Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Obilazak sela Štubik i Jabukovac (Negotin) 26.04.2012. godine

Obilazak sela Štubik i Jabukovac (Negotin) 26.04.2012. godine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Obilazak sela Štubik i Jabukovac (Negotin) 26.04.2012. godine

U četvrtak, 26.aprila 2012. godine smo se uputili u obilazak sela Štubik, a u popodnevnim satima smo obišli i selo Jabukovac, koja pripadaju teritoriji opštine Negotin. Na put je krenuo radni tim  u sastavu: Milan Ivanković (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede), Ivana Avramov-Bjelica (Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu kulture grada Novog Sada), Dejan Crnomarković (Turistička organizacija Srbije), Dragan Bosnić (novinar i fotograf “Naše Srbije”), Željko Dulić (kamerman), Biljana Marčeta i Ana Lazarević (Klaster „Istar 21“) .

Predstavnici Turističke organizacije Negotin Ana Jovanović i Dušan Petrović, sačekali su nas zajedno sa brojnim meštanima sela Štubik u centru mesta, sa folklornom grupom, na tradicionalan način uz pogaču i so I poželeli iskrenu dobrodošlicu. Dodelili su nam “lokalnog vodiča” kroz mesto, profesora istorije, Darka Adamova, koji nas je poveo kroz daleku istoriju sela, najpre objašnjavajući kako je nastao naziv Štubik – po jednom predanju u selu je bilo “sto bika”, a po drugom nastalo je od uzvika “stu bik” (stoj biče!). Postojanje selišta govori da selo nije bilo na mestu gde se danas nalazi, već na mestu zvanom “reka”, a da se stanovništvo preselilo na sadašnje mesto početkom XVIII veka, sa dolaskom austrougara. Ovo selo zauzima značajno mesto u srpskoj istoriji, jer se ovde odigrala čuvena bitka tokom prvog srpskog ustanka kod Štubika i Malajnice 1807.godine. Osim pobede nad Turcima, čime je sprečen njihov prodor iz Vidina ka Poreču, Braničevu i dalje prema Beogradu, značaj ove bitke ogleda se i u tome što je prvi put došlo do saradnje srpske i ruske vojske.

Od spomenika koji je podignut ovoj hrabroj vojsci u čast, krenuli smo u etno-kuću, koju je opremio i čiji je vlasnik poznati travar ovog kraja Žika Golubović, koji spravlja preparate od bilja i meda sa Miroč planine. Etno-kuća datira s početka XVIV veka i nalazi se u dvorištu porodične kuće Golubovića, gde je preneta, pre 40. godina, s potpuno drugog lokaliteta. Manifestacija “Krajinski običaji”, smotra narodnog stvaralaštva održava se u Štubiku svakod 19. juna, a prezentacija običaja “natama” - prvog suda po običajnom pravu, tj. bacanja kletvi na nekog  u izvodjenju folklorne grupe iz ovog sela, a na osnovu čega je napravljen i prezentovan film, osvojio je 2. svetsku nagradu 1973.godine u Irskoj i odkupile su ga sve najveće svetske televizije. Autentičan eksponat iz etno-kuće je par metalnih opanaka iz turskog doba.

Obilazak Štubika smo nastavili posetom Osnovnoj školi „Hajduk Veljko” iz 1924.godine (prva škola ovde je postojala 1846.), u kojoj nas je dočekao direktor Ivan Georgijev i s ponosom govorio o bogatoj tradiciji i broju djaka (172 trenutno) koji je pohadjaju, a uvećava se svake godine. U dvorištu škole se nalazi Spomen kosturnica 50 ruskih vojnika, koju godišnje obilaze njihovi potomci, nastala u znak sećanja na srpsko-rusku saradnju u ratovima, ali i crkva Svete trojice iz 1872. Matične knjige u Štubiku se vode od 1834. godine.

