Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Vinča (Grocka) i Šalinac (Smederevo) 21.05.2012. godine

Obilazak sela Vinča (Grocka) i Šalinac (Smederevo) 21.05.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Obilazak sela Vinča (Grocka) i Šalinac (Smederevo) 21.05.2012. godine

U ponedeljak, 21.maja 2012. godine smo se uputili u obilazak sela Vinča, u prepodnevnim, a u popodnevnim satima smo obišli i selo Šalinac, koja pripadaju teritorijama opština Grocka i Smederevo.

Na put je krenuo radni tim u sastavu: Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Vladimir Pilipović (Svetska turistička asocijacija – UNWTO)

Pavle Djukić (Turistička organizacija Srbije), Dragan Bosnić (novinar i fotograf), Ljiljana Radinović (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) .

Poseta Vinči je započela obilaskom „pijace“- izložbom proizvoda i udruženja koja su aktivna u ovom mestu. Izložbeni prostor je bio postavljen na keju, na platou ispred arheološkog nalazišta. Najpre nam se predstavilo Udruženje golubara, koje ima 200 ptica u svom jatu, a najduži let njihovog rekordera iznosio je 13 sati i 52 minuta. Svoje proizvode predstavio je i Djurica Popović, slikar, biolog-genetičar, koji se bavi uzgojem i proizvodnjom retkih vrsta pečuraka, kao i proizvodnjom zdrave hrane i alkoholnih pića od pečuraka. Pored tartufa i šitaku pečuraka, uzgaja autohtone vrste gljiva (koje rastu još jedino u Butanu i Nepalu) od kojih pravi eliksir za tradicionalno lečenje različitih bolesti. Udruženje sojeničara održava priobalje i ukazuje na problem konstantnog održavanja Dunava na njihovom potezu, čišćenja deponija, održava edukacije na temu ekologije i organizacije manifestacija na reci, jer im je plan da osmisle noćni i kulturni život na reci. Na ovoj „tržnici“ proizvodjači „žu-žu peciva“, kolača, torti, voća (trešanja, jer su sada aktuelne), povrća, cveća, učestvovali su organizujući izložbu i degustaciju pripremljenih izuzetno ukusnih i aranžiranih proizvoda, a preduzeće „Sanpex“ je prezentovalo delove obuće koje izradjuje za poznate svetske modne kuće „Dior“, „Louise Vitone“, „Dolce&Gabana“. 

Posetu Vinči smo nastavili obilaskom arheološkog nalazišta Belo Brdo, koje predstavlja urbano naselje koje je bilo centar jedne od najznačajnijih praistorijskih civilizacija u svetu. Saznali smo da je u neolitu nastalo 80% naslaga zemljišta koje se danas ovde mogu videti, što ukazuje na to da se u neolitu na ovim prostorima najintenzivnije živelo. Naselje je bilo jako veliko, razmak izmedju kuća na 1,5m, tako da se tretira kao gradska naseobina u kojoj se odvijala vrlo intenzivna trgovina, a putevi su razvijeni kroz rečne doline, jer se ovde slivaju sve reke crnomorskog sliva. Blizina Avale je takodje zanimljiva zbog svog rudnog bogatstva, tako da se ovde znalo za sulfid žive-cinober purpurne boje-retku i skupu stvar, cinobarit, malahit, azurit. Proizvodili su i prodavali blitve za košenje trave, hranili stoku, trgovali vulkanskim prirodnim staklom, izradjivali najkvalitetniju keramiku i bili poznati po savremenom modnom dizajnu (osmislili odeću sa V izrezom).

Domaćini su nas potom poveli u obilazak brod-restorana „Maestral“ gde nam je priredjen doručak (roštilj, ćevapi, piletina na žaru, rolovani ćevapi u slanini, pita sa sirom i zeljem, kupus i paradajz salatom, a za desert su ponudili izvrsnu tortu sa višnjama) i restorana „Da Vinči“ na ulazu u turistički kompleks.

