Golubinci i Šatrinci

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Golubinci i Šatrinci

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Golubinaca i Šatrinaca 26. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u petak, 26. avgusta 2011. godine, krenula je put Golubinaca i Šatrinaca i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Ana Segedinski (Fond za razvoj neprofitnog sektora), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“) i Ana Lazarević („Magelan“).
Na samom ulazu u Golubince sačekao nas je konjanik-glasnik, poveo do jezera nazvanog „Oaza mira“, a domaćinima najavio goste. U „dvorištu oaze“ sve vrvi od veselosti, užurbanosti i žamora fijakerista i nestrpljivih upregnutih konja, članova KUD-a, tamburaša, meštana i organizatora ovog obilaska, koji su za ovu priliku imali i akreditacije, radi lakše komunikacije i obraćanja gostima. Posle kratkog pozdrava domaćina, Staniše Opačića, predsednika Saveta MZ, zdravice Miće Dudića iz KUD-a „Golubinci“ i upoznavanja sa „našim vodičem“ danas, turizmologom Jovanom Budjanovčanin uz dobrodošlicu i posluženje, karucama smo krenuli do „Vagana“. Ostavili smo za sobom jezerce veštačkog porekla, površine 0,5 ha, poribljeno, pogodno za sportski ribolov, upotpunjeno i drugim sadržajima (stari ambar je pod zaštitom države) čije je održavanje povereno Zoranu Beljinu.
Putem do izletišta Golubinčana „Vagani“, prolazili smo kroz voćnjake i vinograde usred pitome ravnice, kroz mirnu i autentičnu prirodnu sredinu sa rasporedjenim pudarskim kućicama bez vode i struje, kao od vajkada. Vlado Ćaćić, predsednik HKPD „Tomislav“ govorio nam je ispred jedne od pudarskih kuća o njihovoj tradiciji koja se očuvala do danas, ispred pune trpeze vinogradarskih breskvi, groždja, friško spremljenog bećar paprikaša. Tu je i obavezna ruzmarinska rakija, plašila i klepetuše kao odbrana od štetočina i ako ništa drugo, uvek ima pržene slanine s domaćim hlebom (za svaki slučaj nadje se i po neki petao privezan za čokot, ako se ogladni) za koju je posebno pripremljen drenov štap („pičkorlov“) čije obe strane imaju namenu-jednom se čuvaju svinje, a na drugu se kači i prži slanina.
Obilazak nastavljamo vožnjom fijakerima kroz „ulicu prkosa“, kuća rasporedjenih na regulacionom putu pod odredjenim uglom, tako da se inate jedna drugoj i stižemo, pravo na svadbu i to kao gosti s mladine strane! Kako red nalaže kite nas ruzmarinom i sa uzbudjenjem uzvikuju: „stižu krtani“! (mladini gosti) i veselje može da počne. Članovi HKPD „Tomislav“ priredili su nam ispred etno-kuće „Nostalgija“ (vlasnika Nebojše Dukovskog, koji je rodjen u Golubincima, ali je Makedonac), svojevrsni performans-praaavu svadbu sa pozivarima i čuturom za goste, darovima, veseljem mladoženjinih gostiju, snuždenim mladinim zvanicama, kićenjem kuma, izvodjenjem i prodajom neveste. Ali, „u selu na dva reda“ koje „izdaleka na varoš izgleda“ Golubincima, morate platiti deeebeeeloo, ako oćete mladju i lepšu „mladu“, jer vam u suprotnom mogu prodati i „mušku“ nevestu, koju su, brat-bratu probali da udaju već 40 puta, al nikako da prodje!
Platismo i dobismo željenu mladu, nazdravismo mladencima u čast raznim vrstama rakija, vina, raznovrsnim kolačima, uhvatismo i po neki novčić za sreću (nije bilo prilike da uhvatim i bidermajer!), dok je domaćin nazdravljao uz pesmu „svi pite vino, a ja ću ruma, da razveselim našeg kuma“ i da ga konačno isprate podmećući stolice po kojima kum hoda do izlaska iz dvorišta! Obišli smo potom i „Nostalgiju“, staru sremačku kuću sa 300 arhaičnih eksponata sa prostora čitave bivše SFRJ, u kojoj je smešten i odličan restoran sa nacionalnom kuhinjom.
