Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Vinci i Braničevo (Golubac) 31.05.2012. godine

Obilazak sela Vinci i Braničevo (Golubac) 31.05.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Braničevo (Foto: Ilija Ramić) Braničevo (Foto: Ilija Ramić)

U četvrtak, 31.maja 2012. godine smo po rasporedu obilazaka krenuli put sela Vinci i Braničevo, koja pripadaju teritoriji opštine Golubac.

Radni tim u sastavu: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Vladimir Pilipović (Svetska turistička organizacija – UNWTO)

Ilija Ramić (fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) , poveli su prema Vincima predstavnici TO Golubac, Jelena Petrović, Radiša Bogdanović i direktorka Snežana Jović.

Na putu do sela Vinci posetili smo najpre tvrdjavu Golubački grad, jednu od sedam tvrdjava na Dunavu u Srbiji, iz XIII veka, tačnije 1335. godine kada se prvi put pominje kao ugarsko vojno utvrdjenje. Vizantincima je bila potrebna radi utvrdjivanja granica na severu, Madjarima da obezbede svoje posede preko Dunava, a Srbima jer je štitila srpske oblasti od upada Madjara. U blizini se nalaze ostaci rimskih naseobina, nekadašnje tursko kupatilo, spomen ploča Zaviši Crnom, poljskom vitezu koji je sa armijom od 6.000 vojnika, na strani Ugara, branio Golubačku tvrdjavu od najezde Turaka. Tu je uhvaćen i ubijen, a njegova smrt je imala veliki odjek u čitavoj Evropi.

Manastir Tumane je smešten u izuzetnom prirodnom ambijentu čiste i nezagadjene prirode, gde tišinu i spokoj narušava samo šum Tumanske reke. Zidan je u XIV veku, uoči Kosovskog boja, posvećen Sv. Arhangelu Gavrilu, a zadužbina je Miloša Obilića. Isposnica Zosima Sinajita, pećina u blizini manastira, duboko je u šumi, pored izvora vode kojoj se pripisuju čudotvorne lekovite osobine.

Po tačno utvrdjenoj satnici stigli smo u naselje Vinci, koje se nalazi uzvodno od Golupca, u gustoj borovoj šumi, na samoj obali Dunava.  Na ovom mestu je obala Dunava idealna za plažu i omiljeno je mesto izletnika tokom letnjeg perioda. Zajedno sa naseljem Usije, čini kompleks vikend naselja (ima oko 2000 vikendica). U restoranu „Bole“ sačekali su nas predstavnici MZ Jovica Ilić i Momčilo Mitić, kao i učitelj Radomir Živković i upoznali sa osnovnim podacima o naselju – imaju 450 stanovnika u 80 domaćinstava, uglavnom se bave poljoprivredom, stočarstvom, povrtarstvom, uzgojem cveća, četvorogodišnju školu sa 15 djaka. Najstarija naseobina u okolini, preseljena na današnje mesto zbog podizanja nivoa vode, Žuto brdo, smatra se starijom od Lepenskog vira. Šetalište i biciklistička staza prolaze kroz mesto i spajaju Vince sa tvrdjavom u Golubcu.

Po završenom uvodnom delu obišli smo smeštaj koji nude u restoranu „Bole“ i degustirali odličan „riblji čips“ ili „čvarke od ribe“ kako ih oni nazivaju, specijalitet ovog mesta koji se priprema tako što se seku filetirani delovi bele, rečne ribe na dugačke rezance i peku na ulju. Služe se uz sos od majoneza, mirodjiju i sok od limuna. Uz čips pili smo odličan domaći sok od zove.