Put nas je dalje vodio u hram Svetih apostola Petra i Pavla, sagradjen u periodu od 1851. do 1857. na mestu gde je manastir podigao despot Stefan Lazarević. Ovaj hram je za sve vreme svog postojanja imao bogatu kulturnu delatnost, koja je prvenstveno imala uticaja na razvoj školstva u okolini. Najpoznatija, a veruje se i čudotvorna ikona bogorodice Vinčanske, danas poznate pod nazivom bogorodica Bezdinska nalazi se u Vršcu.

Posetu smo nastavili obilaskom proizvodnje aluminijumske stolarije „Al-Andjelković“, čiji vlasnik, Zoran Andjelković izuzetno vodi računa o očuvanju prirode i njegovoj zaštiti, pomaže sve akcije u mestu koje se odnose na ekologiju, a na svom posedu od 2ha i 60  ari, neguje 4 hrasta stara po 450 godina.  U neposrednoj blizini se nalazi i sportski klub „Top ten“ koji raspolaže sa dva otvorena i jednim zatvorenim teniskim terenom, opremljenim svlačionicama i toaletima, malim kafićem i klupskim prostorijama za druženje sportista i rekreativaca koji koriste usluge ovog kluba. Tik uz teniske terene je smešten i restoran „Breza“ koji meštani Vinče i okolnih sela najčešće koriste za proslavu većih ličnih proslava (svadbe, rodjendani, punoletstva, krštenja).

Osnovna škola „Nikola Tesla“ ima najveći broj djaka u Srbiji, tačnije 2110 učenika pohadja ovu školu. U holu zgrade je postavljena izložba inter-aktivnih maketa gradjevina koje već postoje, izradjenih po narudžbini naših najpoznatijih gradjevinskih preduzeća (manastir na Svetoj Gori, staro-engleska kuća u Niškoj banji, stambeni kompleks u luci Beograd, hotel „Hayat“ na Novom Beogradu, tržni centar sa karting stazom na krovu, zgrada trgovačkog preduzeća „Merkur“ i dr.). Osim ove imaju i stalnu postavku predmeta u okviru projekta „ Otkrivamo prošlost – planiramo budućnost“- učenici ove škole izradjuju replike vinčanskih i neolitskih predmeta od keramike u tehnici dubljenja, urezivanja, glačanja gline i terakota.

Domaćini su nas dalje poveli u posetu etno-restoranu „Mlinarev san“, koji ima u svom sastavu sale za sastanke i proslave za 450 ljudi, smeštaj sa 40 kreveta, nacionalni restoran sa natkrivenom terasom i ugostili nas na tradicionalan način – pogačom, solju, slatkim i vodom, projom, sirom, pitom sa sirom, suvim mesom, slaninom. U ekskluzivnom hotelu „Radmilovac“ su nam pokazali svoje kapacitete – smeštaj i sale za ručavanje i organizacije sastanaka i proslava (50, 70 i 250 osoba) i počastili kafom i kolačima.

Ogledno poljoprivredno dobro „Radmilovac“, zadužbina porodice Vukićević, predstavlja jedinstvenu eksperimentalnu stanicu u Srbiji, a namenjeno je svim učenicima srednjih škola iz države i studentima beogradskih fakulteta. U svom sastavu ogledno dobro ima centar za ribarstvo i primenjenu hidrologiju, (gaje pastrmke i šarane, ispitivanja su im automatizovana i odvijaju se na visokom naučnom nivou, a djaci se mogu detaljno upoznati sa ribljim svetom Dunava), kompleks voćnjaka, vinograda i labaratorija na površini od preko 86 ha. Poseduju banku gena sa oko 300 različitih vrsta voća, posebno odeljenje koje se bavi genetikom i proizvodnjom pčela, kompjuterizovanu labaratoriju za proizvodnju riblje mladji ( svih vrsta riba koje žive u Dunavu od izvorišta do ušća u Crno more) sa posebnim akvarijumima i velikim brojem ribnjaka za tov i uzgoj ribe. Ovo dobro ima i sopstveni pogon za preradu voća u kompote i džemove (proizvode džem od paradajza sa anisom, karanfilićem, cimetom i čilijem i džem od drenjinja), uzgajaju lekovito bilje, ali i vinograde i vinariju u kojoj proizvode specifične vrste vina - 560 sorti vina (najpoznatije njihove zaštićene vrste vina su „Virino de Vinca“ i „Dositej“) i rakija, sa velikom vinotekom u moderno i luksuzno opremljenom podrumu za čuvanje i degustaciju vina. Na kraju, treba napomenuti da ovo dobro završava i novi kompleks izvora, slapova, malih potoka i vodenica, a taj vodotok je nazvan „Mali Dunav“ i napravljen je kao replika u dužini od 1300m (tok Dunava je 1300 km), a u dvorištu svog kompleksa imaju uredjenu letnju učionicu za prezentacije i predavanja koja održavaju studentima i stručnjacima koji u velikom broju posećuju ovu zanimljivu i poznatu instituciju.

