kapitalistu“, koji se smatra najimućnijem čovekom u Rtkovu, a pored brojne imovine koju poseduje ima trgovinske radnje i malu fabriku za proizvodnju blokova za izgradnju objekata, a sve pod imenom i sloganom „Bolji život“. Važno je naglasiti i to, da u selu ima 40 neoženjenih izuzetno vrednih i bogatih mladića!

Put nas je dalje vodio do još jedne kovačke radionice, kod majstora Nikole, koji svojom umešnošću trenutno popravlja poljoprivredne mašine meštana Rtkova, a potom i do mini-zoo-vrta Djordja Trailovića, koji uglavnom čuva veći broj domaćih životinja, medju kojima su najbrojnije koze „alpine“, ovce i sitna pernata živina. Odatle smo se uputili na plažu koju su nedavno počeli da uredjuju, pa se očekuju dalji radovi na njenom sredjivanju uz pomoć HE „Djerdap“ koja vodi računa o uredjenju priobalja i čišćenju rastinja. Uživali smo u kratkoj vožnji čamcem uz ujednačeno i znalačko veslanje našeg domaćina, a onda i posetili lokalitet koji je predvidjen za buduće „Alasko selo“ uz pojašnjenje da će se tu uskoro naći desetak autentičnih drvenih kućica, koje neće narušavati prirodni ambijent, a imaće posebno osmišljenje sadržaje interesantne turistima na savršenoj lokaciji – „podno“ samog centra mesta (tek kad smo se našli na samom lokalitetu shvatili smo da se stepenicama odatle stiže tačno ispred crkve, koja zauzima centralno mesto u svakom selu).

Vraćajući se u zgradu Doma kulture gde nam je priredjena degustacija tradicionalne hrane ovog kraja, videli smo nešto potpuno neočekivano i nesvakidašnje za jedno selo – veliku, novu, kompletno opremljenu teretanu sa najsavremenijom opremom sa vežbu, oblikovanje tela, relaksaciju i rekreaciju meštana i gostiju sela.

Usledila je prezentacija bogate domaće trpeze koju su pripremile vredne žene Rtkova i zajedničko posluženje meštana i članova radog tima uz: rakiju od kajsije i višnje, domaćim sirom, jajima, čvarcima, kačamakom, projom, pasuljem-prebrancem, pečenom kečigom i dimljenim šaranom, salatama od kuvanog i sečenog paradajza „iz flaše“ sa lukom i peršunom, krastavcima, sokom od zove i domaćim vinom.

Odlazimo iz ovog interesantnog sela puni utisaka, ispunjeni njihovim veselim duhom i optimizmom, ostavljajući meštane da uživaju uz muziku i ukusnu hranu koju su pripremili, duboko uvereni da će svako u Rtkovu moći da pronadje nešto što će mu se svideti i u čemu će uživati iako slučajno ovde navrati.

Doček u selu Velika Vrbica započeo je u 13,00 sati u domaćinstvu Slaviše Tufajevića uz pogaču, so, domaće slatko od bundeve i slatkog vina i lokalni orkestar uz vlašku tradicionalnu muziku. U obilazak sela krenuli smo peške uz stalnu pratnju orkestra i zvuke vlaške muzike (to je običaj u selu kada vam dolaze gosti ili treba najaviti neku novu vest, da muzikom obavestite meštane da su gosti stigli i da svi izadju da ih pozdrave ili budu u svojim dvorištima da čuju novost) najpre do nove, a potom i do stare seoske crkve. Nova crkva je posvećena Svetom Savi, njena izgradnja je započela 2002., a završena 2007. isključivo dobrovoljnim prilogom meštana, MZ i uz pomoć opštine Kladovo. Sredstva za oslikavanje i izradu ikona su donirali meštani, a izradu spoljnih arhitektonskih radova – ogradu, fasadu i zvonik su pomogli MZ i opština. Stara crkva je podignuta u slavu Svetog Arhangela Mihajla, stara je preko sto godina, a sada služi isključivo kao kapela za sahranjivanje meštana, jer se i samo seosko groblje nalazi tik uz crkvu. Nadgrobni spomenici su postavljeni u vidu „večnih kuća“ i zaista su impozantni i označavaju kult verovanja u zagrobni život, a svaka porodična kuća ima svoju priču.

Posetu selu uz neizbežne zvuke violine, trube i bubnja, nastavili smo u plasteniku Borisa Popovića, koji je najveći proizvodjač paradajza i krastavaca u selu, a uz put zastajali i fotografisali stare kuće i autentičnu arhitekturu, a u dvorištu jedne „najlepše“, uz osveženje i ukusne višnje, odigrali zajedničko vlaško kolo.

U Omladinskom klubu, smo se predstavili jedni drugima i saznali da u Velikoj Vrbici živi veliki broj mladih ljudi, koji su zainteresovani da ostanu i žive i rade na selu, da imaju oko 400 domaćinstava, 1200 stanovnika, od kojih dosta njih rade u inostranstvu, osnovnu, četvorogodišnju školu sa 30 učenika, rade na uredjenju kompletne infrastrukture, imaju dva fudbalska terena, ambulantu, mesnu kancelariju i nekoliko domaćinstava koja nude privatni smeštaj turistima.

Sledeća destinacija u Velikoj Vrbici nam je bila poseta vinskom podrumu i degustacija domaćih izuzetno ukusnih i pitkih belih i crnih vina u domaćinstvu Borisa Srbulovića, a potom i poseta pčelaru Dimitriju Nastasijeviću koji proizvodi bagremov, suncokretov i kristalisani med vrhunskog kvaliteta sa primesom koštunjavog voća – orasima, bademima, smokvama, lešnicima.

Potom smo obišli kategorisani smeštaj (tri zvezdice) u domaćinstvu Marice Marinović, koja već prima goste i uputili se do seoske plaže, na kojoj se kupaju meštani i posetioci ovog sela, ali koja zahteva izvesna ulaganja u uredjenje plaže i prilaznih staza.

Posetu Velikoj Vrbici smo završili u dvorištu etno-restorana „Vlaška kuća“ vlasnika Slaviše Tufajevića u čiji rad i organizaciju je uključena cela njegova porodica, odakle smo i krenuli u obilazak sela. Porodični restoran nudi i odličan smeštaj u dvokrevetnim sobama u tradicionalnom stilu (kategorizovan sa 4 zvezdice) i prostrano uredjeno i prijatno dvorište uz izuzetno pripremljenu bogatu autentičnu vlašku trpezu i neizbežne zvuke njihovog narodnog orkestra.

U hladu besprekornog dvorišta uz odličnu uslugu ljubaznih domaćina serviran nam je švedski sto sastavljen od pripremljene: dimljene ribe (šaran i tolstolobik), pasulj prebranac sa domaćom kobasicom, pohovani celer, koprive, tikvice, paprike, sarmu sa slaninom, domaćom polu-dimljenom govedjom kobasicom, domaćim kravljim sirom, krompirušom, gibanicom, kajmakom, svadbarskim kupusom kuvanim u zemljanom loncu, kačamakom, a za desert su nam ponudili pitu od jabuka, bundeve, sok od zove, nane, višnje, domaću „šumsku rakiju“ od borovnica, kupina i šumskih jagoda i odlična vina koja proizvode domaćinstva iz sela.

Ono što vas može privući i ponovo vratiti u ovo selo je živopisna priroda, Dunav, vlaški običaji i etno-sadržaji, odlična kuhinja, proizvodnja vina i meda vrhunskog kvaliteta, koje možete kupiti kod proizvodjača u selu i odmor u autentičnom ambijentu „Vlaške kuće“.

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

0

Newsletter