Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Kusiće (Veliko Gradište) i Dobra (Golubac) 30.05.2012. godine

Obilazak sela Kusiće (Veliko Gradište) i Dobra (Golubac) 30.05.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Kusići (Foto: Ilija Ramić) Kusići (Foto: Ilija Ramić)

U sredu, 30.maja 2012. godine smo se uputili u obilazak sela Kusiće, u prepodnevnim, a u popodnevnim satima smo obišli i selo Dobra, koja pripadaju teritorijama opština Veliko Gradište i Golubac.

Na put je krenuo radni tim u sastavu: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Vladimir Pilipović (Svetska turistička organizacija – UNWTO), Ilija Ramić (fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) .

Ljubazni domaćini ovog našeg putovanja iz opštine Veliko Gradište, predsednik opštine Dragan Milić i Aleksandra Djordjević, načelnik odeljenja za privredni i ekonomski razvoj i dijasporu dočekali su nas i poželeli nam dobrodošlicu u njihovo mesto, prezentujući plan posete selu Kusiće koje je kandidovano u okviru projekta „Bogatstvo različitosti“, ali i pričom o planovima i investicijama u razvoj Gradišta i okoline. Prvi utisak o Velikom Gradištu je da je mesto uredjeno i brižljivo održavano, ali i da ima velike potencijale za razvoj nautičkog turizma, pešačkih tura, povezani su sa susednim selima i delom izgradjenim biciklističkim stazama duž Dunava, a blizina kulturno-istoriskih spomenika i opremljeni turistički objekti za smeštaj turista doprinose kompletiranju turističke ponude ovog kraja.

Meštani Kusića su nas dočekali u velikom broju u dvorištu četvorogodišnje škole „Ivo Lola Ribar“ zajedno sa svih 23 učenika koji je pohadjaju. Poželeli su nam dobrodošlicu učenice obučene u tradicionalnu nošnju uz pogaču, so, slatko od jagoda, list ginko bilobe (30.godišnje drvo ginka raste u dvorištu) i pesmu.

U učionici je već bio postavljen veliki sto sa tradicionalnim djakonijama ovog kraja – proja, cicvara, kačamak (koji se seče koncem), presna pogača, pita sa sirom, čvarci, mućkavci (uštipci), bakin kolač s mašću, poljupčići, štrudla s makom, rolat s džemom, medenjaci, ajvar, sirevi raznih vrsta, med, džemovi, slatko od dunja, kompot od breskve, jagode i višnje. Jela koja najčešće pripremaju su pasulj gradištanac, prženi paradajz, sataraš i sarma. Dok smo degustirali izvrsno pripremljene domaće proizvode, upoznali smo se sa životom i radom ove složne zajednice koja broji oko 670 meštana. Nalaze se na 6 km od Velikog Gradišta, u neposrednoj blizini Djerdapske magistrale, raspolažu sportskim terenima za odbojku i fudbal na pesku i betonu, imaju poznate proizvodjače rakija, ribnjake šarana i pastrmke, salaše koji se mogu urediti za smeštaj i boravak turista, a najpoznatiji su po plastenicima i proizvodnji cveća, kao i izložbeno-prodajnoj manifestaciji „Dani cveća“ koja se tradicionalno održava svake godine u prvoj nedelji maja.

Upriličena je i izložba ručnih radova žena Kusića u zgradi škole, a saznali smo da je sprovedena obuka UN-a o grnčarstvu, u okviru koje su dobili točak za izradu predmeta i suvenira od gline, ali im nedostaje peć, kako bi ti proizvodi dobili svoj finalni oblik.

Šetnjom kroz mesto prolazili smo pored uredjenih dvorišta punih cveća, videli nabujao i čist Pek, pored kojeg su sportski tereni trenutno poplavljeni zbog nedavnih obilnih kiša. Prešavši most na Peku (u neposrednoj blizini postoji vojni poligon  „Peskovi“ sa strelištem) stigli smo do ribnjaka šarana i pastrmke, čiji se jedan bazen u toku letnje žege prazni i dezinfikuje i koristi za kupanje i zabavu. U svojoj ponudi imaju i specifičnu vrstu „žute pastrmke“ koja je nastala ukrštanjem sa lososom. Na istom potezu se nalazi i salaš porodice Jeremić, koji se može urediti kao izletište, prostan je i ima izuzetno dobar položaj – na 100 m je od Peka, pored igrališta, a čini ga seosko domaćinstvo koje gaji sitnu živinu, patke, ćurke, ovce, jagnjiće, prasiće, opremljeno kompletnom mehanizacijom, a pošto je granica lovišta tik uz njihovu ogradu, često ih posećuju srndaći, lisice, pa imaju i lovačkog psa. Za pohvalu je besprekorno čista radionica za popravku priključnih mašina koju održava čika Branko Jeremić.

