Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Podvrška i Kostol (Kladovo) 07.06.2012. godine

Obilazak sela Podvrška i Kostol (Kladovo) 07.06.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Selo Podvrška (Foto: Ilija Ramić) Selo Podvrška (Foto: Ilija Ramić)

U četvrtak, 07.juna 2012. godine smo po rasporedu obilazaka krenuli put sela Podvrška i Kostol, koja pripadaju teritoriji opštine Kladovo.

Radni tim u sastavu: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Srdjan Stojanović (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Rade Novakov (istoričar), Ilija Ramić (fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“).

U prostorijama Turističke organizacije Kladovo su nas sačekali direktorka Nevenka Boldorac i predstavnik opštine Kladovo, hroničar, vodič, odličan poznavalac istorije okolnih mesta Dimitrije Singulirović i poveli u selo Podvrška.

Selo Podvrška se nalazi pod vrhom Velike i Male Čuke, koje dominiraju Ključem, pa je svoje ime i dobilo zbog svog položaja „pod vrhom“. Na Velikoj Čuki se nalaze ostaci nekadašnjeg rimskog grada, ali se za samo selo ne zna pouzdano kada je zasnovano – ono što podaci govore je da je nekada bilo na mestu koje se zove Selište. Poreklo današnjeg stanovništva je takodje nepoznato, ali se po predanju zna da su im preci najpre bili povratnici iz Vlaške, a kasnije se u selo doseljavaju stanovnici iz više mesta Timočke krajine i drugih delova Srbije. Na austrijskim mapama selo je zabeleženo 1723. godine, 1864. je imalo 56 kuća, dve godine kasnije 112, a 1924. – 254 kuća.

Ispred Osnovne škole „Ljubica Jovanović Radosavljević“ priredjen nam je doček uz pogaču i so i dobrodošlicu predstavnika Saveta Mesne zajednice, direktora, učitelja, nastavnika škole, meštana i dve različite uzrasne folklorne grupe koje su nam uz nadzor koreografa izvele devojačko kolo („ova fetilor“) i todorka kolo („dudorka“). Uz okrepljenje u prostorijama renovirane, savremene i odlično opremljene škole saznali smo da je ovo najveće selo u opštini Kladovo, da u njemu složno žive Srbi, Vlasi i Romi (1.520 stanovnika), da školu pohadja 84 djaka, da imaju dosta meštana koji su na privremenom radu u inostranstvu, ali je većina njih opredeljena da pomaže razvoj i napredak sela. Ono što im još uvek nedostaje, a zajedničko je najvećem broju sela je uvodjenje kanalizacione mreže, za koju postoji izradjen projekat, ali nisu obezbedjena sredstva za njegovu realizaciju. Ljubazni domaćini su nas upoznali sa planom naše posete i obilazak sela započeli etno-postavkom u prostranom holu škole – izložbom vlaških narodnih nošnji i skrenuli pažnju da ona može biti caranska (dugačka, tipična za ovo podneblje) i ungurijanska (kratka, koja je preteča mini-suknje). Svoju nošnju žene upotpunjuju i pregačama, prednjom i donjom keceljom, ukrašenim košuljama i čarapama. Za ovu priliku izložili su i ručno vezene stolnjake, salvete, kuvarice, originalne opanke i torbe za svakodnevnu i svečanu upotrebu.

Put kroz selo nas je dalje vodio do domaćinstva koje ima sušaru i hladnjaču za vrganje, kojih po okolnim šumama ima u izobilju. Objasnili su nam i tehnologiju prerade i čuvanja pečuraka – vrganji se prvo klasiraju, mere, seku, oni druge klase i suše, dok se vrganji prve klase odlažu u hladnjaču i prodaju kao svež proizvod. Nemaju obezbedjeno tržište za prodaju proizvoda, pa i ne planiraju  proširenje proizvodnje.

Seoska crkva iz 1897. godine se nalazi u centru mesta, 1940. je nastradala usled zemljotresa, a obnovljena 1983. Slava crkve i sela je Spasovdan, a sama crkva je posebna po tome što je ukrašena darovima porodica preminulih – raskošnim, staklenim lusterima okićenim peškirima, fotografijama umrlih, novčanicama i ličnim predmetima. Po celoj crkvi su rasporedjene ogromne sveće ukrašene cvećem, za dušu „umrlih u mraku“ da ih sada obasjava svetlost. Saznali smo i to da se jedini manastir u opštini Kladovo nalazi u mestu Manastirica, ali su manastirski konaci za sada prazni.

Obilaskom sela sišli smo i do Podvrške reke na kojoj je nekada bilo više vodenica potočara u kojima se mlelo žito i dobijalo brašno. Vodenice su u zapuštenom stanju, ali bi se uz izvesna ulaganja mogle dovesti u funkciju i bile dostupne kao turistička atrakcija.