Obilaskom sela posetili smo porodicu Mirković – Sonju i Žiku, koji imaju 150 košnica i najveći su proizvodjači meda u okolini i nastavili naš obilazak posetama domaćinstvima koja nude smeštaj. Vila „Bajka“ vlasnika Slobodanke i Ignjatija Korolije, ima 9 ležajeva, tri sobe sa posebnim kupatilima i zajedničkom kuhinjom, besprekorno uredjenim dvorištem i interesantno osmišljenim enterijerom, drugačijim od ostale ponude smeštaja koji smo imali prilike da vidimo. Imaju u planu proširenje ponude smeštaja i u pripremi su još 3 sobe za izdavanje. Domaćini su nam tu priredili ukusno i izvanredno aranžirano posluženje – male sendviče sa nadevom od kikirikija, jaja, mesa i krekera, kulen, masline, pečurke, a za desert polu-mesec kolač i sok od zove. „Dunavski raj“ je smešten duboko u četinarskoj šumi, s velikim dvorištem, terenom za košarku. Vlasnici Dušanka i Ljuba Djordjević imaju na raspolaganju 8 soba (svaka drugačije osmišljena i u drugoj boji, sa terasom i kupatilom), sa 30 ležajeva, a u suterenskom delu uredili su prostor za rekreaciju i zabavu sa stolovima za stoni-tenis, bilijar, salom za ručavanje i klubom za druženje gostiju i organizaciju manjih proslava. U vili „Maja“ su nas dočekali Ljiljana i Hakija Artuković koji u 4 sobe sa 2 kupatila imaju 10 ležajeva. I oni su nam spremili posluženje – pitu gužvaru i keks na vodenicu.

Usledila je kratka vožnja čamcem po Dunavu, što je bilo i neminovno, s obzirom da na ovom potezu svako čežnjivo gleda u vodu koja prosto mami da se sidje na obalu i zaplovi njome. Na obali smo upoznali izradjivača gumenih opanaka i korpi od pruća čije proizvode nismo uspeli da vidimo, ali smo i saznali da u Vincima postoji servis za održavanje, popravku i iznajmljivanje bicikli. Na samom izlazu iz mesta posetili smo suvenirnicu koja nudi veliki broj, malo atraktivnih i neautentičnih uspomena iz ovog kraja.  

 

U restoranu „Viking“ u Braničevu smo se sastali sa predstavnicima Saveta MZ Srdjanom Mihailovićem, Vladimirom Nastasovićem, Danijelom Miljković, Kristivojem Andjelkovićem, nastavnikom istorije i rukovodiocem KUD-a u selu, vlasnicima restorana „Viking“ Draganom i Acom Jevtić, a pridružio nam se i predsednik opštine Golubac Zoran Pajkić. Posle kratkog upoznavanja, krenuo je informativni deo - Braničevo se nalazi na rubu opštine Golubac, na desnoj obali zlatonosne reke Pek, u neposrednoj blizini ulaza u Djerdapsku klisuru, drugo je po veličini selo u opštini, ima 940 stanovnika. Kroz Braničevo prolazi Djerdapska magistrala, koja povezuje ovo selo sa većim administrativnim, kulturnim i privrednim centrima u zemlji, a od Golubca je udaljeno 9 km.

U ovom mestu imaju već definisane planove za razvoj turizma, koji su uglavnom vezani za reku Pek, letnje raftinge na njemu, imaju uredjenu plažu, teren za odbojku na pesku, staze za šetnju i biciklizam, a postoji i mogućnost izgradnje bazena na otvorenom prostoru.

U šetnji selom, saznali smo da su 1983. doneli odluku o sadnji cveća (uglavnom ruža) kroz celo mesto, a potom i organizovali takmičenje sela po uredjenosti. Već 1984. izabrani su za najlepše i najuredjenije selo u SFRJ.

Domaćinstvo Velibora Obretkovića ima veliki voćnjak od 32 ara, zasadjen uglavnom šljivama i kajsijama, manje kruškama, jabukama, višnjama, trešnjama, lešnikom. Proizvode rakiju šljivovicu i kajsijevaču, koje smo imali prilike da degustiramo i to oko 180 l godišnje. Domaćinstvo čini nekoliko uredjenih novih zgrada i špaliri „pod konac“ posadjenih stabala i podšišane trave.

Obilazak sela nastavili smo posetom crkvi posvećenoj Sv. Jeremiji iz 1875. godine, a prota Dragan nam je naglasio da su ikone nedavno obnovljene i da je završeno celokupno oslikavanje crkve, donacijom parohijana i opštine Golubac. Ikonostas je izradio Dimitrije Posniković.