U fijaker, pa na put, kroz Golubince i romsku ulicu, gde nas dočekuju veseli zvuci ciganske muzike i igra i pesma mladih i starih (nismo odoleli, pa smo se i pridružili). U ovom naselju žive Romi, njih oko 180, u zidanim kućama, zaposleni uglavnom na uzgoju i branju duvana (trenutno ih ima i oko 500 iz Bujanovca i Vranja koji su tu zbog sezonskih radova) čija deca redovno pohadjaju školu. Treba naglasiti i to, da od 8000 ha koliko imaju zemlje u svom ataru, 1200 ha je pod duvanom i oko 500 sušara rasporedjenih po dvorištima meštana. Najveći su proizvodjači duvana u Srbiji!
Stižemo, naravno fijakerom i do „Lepšanovića kotobanje“ koja je ušla u katastar evropske kulturne baštine 2005.godine, gde smo upoznali Ljiljanu Galečić, čija je ovo dedovina. U Golubincima ima još nekoliko kotobanja, koje predstavljaju remek-delo narodnog graditeljstva. Gradjene su od hrastovine, a predstavljaju rad domaćih neimara „kvalitetnijih od onih sa majstorskim pismom“ iz porodice Dešić. Lepšanovića kotobanju nazivaju i čardak, zbog vanredne lepote, a ima i istovrsne kible na zabatu kao i glavna kuća. U dvorištu su nas pesmom dočekale članice hora KUD-a „Golubinci“ i Aktiva žena sa upravo pripremljenim krofnama.
Upregnuti konji čekaju da nas povezu na sledeću destinaciju u Golubincima-Pravoslavnu crkvu. Pred hramom očekuje goste, protojerej-stavrofor Danilo Stegnjajić, govori o crkvi gradjenoj u periodu od 1784. do 1788. godine, posvećenoj Vavedenju presvete Bogorodice, izuzetno vrednom ikonostasu koji je oslikao Dimitrije Bačević, a drvorezbario Marko Vujatović. Ovo je treća pravoslavna crkva ovde podignuta i više puta je obnavljana.
Katolička crkva je izgradjena sto godina posle pravoslavne, tačnije 1885. godine i posvećena je Svetom Juraju ili Svetom Djurdju mučeniku i po njoj je i cela ulica u kojoj se nalazi dobila ime. Crkva poseduje vredne vitraže koji su pod zaštitom države, Svetog Josipa i Svetog Antuna, koje je uradio zagrebački umetnik Pavao Sušilović.
U ulici, ispred katoličkog hrama nailazimo na „mačkare“ – poklade koje označavaju početak posta uoči velikih praznika (Uskršnji post). Ovaj običaj predstavlja prikazivanje magijsko-religijske radnje i poklapa se sa dolaskom novog vegetacionog ciklusa, kada se sve usmerava na stimulaciju plodnosti poljoprivrednih kultura, stoke, pa i ljudi. Pokladni ritual se u Golubincima najmasovnije zadržao u Sremu, na sebi svojstven način. Razlikuju „ružne i lepe mačkare“. Karakter ružnih (ili gadnih maski) je taj da se ljudi nagarave, narumene, okreću odeću (kožun ili opakliju) naopako da bi strašno izgledali, ističu stomak kod trudnica, ističu imitacije genitalija što je ostalo od paganskih običaja, radi stimulacije plodnosti, muškarci se oblače u žensko i obrnuto i onda izgledaju nakazno i netipične su veličine i debljine. Drugi vid maski se osmišlja po ugledu na svetske maskenbale i to su uglavnom maske poznatih ličnosti sa televizije, filma, crtanog filma, mažoretkinje i sl. i one se u narodu zovu lepe mačkare. Reč „mačkare“ potiče iz novolatinskog jezika, a u Golubince je donet običaj naseljavanjem ljudi iz Dalmacije, gde se i danas nazivaju „maškarama“.