Šalinac, naša sledeća destinacija se nalazi na 3 km od ušća Morave u Dunav. Naselje je sa severa, zapada i juga okruženo nekadašnjom okukom, meandrom Velike Morave, koja je danas mrtvaja. Preci današnjih stanovnika Šalinca potiču iz oblasti Braničeva i Istočne Srbije i ovo selo danas ima 900 stanovnika, koji se pretežno bave ratarstvom i stočarstvom. Dejan Radovanović, arheolog, predsednik Udruženja „Hrast“, nadahnuto nam je govorio o Šalinačkom lugu, koji se prostire na 20 ha i okružuju ga kuće meštana sela Šalinac i Kulič koje takodje obiluje hrastom. Šalinački lug je jedina preostala „sastojina“ nekadašnjih šuma hrasta lužnjaka i poljskog jasena, koje su do pre nekoliko stotina godina pokrivale poplavna područja u dolini Morave i Dunava. Prava je retkost ne samo na području Srbije, već i na širim balkanskim prostorima. Da bi očuvali ovo specifično stanište pokušavaju da smanje na minimum ispašu stoke, tako da već sada imaju na hiljade malih hrastova, koje rasadjuju na druge lokacije i zone gde je neophodno obnoviti šumu. Ovde su zabranili sečenje stabala, lomljenje grana, loženje vatre, raskopavanje i deponovanje zemlje, ispuštanje otpadnih i zagadjenih voda, izgradnju objekata na celoj površini prirodnog dobra, a posebno na samovoljno uzurpiranim katastarskim parcelama. Udruženje „Hrast“ je napravilo i promo-film i table, koje su prezentovali i pravili izložbe u školama i vrtićima u okolini, kako bi edukovali mladju populaciju i razvili kod njih svest o zaštiti luga, šuma i njihovom održavanju i stalnoj brizi.

Na ovom potezu se u aprilu mesecu organizuje „Maraton dvoprega“, a učestvuju zaprege iz Surčina, Vršca, Banatskog Novog Sela, Pančeva, Kovina, Smoljinaca, Smedereva i okolnih sela Mihajlovca, Lipa, Kuliča i Šalinca. Staza dužine 20 km, sastoji se od pet etapa i mnogo prepreka. Pod svodovima tristogodišnjih hrastova, takmičari prolaze kroz vodene gazove, šumske puteve, makadam i vodeni rov Šalinačkog luga.

Kroz mesto prolazi i biciklistička staza u okviru trase „Euro Velo 6“.

Posetu Šalincu smo završili obilaskom Šalinačkih jezera, koja su nastala eksploatacijom šljunka i predstavljaju potencijal za razvoj turizma u ovom mestu. Od 4 koliko ih ima, samo jedno, najveće jezero je delimično uredjeno kao kupalište sa malom plažom, na koju dolaze tokom letnjih meseci brojni kupači iz Smedereva i okoline

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Istočna Srbija

Oceni članak

5.00

Newsletter