Komšije Zoran i Goran Stokić su proizvodjači bagremovog i lipovog meda i organskog povrća iz sopstvenih plastenika, a Dejan i Dragoljub Živanović proizvode sirkove metle u svom domaćinstvu, na žalost samo za sopstvene potrebe i poklon prijateljima i putnicima namernicima.

Naša sledeća destinacijama u Kusićima je bila poseta budućoj etno-kući, koja je u fazi opremanja, jer joj najpre sledi rekonstrukcija prostora. U njoj za sada ima malo nameštaja i pokućstva i slika-slikara amatera vlasnika kuće, Dušana Stankovića, koji takodje uzgaja cveće i profesionalno se bavi time, ali i piše i izdaje knjige o gajenju, negovanju, razmnožavanju i uredjenju vrta i bašte.

Porodica Točaković u Braničevskom okrugu je poznata po proizvodnji i tradicionalnom načinu pečenja rakije od šljiva i kajsija, šljivovice sa propolisom, ali i izuzetno ukusnoj turšiji, ajvarima, slatku od šljiva, kompotu od kajsija i trešanja, koje smo imali prilike da degustiramo.

Na rastanku sa učiteljicom Svetlanom Paunović, predsednikom Saveta MZ Draganom Živoinovićem i Dušanom Stankovićem, posetili smo etno-restoran Jovice Stanojevića, koji je u izgradnji, ali će vrlo brzo (u toku idućeg meseca) u svojoj ponudi imati na meniju tradicionalnu kuhinju karakterističnu za Braničevo, i sve proizvode kojih ima u Kusićima – domaći sir, meso, rakije, sokove, med i kao ukras cveće, „brend“ ovog sela.

Meštani misle da ovde ima potencijala za organizovanje rekreativne nastave i ekskurzija za školsku decu, osmislili su program za zabavu turista i stranaca – ispiranje zlata na Peku i pecanje, kao i pomoć pri proizvodnji i održavanju plastenika, pečenju rakije i spravljanju zimnice, džemova i kompota u seoskim domaćinstvima. Vreme nam nije dozvolilo da posetimo pekaru u kojoj se mese specijalni hlebovi na starinski način i peku u zidanoj furuni, kao ni da obidjemo vodenicu, koju planiraju da obnove i dodele joj više različitih namena.

 

U popodnevnim satima, stigli smo u selo Dobra, ispred zgrade Doma kulture, gde su nas sačekali predstavnici MZ, Nacionalnog parka „Djedap“, udruženja gradjana „Etno-eko - Gospodjin vir“, predstavnici Turističke organizacije Golubac i naravno kao znak dobrodošlice pogača, so, med i rakija od kruške. Posle kratkog upoznavanja, imali smo prilike da vidimo etno-postavku smeštenu u prostoriji Doma kulture, opremljenu predmetima pronadjenim na teritoriji sela Dobra u različitim periodima, pokućstvom iz starina, autentičnom dobranskom torbom, koja se po svom kariranom dezenu razlikovala od drugih sela, a sada replike tih torbi izradjuju žene iz udruženja za očuvanje i razvoj ručnog tkanja. Kao eksponat ove postavke postoji i razboj za ručno tkanje, koji je u funkciji i čiji rad nam je prezentovao Radiša Bogdanović iz TO Golubac.

Obilazak sela Dobra nastavili smo u centru sela, uredjenom parku sa spomenikom palim borcima i fotografijama i prikazima u slici arheoloških nalazišta koja se nalaze na teritoriji ove kulturno-turističke regije – Čezava, Saldum, Bosman, Pesača, Gospodjin vir, Zidinac, Kožica. Nalazišta nisu obeležena i do njih se teško može prići, ali prve korake na tom planu čini Udruženje gradjana „Gospodjin vir“ na čelu sa Zoranom Petraškovićem, koji je napisao monografiju ovog živopisnog sela zajedno sa Dragoljubom Jovanovićem, ali i zacrtao planove razvoja i napravio analizu stanja resursa na teritoriji KO Dobra. Za sada postoje table sa osnovnim podacima o arheološkim nalazištima, postaviće se i detaljna mapa njihovog položaja kako bi ljubitelji pešačenja i biciklisti mogli i sami da dodju do njih. Sledeći korak je daleka budućnost – sredjivanje samih lokaliteta, ali ko ne veruje, neće ni uspeti.

