Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Rajac (Negotin) 26.04.2012. godine

Obilazak sela Rajac (Negotin) 26.04.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Obilazak sela Rajac (Negotin) 26.04.2012. godine

Radni tim  u sastavu: Milan Ivanković (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede), Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Dejan Crnomarković (Turistička organizacija Srbije), Dragan Bosnić (novinar i fotograf “Naše Srbije”), Željko Dulić (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“)  krenuo je u petak, 26. aprila 2012. godine u obilazak sela Rajac i Rajačkih pivnica.

Uz prisustvo predstavnika Turističke organizacije Negotin, Ane Jovanović i Dušana Petrovića,  dočekali su nas u centru sela i upoznali sa programom posete mestu, i predsednik MZ Miroslav Stevanović i hroničar sela Radomir Pavlović, koji je započeo priču o Rajcu i poveo nas po vijugavim ulicama mesta poznatog po svom karakterističnom položaju, izuzetno značajnom za proizvodnju kvalitetnih vina (sličnih francuskim), a u davna vremena ovde se vino prodavalo na “čabre” (čabar vina=50 litara) i prodavalo za dukat. Prevoz vina je bio organizovan do Prahova, a iz Prahova je putovalo u druge zemlje Evrope.

U selu postoji zadružna zgrada iz 1920. koja podseća na dane kada je ovde bio razvijen odkup i trgovina poljoprivrednih proizvoda, struju su tada već imali i posedovali sopstveni agregat u slučaju njenog nestanka. U doba najvećeg prosperiteta ovde je živelo 2500 stanovnika, ali ratovi i slab razvoj sela učinili su svoje, tako da se broj stanovnika smanjivao i danas ima 270 meštana.

Posetili smo i muzej (rodnu kuću) Momčila Rankovića, narodnog heroja iz II svetskog rata i uputili se do kuće u kojoj je smeštena muzejska zbirku arheologije Milana Nikolića, informatičara, koji je pronašao ove eksponate zahvaljujući profesoru Petru Paunoviću, etnologu i lekaru po profesiji, ali zaljubljeniku i vrsnom poznavaocu arheologije. Pronašli su na lokalitetima oko Rajca Rimski kastel iz perioda od  I  do IV veka i bakarni novac koji je korišćen u tom periodu. Kastel su srušili Goti u IV ili Huni u V veku (još uvek nije precizno naučno potvrdjeno) i još uvek se radi na iskopavanjima na još 20.tak lokaliteta pronadjenih na području Rajca. Izloženi eksponati koji se mogu videti su sa prostora Valoge-Lankovice iz III i IV veka, Lećeva iz IV veka, Kovilova, Brsta, Orešca, Veljkove Gradine  iz doba eneolita. Milan Nikolić se inače bavi digitalnom rekonstrukcijom arheoloških nalazišta i predlaže i predano radi na tome da se oformi i postavi bogatija arheološka postavka sa svih nalazišta u okolini baš u Rajcu. S obzirom da se bavi i proučavanjem drevnih pisama, na zidu ove zbirke mogu se videti i fonetski prikazana pisma po dr. Jovanu Deretiću iz knjige „Srbi, narod i rasa”. Interesantno je napomenuti i to, da u dvorištu još uvek postoji u izvornom obliku rodna kuća porodice Nikolić iz 1760. godine, koja će biti rekonstruisana, a zanimljiva i po tome što je u njoj živeo i u donji deo kuće ulazio na konju predak po imenu Stojan.

U nastavku posete ovom selu obišli smo vilu „Milenović”, domaćina Emine i Zorana Milenovića, koji su pored ponude smeštaja (6 kreveta) u svojoj kući priredili i etno-postavku eksponata iz različitih razdoblja i perioda života svoje porodice. Ovde se mogu videti metalni krevet star 180 godina, kao i petrolejska lampa, zbirka preslica, bokala, drvenih opanaka, slika i knjiga iz 1976.-1979. godine, ali i prodajna izložba suvenira koju izradjuje devojčica iz Bora.

U vinskim podrumima „Krajina vina” koji su napravljeni 50. i 60. godina prošlog veka, sačekao nas je Saša Mihajlović i naglasio da raspolažu kapacitetima za smeštaj vina od 250 vagona, rasporedjenih u betonske i staklene cisterne, da poseduju kompleks od 4,5 ha na kome su smešteni, da su u vreme svog razvoja i uspešnog rada vršili odkup u 15 okolnih sela. Podrum se sastoji iz dva nivoa opremljen originalnim bačvama i buradima, kojima je neophodna rekonstrukcija. Trenutno su vlasništvu „Agro banke” koja je ovaj kompleks stavila na prodaju.