U neposrednoj blizini katoličke crkve se nalazi i najstariji i najznačajniji kulturno-istorijski objekat u staropazovačkoj opštini-dvorac „Šlos“. Izgradjen je 1767. za potrebe oficira Devete kompanije Slavonsko-sremske husarske regimente. Ima istorijsku vrednost, jer je u njemu 1813. boravio Karadjordje, ali i Betovenova ljubav Žanet d Honrat, nemica sa mužem Karlom fon Gretom. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja, a u njemu je pored karakteristične kamene ograde oko stepeništa i prozora na tri nivoa koja privlači pažnju, sada smeštena prodajna izložba suvenira, lutaka od slame, mačkara, sremca i sremice, oslikanih tikvi i crepova, radova naivnih slikara, cvetnih aranžmana i slika od suvog cveća ( „i sreća je mnogo veća, kad u kući ima cveća“). U prostranom galerijskom prostoru dvorca izloženi su radovi sa ovogodišnje slikarske kolonije, 12. po redu, koju golubinčani organizuju sopstvenim snagama i sredstvima. Tu, medju slikama, uživali smo u tekstu „Svečane pozivnice“ ili kraće „Izabeli“ (kako je zovu ovde) pesmi pesnika ruzmarinskog Srema Ilije Žarkovića-Žabara, koju je recitovala Milica Dudić, ponudjeni domaćim sokovima i štrudlom s makom. U podrumu dvora „Šlos“ nalazi se i bunar, koji je lagumima povezan sa Pravoslavnom crkvom i ovaj njegov deo je predvidjen za muzejsku postavku.
Izlazimo puni utisaka iz ovog zdanja u uredjen park s fontanom u svom centralnom delu, gde nas dočekuju fijakeri za nastavak puta po Golubincima i užurbano dovode do lokaliteta Vodice-crkvici posvećenoj Svetom Nikoli–letnjem, izgradjenoj 1889.godine, zbog izvesnih lekovitih svojstava i ozdravljenja koja su se pojavila korišćenjem vode baš na ovom mestu, a obnovljena je 1999. Posle kratkog zadržavanja, ljubazni domaćini su nas još malo „provozali“ po svom mestu i pokazali prostore na kojima planiraju izgradnju rekreacionog centra sa kompletnim sadržajima, stadion FK „Jadran“ sa tribinama, novu zgradu Lovačkog doma, koja ima smeštajne kapacitete (35 ležajeva) i u kojoj borave gosti u vreme održavanja slikarske kolonije, ali i ukazujući na besprekorno uredjene ulice, dvorišta, prilaze i kanale, što ni nama nije promaklo.
Na poslednjoj destinaciji, kafe-poslastičarnici „Basket“ imali smo prilike da prisustvujemo izuzetno dobro, sažeto i koncizno pripremljenoj prezentaciji mesta od strane Vesne Opačić, koja je i koordinator čitave posete i sve vreme je bila prisutna i na usluzi gostima, korisnim informacijama i zanimljivim detaljima o Golubincima.