Na putu do ranča „Kalifornija“ domaćini su nam govorili da su u prošlosti ovde lovili morunu i jesetru od kojih su pravili kavijar odličnog kvaliteta, sve do osamdesetih godina prošlog veka, da je stočarstvo u selu još uvek dobro razvijeno, da najviše konja na planini Miroč pripada njihovim meštanima, da atar sela zauzima 3.800 ha, 300 ha pašnjaka, a šume i malo četinara pokrivaju 1.500 ha, tako da se drvo ovde dosta upotrebljavalo za izradu činija, varjača, kašika, korita, vretena i drugih predmeta za svakodnevnu upotrebu u kući. Običaj koji se zadržao i do današnjih dana je proslava Djurdjevdana na kultni, od davnina sačuvan paganski običaj – klanje jaganjaca za svaku mušku glavu u domaćinstvu po jedno i skupljanje na stotine jaganjaca u centru sela i zajedničko pečenje na ražnju uz veselje Srba, Vlaha i Roma, gastarbajtere iz cele Evrope, „švedski sto“ s jagnjetinom, vinom i pivom, uz neizbežne trubače (orkestar Živojina Dinulovića), igru i pesmu i „izložbu“ tradicionalnih narodnih nošnji ovog kraja i najmodernije odeće zapada.

Pešačkom stazom „ukrašenom“ ekološkim i reciklažnim otpadom (starim tv prijemnicima, kapijama, diskovima, stiroporom), pored male rečice isušenog korita, uz blago uzvišenje stižemo na salaš Bogosava Keserića, koji je nazvao ranč „Kalifornija“. Uredio ga je i ukrasio po sopstvenim afinitetima, delom u duhu tradicije, delom „modernim instalacijama“ napravljenim od cd-ova, viljuški, dugmeta, vinil-ploča i postera, ali ono što je bilo interesantno videti je izgradjena poletno-sletna pista za motorne zmajeve. Naime vlasnik ranča ima jednog motornog zmaja ručne izrade, koji koristi za panoramsko razgledanje grada i okoline, ali nažalost, još uvek isključivo za lične potrebe i u nekoliko navrata u svrhe reklamiranja lokalnih manifestacija („bacanja flajera“ iz vazduha).

U hladovini salaša, uz „ozvučeni“ cvrkut ptica posluženi smo autentičnom hranom ovog mesta – najpre komovom, lozovom rakijom i „domaćim viskijem“, a onda i izvrsnim kozijim sirom („brnza“), projom, projarom, paprikašem od vrganja („malaji“) i paprikašem od divljači (divlja svinja i srna) i domaćim vinom.

 

Drugi deo dana posvetili smo obilasku sela Kostol, koje se nalazi na 3 km nizvodno od Kladova na Dunavu, tako da se može smatrati i predgradjem Kladova. Srdačan doček je bio organizovan ispred Doma kulture, uz prisustvo predstavnica Aktiva žena obučenih u narodne nošnje, predstavnika Saveta mesne zajednice, lokalnih umetnika, izradjivača suvenira, kapetana brodova, folklorne sekcije učenika Osnovne škole iz Kostola i zainteresovanih meštana.

Za uspomenu smo ovekovečili ovaj trenutak zajedničkom fotografijom svih prisutnih, poslužili se pogačom, solju, slatkim i vodom, domaćim sokom od zove i koprive i obilazak sela započeli posetom izložbi rukotvorina seoskih žena, ručnih radova, stolnjaka, bokala, pokućstva, tkanih torbi, tradicionalne garderobe i kompleta i delova najstarijih narodnih nošnji ovog kraja, od kojih se posebno izdvajaju košulje tkane perlicama izuzetno uskladjenih boja. Priredjena je i izložba slika Miće Skrlatovića, suvenira udruženja „Misija kreativa“ i Aktiva žena Kostola. Ovde smo saznali da je Kostol selo kapetana i dobrih ladjara („brodaraca“ kako ih oni zovu) čije se kuće karakterišu specifičnim izgledom fasada sa autentičnim ornamentima i simbolima sidra i brodova. U mestu su aktivni šah klub, fudbalski klub, aktiv žena (druže se svakog zadnjeg petka u mesecu i dogovaraju o narednim aktivnostima, putuju po festivalima u zemlji), organizuju medjunarodne turnire u raznim sportovima, takmiče se u pripremanju tradicionalnih jela za Sv. Trifuna, a kuriozitet je to da je ovo selo bez kafane! Osim toga bave se vrlo uspešno humanitarnim radom, u čemu prednjače nastavnici osmogodišnje škole i članice aktiva žena – sprovode inkluziju dece sa posebnim potrebama u školi, čega još uvek nema u dovoljnoj meri u njihovoj okolini.

