Maradik i Čortanovci

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Maradik i Čortanovci

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Maradika i Čortanovaca 25. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u četvrtak, 25. avgusta 2011. godine, krenula je put Maradika i Čortanovaca i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).
Maradik je sremko selo koje se prvi put pominje 1498. u Krušedolskom „Pomeniku“, a kasnije se sreće i u „Diplomi manastira Krušedol“. Od 1736. do 1737. se pominje kao čisto srpsko naselje. Kroz čitavu istoriju se dešavaju migracije stanovništva uzrokovane najčešće izbijanjem ratova. Oko 1788. se doseljava veliki broj Srba, naročito za vreme ratovanja Austro-ugarske monarhije sa Turskom. Nova naseljavanja su zabeležena po popisu 1880.-1890. i ona su nastala usled intenziviranja poljoprivrede i kolonizacije Nemaca i Madjara. Grof Marko Pejčević je naselio veliki broj Madjara kao dobrih zemljoradnika. Danas je Maradik multi-etička sredina u kojoj Srbi čine većinsko stanovništvo, ali ima i Madjara (25%), Hrvata, Slovaka, Nemaca, Roma, Čeha, Poljaka, Makedonaca, Crnogoraca. Prva škola ovde je napravljena 1826., a u kulturno-istorijske spomenike Maradika spadaju verski objekti-tri crkve: Srpska pravoslavna, Kalvinska i Rimo-katolička. Maradik je tipično seosko naselje panonskog tipa, izgradjen na lesnoj zaravni. Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom (80%).
Maradik je sačuvao svoju prošlost u pisanim dokumentima i starim gradjevinama, koje govore o duhu tog vremena, kao i domaćinstvo u kome je smeštena Etno-kuća u i oko koje se odigrava većina aktivnosti koje se održavaju u ovom mestu. U dvorištu Etno-kuće su nas sačekali i poželeli dobrodošlicu Nikolina Ćaćić, Darko Kalkan i Dragica Arapović. Uz tradicionalno posluženje-leba, masti i paprike, rakijicu i kafu, vratili smo se u prošlost Maradika i života u njemu pričom o kući koja je nastala pre oko 150 godina, gradjena od naboja sa vrlo specifičnim rasporedom prostorija koje su neophodne jednom seoskom domaćinstvu. Kuća ima prednju sobu, srednju sobu, stražnju sobu, kuhinjicu, hodnik duž prednjeg dela kuće sa posebno obradjenim i ustakljenim prozorima, podrumom sa lagumima i prirodnom ventilacijom, kačarom, špajzom, štalom, kotobanjom, svinjcima i kokošinjcima – sve na jednom mestu (nije uobičajeno da stambeni i ekonomski deo kuće bude pod jednim krovom). U prednjem delu kuće se nalaze autentični eksponati i pokućstvo i ona je opremljena kao replika autentične kuće iz doba u kome je nastala, u kojoj živi višečlana porodica. Kuhinjica je puta šerpi, poklopaca, mlinova za kafu, pegli, zidanim šporetom, posudjem, modlama za pravljenje kolača i tulumbi, kuvaricama („kuvarica što je mladja, večera je sladja“), pod u čitavoj kući je od nabijene zemlje, koji se subotom čisti i pomaže mešavinom konjske balege i žute zemlje radi dezinfekcije. Gardaroba je smeštena u ogromnim šifonjerima (košulje, haljine, posteljina), a kolevke, kreveti iz 1898., preslice, ikone, porodične fotografije ispunjavaju sobe za odmor. U ekonomskom delu se mogu videti prakljače za pranje veša, razboji, tocila, stočna vaga, krunjači za kukuruz, plug sa jednim i dve brazde, špartač, drljača, valjak, dreš, kveč, grnalo (za čišćenje peći i zgrtanje pepela), stega za sarača i krpljenje amova, pored je ostava sa kačarom i naravno podrum sa prirodnom ventilacijom i lagumima. U okviru okućnice postoji pećnica za hleb i spremanje hrane u saču, mašine za vejanje pasulja, saonice i stara seoska kola, a u stražnjem delu dvorišta zasadjen je voćnjak.
Na putu do Srpske pravoslavne crkve prolazimo kroz uredno i čišto selo, a ispred hrama nas dočekuje otac Simeon Žegarac, paroh maradički. Obrazovan, mlad i svestran sveštenik, poletno nam je govorio o crkvi posvećenoj Svetom Savi, nastaloj 1777., jednoj od retkih bogomolja koja je sačuvana u autentičnom izdanju, s obzirom da nikada nije rušena i paljena, a obnovljena je pre nekoliko godina. Izuzetno vredan ikonostas su izradili Zaharije Orfelin i Todor Ilić Češljar, ikone se svake godine čiste, ove godine u maju ja započela kompetna restauracija ikona, a do kraja godine će biti obnovljene i oltarske dveri. U crkvi postoji i ikona doneta iz Afrike, iz pravoslavne koptske crkve, na kojoj je Bogorodica predstavljena kao crnkinja iz datira iz XVIII veka. Od oktobra meseca planiraju da završe zgradu i otvore vrata crkvene riznice-muzejske postavke u kojoj će biti izložene ikone na drvetu oslikane sa obe strane, putir, brojne krune za venčanja, ali i rukopis jevandjelja na ruskom (inkunabula), koji je dobijen na poklon prilikom osvećenja crkve 1777. ali ni tada nije bio nov.