Uz predah i posluženje, koje su delom pripremili i Srbislava Lazić (integralni miks, posno domaće pecivo, integralne pločice sa heljdinim i ražanim brašnom-„Basket“) i Nikola Gašparović (torte, starinski sitni kolači, bratislavske kifle sa orasima, orasnice, mandl kifle sa bademima-„Maestro Nikola“), višestruki dobitnici zlatnih medalja za kvalitet svojih prehrambenih proizvoda, govorili smo o planiranim investicijama Golubinaca. Izgradiće sportsko-kulturni centar sa parkom, (dokumentacija pripremljena) trgom sa letnjom pozornicom, tržno-poslovnim centrom, kafićima i restoranima, zatvorenu tržnicu, a s obzirom da nemaju industriju i da teže tome da postanu eko-etno selo biznisa i sporta u Opštini Stara Pazova, na 10 ha su isplanirali eko-etno park i pošumili ga sibirskim brestom, tu je predvidjeno i izmeštanje kotobanja i postavljanje replika kuća sa dudovima u dvorištu, igralištem za decu i izgradnja zemunica za smeštaj i prenoćište turista. Savez omladine Golubinci „Čuturica“ njihova su budućnost, a organizuju stalne akcije čišćenja seoskog groblja, prostora MZ, parka, sade drvorede-pošumljavaju terene, Ekološka sekcija žena sadila je cveće, a kao nagradu za to, izabrani su za najuredjenije selo u Opštini Stara Pazova 2009.godine.
Još jedan kuriozitet – u Golubincima smo imali prilike da vidimo nešto čega nije bilo u drugim mestima-akreditacije na grudima domaćina, štandove sa vodom (gaziranom i negaziranom) koji su bili postavljeni na svakoj krivini u mestu kako bi gosti mogli da se okrepe i lakše podnesu visoke temperature (poput onih na biciklističkim trkama), a za uspomenu su nam pripremili, pored ostalih suvenira, svoj „press“, tekstova koji govore o njima, njihovim meštanima, akcijama i delima. Stekli smo utisak da golubinčane turisti ne mogu iznenaditi, a da će zadovoljno odavde otići i sigurno se vratiti!
Posetu Šatrincima i Dobrodolu započinjemo na jezeru „Dobrodol“ dobrodošlicom i pričom ljubaznih domaćina Petra Greča i Ernea Varnju, o ova dva mala mesta (Dobrodol ima 35 kuća), koja čine jednu MZ imaju oko 500 stanovnika, koji su se doseljavali u ove krajeve i većinom bili upošljavani na imanju Pejačevića. Preovladjujuće stanovništva čine Madjari (70%), a ostalo su Srbi i Hrvati, ima dosta mešanih brakova.
Na jezeru „Dobrodol“ dužine 2 km, dubine oko 8m, moglo bi se organizovati takmičenje dece u sportskim jedrilicama, maratonsko plivanje, to je jedino jezero u okolini koje nema zagadjivače u blizini, a postoje izvori koji ga napajaju svežom vodom. Mogli bi se osmisliti i mnogi drugi sadržaji na vodi i urediti priobalje i plaža za kupače, ali svakako neće dozvoliti izgradnju nikakvih objekata na njemu, koji bi narušili izgled i prirodno okruženje ovog prijatnog ambijenta.
Posetu Šatrincima nastavljamo na lokalitetu gde je na osnovu Master plana predvidjena izgradnja Eko-etno turističkog centra, koji će imati sledeće celine: etno dom, u okviru kojeg je predvidjen vizitorski centar, pozornica i zgrada sa višenamenskim sadržajem (deo predvidjen za aktiv žena uskoro će biti opremljen nameštajem i u ovom prostoru će mališani imati prilike da savladaju prva znanja iz oblasti računarske tehnike, prijemna prostorija-u kojoj će biti neka vrsta info-centra, recepcija i suvenirnica i deo za smeštaj turista sa mokrim čvorom), ekološka suza (eko-jezero i eko-park), sportski tereni sa bazenom i saletlom, zelena oaza, izgradnja novog pojila (koje u prošlosti tu postojalo) i sredjivanje pašnjaka, izvešće se detaljni radovi na ispitivanju zemljišta za novu banju, izgradiće se omladinski kamp. Na osnovu ovog programa je uradjen i „Plan detaljne regulacije prostora“ u okviru Mesne zajednice Šatrinci.