Šetnjom kroz besprekorno čisto i uredjeno selo, „pod konac“ podšišanu travu duž ceo tok Dobranske reke, drvorede posadjene sa obe strane šetališta i interesantno postavljene i osmišljene mostiće (svaki je drugačiji) za prelaz na drugu stranu reke, uživali smo posmatrajući patke i guske meštana koje se osvežavaju u hladnoj vodi. Predsednik Saveta MZ Dobrosav Pajić nam je govorio da se Dobra prostire na 12000 ha šume koja pripada Nacionalnom parku „Djerdap“ i 2000 ha zemljišta koje je u privatnom vlasništvu. Okruženi su planinom Šomrda, čiji je najviši vrh na 806 m nadmorske visine, a samo selo se nalazi na 70,5 m visine. Imaju osmogodišnju školu, koja je u dobrom stanju, dom zdravlja, 200 domaćinstava sa oko 800 stanovnika. Sve plodne oranice potopljene su izgradnjom brane, tako da se meštani vrlo malo bave poljoprivredom (uglavnom su zaposleni u susednim većim mestima). Uprkos svemu, priroda je bila vrlo izdašna prema ovom kraju pa imaju kvalitetne gljive u izobilju – lisičarke, vrganje, bukovače, jesenje livadske rudnjače, voće – kupine, maline, jagode, drenjine, šipak, kupine, zovu. Od šuma preovladjuju bukva, grab i hrast, a brojni izvori pijaće vode se mogu videti na svakom koraku – svi potoci i rečice se koriste za piće, jer nema zagadjenja nijedne vrste. Lekovitih trava takodje ima mnogo vrsta, što je uslovilo i podizanje fabrike za preradu lekovitog bilja i spravljanje eteričnih ulja, koja je potpuno nova i sve linije su automatizovane (belgijski investitori), koja na žalost zbog visokih državnih nameta nikada nije profunkcionisala. Na periferiji sela sačekali su nas predstavnici lovačke službe i Nacionalnog parka i poveli ladama „Niva“ do Bačije – privremenog staništa, gde se obavlja kolektivna ispaša, muža i prerada proizvoda od ovčijeg mleka. U tačno odredjeno vreme svakoga dana obavlja se muža, kojoj smo imali prilike da prisustvujemo, ali i degustiramo „pravi“ kačamak s punomasnim, slanim mešanim kozijim i ovčijim sirom, mladjim ne slanim ovčijim sirom i gibanicu sa sirom i domaćm rakijom koji su nam pripremili domaćini na Bačiji Bido Alomerović i Mirko Marilović.

Vraćajući se kroz utaban put okružen bogato obraslim rastinjem i stalnim tokom potoka koji se ulivaju u lokalnu rečicu, nastavili smo put do arheološkog lokaliteta Bosman koji se nalazi na ulazu u Gornju klisuru. Utvrdjenje je podignuto u VI veku i Kastel je imao oblik trougla, dok su se na uglovima utvrdjenja nalazile kule kružnih osnova. Najinteresantniji objekat je bunar koji se nalazio na lokalitetu, a nalazi novca koji je ovde iskopan ukazuju na to da je utvrdjenje najverovatnije uništeno za vreme prodora Avara i Slovena krajem VI veka nove ere.

Meštani koji su nas vodili u obilazak mesta Dobra odveli su nas potom da vidimo i smeštajne kapacitete kojima raspolažu za boravak turista, gde je bilo predvidjeno da i radni tim bude smešten i to na dve lokacije – u domaćinstvima porodica Cvetković i Stanojević. Iz dvorišta Cvetkovića, oazi mira i lepote, koju ometaju samo kreketi žaba, a koje izlazi direktno na Dunav, može se videti vidikovac „Sokolovac“, koji je u prvom stepenu zaštite prirode, a pod njim i Gospodjin vir, najdublji vir u Evropi sa svojih 82 m dubine. S druge strane reke je Rumunija. Porodica Stanojević ima kuću u selu, uredjeno dvorište sa natkrivenim prostorom za odmor i obedovanje, a nema izlaz na Dunav.

Nakon prijatne šetnje i nenametljive i interesantne priče o mestu, njegovoj istoriji, legendama, prirodi i meštanima priredjena nam je zajednička večera, a na meniju je bila riblja čorba i nekoliko vrsta izvrsne pečene ribe.

U smiraj dana, smešteni u udobnim domovima ljubaznih domaćina sumiramo utiske – selo Dobra ima razvijenu putnu infrastrukturu: drumski, vodeni i šumski putevi postoje, biciklistička staza Euro Velo 6 prolazi kroz mesto, meštani imaju razvijenu svest o ekologiji i očuvanju parka prirode, organizovanu komunalnu strukturu sela, sanirali su deponije, obezbedili dobre smeštajne kapacitete (40 ležajeva), a razmišljaju o pravljenju kampa u bačijskim kolibama. Na dobrom su putu (jer su u Dobroj :- ) da formiraju prepoznatljivu turističku destinaciju uz pomoć stručnih ljudi iz Turističke organizacije Golubac, kao i kroz održavanje edukacija meštanima.

 

Fotografije: Ilija Ramić

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

5.00

Newsletter