Sledeća destinacija koju smo posetili u Kostolu je seoska crkva, u kojoj nas je dočekao prota Dejan i nadahnuto govorio o velikom broju vernika i meštana-donatora, ali i naglasio da se puno radi na duhovnom razvoju stanovništva. Ovaj hram je posvećen Sv. Arhangelu Mihajlu, star je preko sto godina, 2004. su obnovljene ikone i oslikani zidovi crkve, posebnom tehnikom oslikavanja na mokrom malteru, a zvonik je proširen. Najveći donator crkve je meštanin Ratomir Stanikić, a stanovništvo jedinstveno u svemu, pa je u Kostolu u dva navrata, 2008. i 2010. održano 87 krštenja u jednom danu!

U neposrednoj blizi se nalazi peskovita uredjena plaža, sa postavljenim suncobranima od trske, a nešto dalje i ostaci Trajanovog mosta. Trajanov most na Dunavu (preko puta se nalazi Rumunija, grad Tun Severin) podignut izmedju 103. i 105. godine, delo je sirijskog arhitekte Apolodera iz Damaska i predstavlja jedno od najgrandioznijih graditeljskih dela antike. Dužina mosta sa portalima iznosila je 1133,90 m, a deo preko rečnog korita 1071 m. Istovremeno sa mostom, u funkciji njegove odbrane podignuti su pomoćni logori Pontes na desnoj i Drobeta na levoj obali Dunava (u Rumuniji). Ostaci 16 stubova Trajanovog mosta su locirani 1932. Zaštita arheoloških iskopavanja i konzervatorski radovi su započeli 1979., a danas na tom mestu postoje još jedino ostaci dva stuba, koji nas vraćaju u prošlost i podsećaju na davna vremena.

Kuriozitet je i to da se preko puta Trajanovog mosta, nalazi ostrvo „Ada Kale“ na kome je dugo živela kompaktna zajednica Turaka (sve do 1969. godine) i imala manufakturu „pravog“ ratluka.

Obilazak Kostola smo nastavili u pčelinjaku Ljubiše Vulčevića, ovdašnjeg najpoznatijeg proizvodjača meda. Domaćin je pred nama sekao saće i nudio med na probu u slast - mešavinu livadskog i bagremovog meda uz domaću rakiju od dunje i hladnu vodu sa izvora. U njegovom pčelinjaku smo se poslužili i višnjama direktno od proizvodjača – sa drveta! U nastavku puta stigli smo do lokaliteta koje nazivaju Selište, sa ritom sa druge strane, što je ujedno predstavljalo najveću močvaru pre nastanka Djerdapa. Sada je to područje sa staništem retkih vrsta ptica, 4 jezera oko kojih treba urediti (u planu je) kružno šetalište sa rasporedjenim osmatračnicama za posmatranje ptica i tablama sa mapama i ucrtanim trasama šetališta. Šetnjom kroz živopisnu prirodu i postavljene drvene mostiće, stiže se do Kostolske česme iz turskog doba, nedavno renovirane. Na njoj se pije najbolja pitka voda u kraju, a zbog posećenosti ljudi iz čitave okoline ovde je napravljeno izletište sa drvenim klupama i osmišljenim prostorom za odmor, a  najveći broj posetilaca dolazi  za prvomajski uranak. Tu su nam priredili još jedno okrepljenje (sok, voda) uz „pojačanje“ u vidu domaćeg sušenog mesa, slanine, sira sa tucanom ljutom paprikom i rakijom od dunje.

Potom smo obišli domaćinstvo Dragice Trailović, koja nudi privatni smeštaj turistima Kostola, u izuzetno čistoj i uredjenoj kući, sa prostanom mirisnom baštom, zasadjenom brojnim rastinjem i prijatnom hladovinom.

Za sada u selu u ponudi imaju dva domaćinstva sa ukupno 10 ležaja u privatnom smeštaju.

Posetu selu smo završili u dvorištu najaktivnije i ujedno predsednice Aktiva žena Kostola, Radmile Grozdić, koja je zajedno sa ostalim članicama udruženja priredila nesvakidašnju gozbu za članove radnog tima i meštane sela. Od lepote i šarenila postavljene domaće trpeze i odlično aranžiranog stola, nismo mogli da sklonimo pogled, ali da zadovoljimo znatiželju čitalaca ovih redova navešćemo samo neki od ponudjenih autentičnih specijaliteta, ovog interesantnog mesta – projara sa ajvarom, gibanica sa sirom, kačamak, kiflice sa sirom, ljuti domaći ajvar, sir, slanina, sušeno meso, pečeni šaran, pečena domaća piletina, a kao poslastica stigla je pita sa jabukama, bundevara, rolat sa džemom, bakin kolač i susamice uz sok od zove, koprive, razne vrste rakija i belo i crno vino.

Fotgrafije: Ilija Ramić

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

3.00

Newsletter