U mestu postoje posebni običaji i verovanja vezani za krsne slave, venčanja, sahrane, kod ulaska u novu kuću, krštenja, magijske radnje izvodjene  u pećinama, kao vid skidanja kolektivne kletve, ali i obredi za pomoć ženama koju su nerotkinje. O tome nam je vrlo nadahnuto govorio etnolog-amater, Zlatimir Pantić, kao i o prelima i poselima, „stndženju” – odvodjenju devojaka u mrak i kasnija njihova medjusobna razmena, kao vid predbračnog ispita. Ovaj običaj je postojao do 1960. i „nažalost” od tada se izgubio. Za ovaj kraj su vezane i dodole ili lazarice, koje prizivaju kišu paganskim obredima. Vampiri u ovom selu još uvek žive u pričama, a u po nekoj vodenici mogu se naći sagovornici koji su bili „oči u oči” sa njima.

Vraćajući se u centar sela posetili smo zajednički Spomenik palim žrtvama iz Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova od 1912. do 1920. – njih 250 je tu sahranjeno iz Štubika. Po proboju solunskog fronta, 1918., pod vodjstvom francuskog generala Gambeta, koji je sa svojim jedinicama oslobodio ove krajeve, izbegnuta je osveta Srba pred bugarskim okupatorom.

U neposrednoj blizini ovog, nalazi se i Spomenik partizanskim žrtvama u obliku slova Š, koji je projektovao poznati vajar Vlasta Šarkamenac.

Potom smo imali prilike da posetimo i degustiramo specijalitete u nadaleko čuvenoj „Kafani kod Braneta”. Kafedžiju Branislava Lazića, smatraju brendom ovog sela, a njegove specijalitete ovčetinu na roštilju, sir, domaću rakiju od loze, suvo meso, slaninu, ovčetinu u mleku i ovčije kobasice, voli i konzumira čitava okolina.

Na insistiranje članova radne grupe, a posle mnogo lepih reči o tom prirodnom fenomenu, posetili smo „Rajsku pećinu” nastalu na mestu gde se uliva reka Medvedja u reku Zamnu. Zamna izvire na Deli Jovanu,  a uliva se u Dunav kod mesta Mihajlovac. U ataru sela Štubik reka prolazi kroz ogroman prirodni tunel u steni – prerast. Po mišljenju lokalnog stanovništa prerasti važe za mistična mesta gde se izvode magijske radnje i pojavljuju fantastični likovi. Priče o zakopanom hajdučkom blagu u klisuri i danas žive i prenose se. Vegetacija u klisuri je bujna, bogata šumama, bukvom, grabom, cerom, mahovinom i papratima. Postoji i stanište ptica grabljivica, a potoci su bogati ribom i rakovima.

 

Nadahnuti lepotom prirode i mokrih nogu, nastavili smo u Jabukovac, ratarsko-stočarsko seosko naselje zbijenog tipa, udaljeno od Negotina 28 km. O postanku naselja postoje dva tumačenja – po prvom ga je krajem XV veka pored neke divlje jabuke naselila jedna porodica iz okoline  Prizrena, a po drugom su ga naselili stanovnici turskog utvrdjenja Dud, koje se nalazilo na obali Dunava. Selo je prema ovoj legendi nastalo oko sto godina posle kosovske bitke. Ova legenda ima i naučnu potvrdu, jer se Jabukovac prvi put pominje u popisu iz 1530.godine. Selo je tada pripadalo nahiji koju je osnovao Sulejman Veličanstveni 1542.

Ovo sela danas predstavlja vlaška nacionalna zajednica.

U Domu kuture nas je dočekala većina meštana ovog sela, a folklorna grupa iz KUD-a „Floričika” (cvetić - nazvano po kolu koje se isključivo igra u Jabukovcu),  odigrala igre karakteristične za ovaj kraj po koreografiji predsednice KUD-a i zaposlene u MZ Radmile Krčić. U toku izvodjenja kulturno-zabavnog programa, prezentovana nam je specifična tradicionalna hrana – „mamaljiga” (kačamak), „krnat” (domaća kobasica), „pastrma” (dimljeno meso), „brnza” (sir), pečenica dimljena u „maski”, proja, pogača, „dovleći ćalalbu” (dulek,bela bundeva). Usledilo je upoznavanje sa ostalim akterima posete: Jovanom Mitojevićem, predsednikom Saveta MZ, Mićom Blendićem, direktorom škole, Radmilom Krčić, i Jovanom Velkovićem iz KUD-a, Jovanom Tanasijevićem, hroničarem sela i Vlajkom Bankovićem, sveštenikom. U razgovoru sa predstavnicima sela smo saznali da je Jabukovac višejezična i sredina različitih kultura. Stanovništvo živi od zemljoradnje, stočarstva, prodaje ogrevnog drveta i kreča, sakupljanja šumskih plodova (pečuraka-vrganja), bave se i gradjevinskim radovima, molerajem, postoji i fabrika za preradu lekovitog bilja, majstor-korpar, koji se od 11. godine bavi ovim zanatom. Ovo je jedino selo u Istočnoj Srbiji koje ima Dobrovoljno vatrogasno društvo, bioskop je u selu radio do 1989., a postoji i knjižara-prodavnica školskog pribora.