Na putu prema Rajačkim pivnicama prošli smo pored francuske pruge iz 1922. godine, prve napravljene u ovom kraju, koja saobraća na trasi od Bora do Prahova, preko Zaječara.

Šuma na ulazu u kompleks pivnica obiluje endemskim vrstama biljaka, a dominiraju bukve prosečne visine od 30m. Ovde nam je bio priredjen doček sa učešćem velikog broja meštana i izvodjenjem tradicionalnih igara ovog kraja u izvedbi najmladjih članova folklorne grupe.

Razgledanjem pivnica može se odmah primetiti da je na seosku arhitekturu i narodno graditeljstvo veliki uticaj imalo doseljeno stanovništvo u XVIII i XIX veku. Kuće su uglavnom gradjene od bondruka i to su prizemne zgrade sa četvrtastom osnovom. Najpoznatije medju njima su bile dolme, punjene čerpićom (ne pečenom ciglom), a potom su se pribijale baskije (vodoravne letvice) i punile se ilovačom sa malim komadima lomljenog kamena. Kao primer ovakvog graditeljstva postoje još uvek kuće Stanoja Petoviča i Petra Mišića  iz druge polovine XIX veka.

Posetili smo i staro rajačko groblje iz 1780. godine sa nadgrobnim spomenicima interesantno oblikovanim, neobično ukrašenim i sa urezanim kultnim simbolima, tako da ga svrstavaju u jedinstven spomenički kompleks. Zbog nagiba zemljišta svi spomenici su iskrivljeni, a oni koji imaju „kapu” smatraju se muškim, a bez kape ženskim spomenicima. Groblje se vremenski svrstava u XVII i XVIII vek, mada se predpostavlja da datira još od turske vlasti (XV vek). U ovoj nekropoli spomenike dele na dve vrste: stele i krstove, jer su različito ukrašeni – sa isklesanim i urezanim sečivima magijskog i kultnog sadržaja u obliku polukruga, kruga, rozeta, svastika, polumeseca, stabla, zmija, trouglova i krsta. 

Ispred pivnice koja je u vlasništvu MZ, a u kojoj je smešten info-centar,  priredjena nam je izložba ručnih radova i suvenira, a šetnjom kroz ovaj jedinstven kompleks videli smo i na kratko posetili Vinoteku “Sv. Djordje”, predvidjenu za prodaju i degustaciju autentičnih, nakvalitetnijih vina Timočke krajine sa etiketom i oznakom geografskog porekla i arhivskih vina. U vinoteci je izloženo oko 150 vrsta vina 20 registrovanih vinara.

Posetili smo i podrum Čede Cvetkovića, vinariju “Aleksandar”, Radomira Bogdanovića, pivnicu porodice Prvulović, dve pivnice Miroslava Karamančića, koje su reprezentativno opremljene i mogu primiti veći broj gostiju (50-70).

Lokalitet Rajačkih pivnica zanimljiv je i atraktivan za filmsku industiju, tako da su ovde snimani filmovi “Timočka buna”, “Hajduk Veljko”, “Čarlston za Ognjenku”.

Najpoznatija manifestacija u kraju je “Sveti Trifun”, slava vinara i vinogradara, 14. februara i održava se na Rajačkim pivnicama. U sklopu programa organizuju se degustacije vina i autentičnih specijaliteta, dok se rakija kuva u velikom kazanu u centru sela. Prisutni se tada mogu upoznati sa narodnim stvaralaštvom (srpskim i vlaškim) kroz izložbe ručnih radova, suvenira, tkanica, ćilima, igre i pesme timočkog kraja.

 

Posetu smo završili u pivnici kod Karamančića uz izuzetno bogat i ukusan meni, na kome su se našli: čvarci, sušeno meso, slanina, sir, pečurke (vrganji, bukovača, šampinjoni), kajmak, krastavci, ljuta paprika, sarmica od zelja sa domaćim kiselim mlekom, sataraš sa kačamakom, ćevapi punjeni kačkavaljem i slaninom i pečeno belo meso. Za desert su nam ponudjene odlične orasnice uz pitko belo vino.

 

Tagged as:

Negotin, Istočna Srbija, Rajac, Rajačke pivnice

Oceni članak

0

Newsletter