U neposrednoj blizini seoske crkve smešten je Dom kulture, u kome je svojevremeno bila osnovna škola, a kada su učenici preseljeni 1983. godine u novu školu, ovaj prostor je namenjem za Dom kulture i dat na korišćenje šah klubu, klubu penzionera, obezbedjen je prostor i stolovi za stoni tenis, rok bendovi ovde imaju svoj kutak za vežbu, ali svakako najveći prostor zauzimaju KUD i njegove sekcije za izvorni i stilizovani folklor, muzička, pevačka, recitatorska sekcija, rok grupe. Imaju 102 člana, organizuju smotre folklora, imaju veliku salu sa binom i postavljenim „bioskopskim sedištima“ za publiku, a nedavno su bili na medjunarodnoj smotri folklora u Beču, u martu mesecu. U prostoru Doma kulture opremljene su i etno-sobe sa izuzetno zanimljivim eksponatima i značajnim ornamentima, torbama, nošnjom, češagijama, preslicama, delovima razboja, lopatama za vadjenje hleba iz furune, sanducima za devojačku spremu, avanima, delom topa za smeštaj baruta iz 1875., sitima, ćilimima, naćvama, oslikanim tikvama za zahvatanje vode. Dve izdvojene prostorije koje se nalaze na spratu opremljene su eksponatima zahvaljujući donaciji meštana iz seoskih kuća i tu se nalaze: razboj za tkanje, kolica za bebu, sanduk za posteljinu, originalne prekrivke – ponjave, ormar, radio aparat, dečije stolice, umivaonik, originalne zavese, gardaroba, suknje, košulje, torbe, čarape, gusle, vitlo za vunu, šeširi, daire i drugo.  

Poslednja destinacija na kojoj smo se u Braničevu i najduže zadržali bio je Etno-restoran iz 2009. „Ognjište“ vlasnika Živorada Stevića i njegove agilne i vredne ćerke Valentine, koja je preuzela na sebe opremanje, organizaciju rada ovog restorana i osmišljavanje sadržaja u njemu, kako bi privukla veći broj gostiju.

U staroj kući, na „Ognjištu“, sa gredama koje datiraju od pre 200 godina, Stevići su hteli da zadrže autentičan duh ovog kraja i oplemene prostor starim porodičnim fotografijama iz 30. godina prošlog veka. Delovi šanka i prozori su ostali originalni sa stare kuće, a starinske stolice su samo oslikane u duhu prošlih vremena (ručni rad). Za stolove su korišćeni okovi sa „Singer“ mašina, a u toaletu se nalazi kuvarica sa natpisom: „ko se mije dinar da, samo svekar badava, jer se istrošio dok je mene isprosio!“

Lovačko udruženje, osnovano 2007. predstavilo nam je svoj rad u oblasti uzgoja i zaštite divljih životinja, izradi panoa, organizaciji manifestacije „Šakalijada“ koju posećuju lovci iz čitave zemlje, a u svom ataru imaju srndaće, jelene, divlje guske, prepelice, plovke i dva para belorepih orlova, kao i ptice u preletu. Za ovu priliku pripremili su lovački gulaš.

U ovom idealnom ambijentu za degustaciju hrane pripremljene na tradicionalan način, meštani Braničeva predstavili su nam pet vrsta sira: mladi, stari u maslinovom ulju sa mirodjijom, krem sir u maslinovom ulju sa mirodjijom, brzi sir i koziji sir. Surutka nam je predstavljena kao lek, a kozije mleko preporučuje se u lečenju, terapiji i kao preventiva bolestima, jer utiče na kompletnu bolju sliku funkcionisanja organizma - koristi se za srce, pluća, suzbijanje bakterija i gljivica, utiče na bolji rast i učvršćivanje kose, kostiju, noktiju i zuba. Ponudili su nam i sa zadovoljstvom smo probali sok od bagrema, koji je zdrav za održavanje crevne flore (i od sad je moj favorit), proizvode od meda (med od lipe, bagrema i ciganskog perja) i propolisa. U ponudi imaju različite vrste rakija (koriste propolis u rakijama) i vina ( „Radivojac“ ima 1450 čokota i proizvodi belo, roze i crveno vino). Kao tradicionalni desert nude domaće kolače – kiflice, vanilice, orasnice, medenjake, rolat s džemom.

U hladu terase „Ognjišta” udobno smo se smestili iščekujući nastup KUD-a Braničevo, koji je za ovu priliku pripremio splet igara iz Šumadije i Pomoravlja, „Boseligradsko krajište”, prezentovalo običaje svadbe iz leskovačkog kraja.

Posetu Braničevu smo završili u kolu – najpre vlaškom, a onda i šumadijskom.

 

Fotografije: Ilija Ramić

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

0

Newsletter