U obilazak sela krenuli smo udobno smešteni u stolice u traktorskoj prikolici i videli velelepne kuće različitih stilova karakteristične za ovaj kraj, koje su izgradili meštani godinama zaposleni u inostranstvu. Posetili smo i kuću čiji su domaćini zainteresovani da se bave izdavanjem soba za smeštaj turista.

U šetnji kroz mesto, posetili smo uredjen Spomen park palih boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, napravljen u obliku Vratinskih prerasta (kapija), kao simbol prelaska u neko „bolje doba”. Na istom putu prema manastiru Vratna, zaustavili smo se u kafiću kod grupe „bajkera” koji su nam ponudili prevoz do manastira. Na samo 7 km od Jabukovca nalaze se „Vratnjanske kapije”. Teško pristupačan kanjon reke Vratne poznat je po kamenim kapijama i neobičnim virovima, koje geografi nazivaju prerastima. Postoje tri kapije – mali, veliki i suvi prerast. Prva kapija udaljena je od srednjovekovnog manastira oko 200 m, dugačka je 15m, a visina njenog otvora ima 34, a dubina 10 metara. Suvi, treći prerast je najmanje pristupačan i poslednji je otkriven, ali je najlepši i najizazovniji za istraživače, jer na tom mestu reka Vratna ponire 30m pod zemljom i ponovo izvire. Ovde ima stanište i posebna vrsta ptica „bela čiopa” sa nekih 50 gnezna na potezu drugih vrata. U blizini trećih vrata otkrivene su i neistražene pećine, za jednu se misli da je dugačka oko 400m, a za drugu kraću, da u sebi skriva malo jezero neobične lepote. Detaljna istraživanja pećina tek predstoje.

Lepotu Vratnjanskih kapija upotpunjuje srednjovekovni manastir Vratna, kao i istoimeni rezervat prirode i lovište sa velikim stadom muflona i krdom jelena lopatara. U neposrednoj blizini, pored samog puta nalazi se i Lovački dom koji je u vlasništvu EPS-a HE „Djerdap” i može se ustupiti zainteresovanim licima na korišćenje.

Pored prirodnih bogatstava kojim raspolaže ovo interesantno selo karakteristični su i običaji kod Vlaha koji se vezuju za kult mrtvih („kolo za dušu” i „puštanje vode”), legende o vlaškoj magiji i natprirodnim bićima. U Jabukovcu žive i žene za koje se veruju da su vračare ( „dje skntatoare”) koje vam mogu „baciti bobke” po potrebi. Jovanka Žitea je najpoznatija vračara u Negotinskoj krajini i okolini.

U selu postoje i dve sačuvane porodične kuće iz XVIII veka, crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem podignuta 1869., zavetina sela je Spasovdan, održavaju svake godine „Dane Floričike” – festival vlaškog stvaralaštva, 02. avgusta na dan Sv. Ilije, kao i vašar i turnir u malom fudbalu i odbojci. Imaju i pet seoskih kafana, kroz selo se možete voziti traktorima, džipovima, biciklima, konjskim zapregama, etno-zgradu sagradjenu 1930. koju planiraju da restauriraju i vrate joj staru namenu, ali je ovo i selo koje ima Udruženje „Društvo prijatelja Jabukovca” osnovano u Beču, koje broji nekoliko hiljada članova i pomaže budući razvoj ovog interesantnog mesta.

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Istočna Srbija

Oceni članak

2.67

Newsletter