U prethodnom periodu izgradnja etno-doma je dovedena do završne faze, postavljena je kotobanja (u kojoj će biti smeštene svlačionice za članove folklora i glumce) ispred napravljene letnje pozornice, koja ima idealan položaj, tako da se iz svih uglova dvorišta odlično vide dogadjanja na sceni. Na završenoj terasi etno-doma naći će se drvene garniture za sedenje, sa već predvidjenim mestima na zidu za saksije muškatli, a u dvorištu golubarnik, zaprežna kola ukrašena cvećem, spomenik gusanu i jato sastavljeno od gusana i 4 guske, koji će se šepuriti po njemu, dva bunara za hladjenje piva i lubenica. Izgradnja ekološkog jezera „suze“ je takodje u završnoj fazi-oblaganje prirodnim kamenom je okončano, (u njemu će se proizvoditi riblja mladj ugroženih vrsta ribe, kao što su linjak, žuti karaš i sl.), kao i fudbalsko igralište sa tribinama, na kome postoji zgrada u kojoj su svlačionice za juniore škole fudbala u fazi opremanja.
Lovačkom društvu nedostaje potreban mobilijar i neophodno je opremiti bunar za napajanje fazana u volijeri. Bunar za budući termalni izvor je iskopan na 130m, posadjeno je 1500 zasada poljskog jasena i 500 vrsta drugog drveća koje će činiti mirisni pojas ove eko-etno arije, na prostoru gde će biti oformljen edukativni kamp za mlade u neposrednoj blizini buduće ergele konja.
Celokupan posao je podeljen u dve faze, jednu do 2015. i drugu do 2020.godine, kada će ovi tereni i prostori biti potpuno spremni za prihvat i smeštaj turista.
Planom i programom predvidjeno je da jedan značajan deo donjeg i srednjeg šora Šatrinaca bude stavljen pod urbanistički nadzor, kako bi se staro graditeljsko nasledje sačuvalo, a novi objekti gradili pod kontolom odgovarajućih institucija.
Osnovna škola „Dositej Obradović“ okuplja djake od I do IV razreda (ima ih oko 60), upravo ovih dana KUD „Petefi Šandor“ slavi 10 godina postojanja, a Šatrinci imaju i dve crkve - katoličku i pravoslavnu, koje se nalaze u istom dvorištu.
Ova MZ ima i svoje manifestacije – formiraju se jata gusaka i po peti put za redom krajem oktobra meseca održava se „Guščijada“, u okviru kulturnog programa Madjara u Vojvodini od iduće godine će organizovati početkom avgusta „Leto u Šatrincima“, u toku je formiranje Sportskog ribolovačkog društva.
Izgradnjom novog puta Šatrinci-Krušedol otvorile su se mogućnosti da turisti koji borave ovde lako i kvalitetno posete manastire Grgeteg i Krušedol, a postavili su i prve plastenike za intenzivnu proizvodnju povrća u Dobrodolu.
Aktiv žena guščije perje čuva, preradjuje i pravi jastuke i perine, izradjuju stare domaće kolače i bombone, prave odličan kravlji sir, a posetile su Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, kako bi bile upućene čime se bave žene na selu u okruženju. Svaka od meštanki dobila je „zadatak“ da zapiše tri recepta iz starinske kuhinje svojih majki i baka, kako bi izdali kuvar tradicionalne hrane ( pileći paprikaš na šatrinački način).
U završnoj je fazi izrada dokumentacije za izgradnju lokalnog puta Mali Radinci-Šatrinci, čime bi bili praktično na samo nekoliko kilometara od naplatne rampe Ruma, i tako se približili i beogradskom tržištu, a spajanjem ovog puta uspostavlja se najkraća veza Ruma-Šatrinci-Krušedol-Sremski Karlovci-Novi Sad.
Kroz plantaže pet sorti krušaka, stižemo na jezero Medješ, koje je uredjenije, veće, sa malom plažom i većim brojem kupača od jezera Dobrodol. U restoranu na uzvišenju, odakle se pruža savršen i umirujući pogled na okolinu i samo jezero uživali smo u izuzetno pripremljenom roštilju.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Golubinci, Šatrinci

Image gallery

Oceni članak

0

Newsletter