Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Crnajka (opština Majdanpek) 22.05.2012. godine

Obilazak sela Crnajka (opština Majdanpek) 22.05.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Crnajka - Foto: Dragan Bosnić Crnajka - Foto: Dragan Bosnić

Posle prospavane noći u domaćinstvu Ankice Jonović iz Crnajke, radni tim je započeo obilazak sela i to: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Vladimir Pilipović (Svetska turistička asocijacija – UNWTO)

Pavle Djukić (Turistička organizacija Srbije), Dragan Bosnić (novinar i fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) .

Pošto nam vremenski uslovi nisu dozvolili da obidjemo prirodne lepote u neposrednoj okolini ovog interesantnog mestašca na 32 km od Majdanpeka, naša ljubazna domaćica Ankica Jonović govorila nam je o istoriji i prirodi kojom su okruženi. Pod okriljem Stola, Deli Jovana i Velikog krša, selo je na ovom važnom putu bilo naseljeno još pre dve hiljade godina. Ostaci rudarskih okana iz IV veka nove ere dokaz su da je rudarenje na ovom prostoru, koje je trajalo sve do 50.godina prošlog veka bilo razvijeno. Iako je geografsko središte gornjoporečkog sliva i u blizini raskrsnice važnih puteva, Crnajka se nije razvila u veliko naselje, jer se nikada nisu ostvarila predvidjanja mnogih putopisaca XIX veka da može postati značajan rudarsko-metalurški centar. Zato se stanovništvo sve do polovine prošlog veka bavilo isključivo stočarstvom, poljoprivredom i turizmom. U Crnajki danas ima 327 domaćinstava sa 1144 stanovnika.

Posetu smo započeli obilaskom domaćinstva Salčice i Nikole Ilić, koji se dugo godina bavio zanatima koji se danas nazivaju starim ili predstavljaju retkost. Nikola je bio vunovlačar, strugar i vodeničar i u svom dvorištu još uvek ima mašine koje su u funkciji i koje pokreće voda (tik uz njihovo dvorište i zgradu gde su smeštene mašine protiče lokalna rečica, na kojoj je postavljena brana koja prebacuje vodu i pokreće sve tri „delatnosti“).Mašina za obradu vune kupljena je 1967., a dodatak za češljanje vune („darak“-vlaški), u autentičnom je obliku napravljen od kvalitetnog drveta mnogo ranije. Treš za čišćenje žita u vodenici i vodenični kamen su u ispravnom stanju i samo čekaju viši vodostaj da se pokrenu. Šine na kojima stoji mašina za struganje drveta su zarasle u travu, a mašina par godina nije bila u pogonu – čeka bolje dane i mladjeg majstora.

Pored samog magistralnog puta nalazi se nekoliko starih zatvorenih rudarskih okana u kojima su Austijanci kopali olovo 1734.godine. Otkopavši okno po površini otvorio nam se hodnik dužine 5-6 m i ukazao zid, zbog stalnog urušavanja zemlje, a nekada su se tim putem pod zemljom, kretali teretni vozovi za smeštaj i transport rude pod zemljom. Po rečima meštana još uvek postoje tuneli rudnika pod zemljom, ali nisu pristupačni.

Škola u Crnajki iz 1819. najstarija je u okolini, ali je 2010. potpuno renovirana tako da se sve priredbe, igranke, svečanosti i skupovi u selu sada održavaju u ovoj zgradi. Fiskulturna sala je savremeno opremljena spravama za vežbe i klimatizacijom, tako da je dostupna turistima za rekreaciju dok borave u selu. U mestu ima 25 ležajeva u domaćoj radinosti spremnih za prijem turista i putnika namernika.

Crkva Uspenja svete Bogorodice je podignuta 1896., ima stare ikone radjene u tehnici duboreza i oslikavane u boji, a pod ovog hrama je autentičan i izradjen od cigli. Sveštenik koji obavlja službu dolazi nedeljno iz Majdanpeka.

U predahu, su nam ponudili doručak, a na trpezi postavljeni kačamak, domaće kravlje i ovčije mleko, proja sa sirom, plašinte, a za nazdravljanje i dobrodošlicu orahovača, komova rakija od loze i med. Kao poslastica rolat s džemom i bakin kolač.

Okrepljeni smo nastavili posetu Crnajki u zgradi Doma kulture gde su nas sačekali najmladji članovi KUD „Deli Jovan“ uz pogaču, so, domaću rakiju i splet vlaških igara. Mladji deo ansambla ima 12 različitih koreografija – igre iz Šumadije, Niša, Vranja, Rumunije, Posavine, bunjevačke igre i druge. Takmiče se i nastupaju u zemlji i inostranstvu, a uskoro polaze na put u Ukrajinu, a potom i na Crno more. U istom prostoru nam je upriličena i izložba vezenih peškira i stolnjaka žena iz Crnajke pod nazivom „Unikat“. Kroz dosadašnje aktivnosti shvatili su da je očuvanje tradicije velika obaveza, ali i šansa za promociju svog kraja, pa su od 2000.godine počeli sa organizacijom manifestacije „Uskršnji dani folklora“ koja pored folklornih igara poseban akcenat stavlja na tradicionalne seoske igre, takmičenja u ukrašavanju jaja i promociju tradicionalnih seoskih proizvoda. Održavaju i „Delijovanske dane pčelara“ koji su vrlo posećeni.

U poslednjih par godina radjeni su projekti na poboljšanju i uredjenju seoske infrastrukture, za nabavku opreme i obuku za izradu predmeta od gline, projekat za izradu ručno vezene posteljine, uredjenje prodajnog centra u selu i dodeljena su im podsticajna sredstva i krediti od strane Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede za razvoj turizma u seoskim domaćinstvima. Trenutno se u selu osam žena bavi grnčarijom, izradjuju suvenire za prodaju i po narudžbini, a Mesna zajednica im je dodelila i renovirala prostorije u kojima će se baviti ovim finim i kreativnim zanatom.

Vremenski uslovi nam nisu dozvolili da posetimo savremenu farmu koja se bavi uzgojem jagnjadi i ovaca, čiji vlasnik proizvodi i bareni sir, med, rakije na tradicionalan način, kao i da obidjemo meštane koji sakupljaju i suše lekovito bilje i gljive.

Crnajku smo napustili uz žaljenje što nismo bili u mogućnosti da posetimo spomenik prirode Valja Prerast i bigrenu akumulaciju sa slapovima Beli izvorac, koji su po priči meštana prave atrakcije prirodnih vrednosti. Crnajka ima izuzetan položaj u odnosu na tri planine kojima je okružena (Deli Jovan, Stol i Veliki krš) i to joj daje prednost pri razvoju izletničkog i planinarskog turizma, a upravo zbog ovih planina selo obiluje izvorima pitke vode, koji se slivaju u dve manje rečice i formiraju reku Crnajku koja protiče kroz selo i dalje se uliva u Šašku reku.

U blizini sela postoji i Miloševa kula, koju su Rimljani podigli kao utvrdjenje u srednjem veku. Blizina Deli Jovana i pomenute kule, počev od pokosovskih vremena, neprestano inspiriše lokalno stanovništvo na stvaranje najraznovrsnijih predanja o Milošu Obiliću o kojima je prve zapise ostavio Vuk Karadžić.

Meštani sela Crnajka vide svoje selo i kao ekološki čistu sredinu sa uredjenim javnim površinama i domaćinstvima, čime bi život meštana dobio na kvalitetu, a u čemu bi uživali i turisti koji ovo selo posećuju u sve većem broju.

Fotografije: Dragan Bosnić

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

0

Newsletter