Crkva slavi Svetog Savu i Duhove kao dan osvećenja crkve, za Sveta Tri Jerarha organizuju svečanu litiju, a za Svetog Trifuna i osvećenje vinograda (žene tog dana ne smeju ulaziti u vinograd da bi godina bila rodna-po predanju), ali zajedno sa njima tog dana litiji se pridružuju katolici i kalvinisti i zajedno obeduju i slave.
Katolici u Maradiku slave Svetu Anu, a za Svetog Vincea osvećuju svoje vinograde, tako što kače kobasice po njemu. Kalvinisti prve nedelje marta, slave svetski Molitveni dan, koji organizuju žene iz nekih afričkih republika (Kongo, Mali).
Zanimljivo je napomenuti da se u porti pravoslavne crkve Svetog Save u Maradiku pojavio prošle godine „nekim čudom“ spomenik za koji se misli da datira iz 1300. godine-Zavod za zaštitu spomenika kulture utvrdiće preciznije podatke o njemu.
Današnji obilazak Čortanovaca započinjemo u crkvi iz 1828. godine, posvećenoj prenosu moštiju Svetog Nikolaja u Bari. Sveštenik Predrag Ajduković nam je rekao da je crkvena slava Sv. Nikola letnji (22. maja), a da selo slavi Djurdjevdan.
Hroničar Čortanovaca Živan Pašić, šumar ovdašnji, govorio nam je o davnoj prošlosti, u eolitu, pre 4000 godina kada su ljudi na obali Dunava pronašli uslove za život na ovim prostorima. Kasnije su došli Rimljani i na Dunavu napravili rimski grad Kastra Herkulis kojim su čuvali granicu Rimskog carstva od upada varvara sa severa Evrope. Iz tog perioda u Čortanovcima se nalaze i dve vile „Rustike“ i rimski put koji je spajao zapadno i južno rimsko carstvo. Kasnije u VI veku prostore Čortanovaca naseljavju Sloveni.
U XIII veku ovde se rodio Sveti Arsenije Sremac, koga je Sveti Sava 1233. godine imenovao za arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve-njegovo ime danas nosi Karlovačka Bogoslovija. Po crkvenim predanjima Sveti Sava je pohodio prostore Čortanovaca gde je sa svojom pratnjom bio na izvoru „Savinac“-Kozarici. Napio se ladne vode, odmorio, prešao Dunav i kod manastira Kovilj izmirio svog brata Stevana Prvovenčanog sa madjarskim kraljem Andrijom II i u ime tog pomirenja sagradjen je manastir Kovilj.
Da bi se vratili u sadašnjost Živan nam napominje da se broj stanovnika stalno uvećava izmedju ostalog i zbog ruže vetrova koja pogoduje disajnim organima i mladima i starima, a Čortančovana su svuda po svetu, pa ih ima i u Mandžuriji, naime, čestice moštiju Sv. Arsenija Sremca tamo se nalaze.
Polazimo dalje u Lovačko društvo smešteno u prostorijama stare MZ Čortanovci, o njemu nam je govorio Zoran Petrački. Imaju lovište na 3600 ha, šumu u njihovom ataru od 220 ha, 35 članova, love srneću divljač, divlje svinje, fazane, prepelice, divlje patke, zečeve, šakale. Ovo je prvo društvo u Vojvodini koje se pobratimilo sa inostranim lovačkim društvom.
Potom smo posetili nekoliko domaćinstava zainteresovanih za ponudu smeštaja turistima (Ljiljana Bošnjaković, Veselinka Ilić, Dragana Pašić), videli Planinarski dom sa najnižom nadmorskom visinom na svetu (86 m), u koji se ne penje, već silazi, kako iz voza tako i sa puta. Jedino se iz čamca sa obale, mora malo krenuti uzbrdo. Čortanovci su nekada bili i poznato turističko mesto, jer je 1934. kraljev namesnik Radenko Stanković napravio vilu-letnjikovac u stilu srpskih srednjovekovnih zamkova po projektu čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana.
Spustili smo se i do same čortanovačke plaže i tu su nam predsednik Saveta MZ Vladimir Marković i naš domaćin Živan Pašić, u drvenoj kućici na obali pripremili da „zamezimo“ čvarke, slaninu, suvo meso, kulen i kavurmu uz domaći hleb i paradajz salatu.
Otišli smo i do obnovljenog (2006.godine) i zalaganjem Zavičajnog društva „Kozarica“ uredjenog izvora „Savinac“ ili „Kozarica“, na koji je tada vraćena i ikona Svetog Djordja, koju je oslikao Živko Radivojević-Čeda, slikar iz Indjije.
Čortanovci, kao najveće selo na Fruškoj Gori, imaju izuzetna strujanja vazduha i zdravu sredinu za život, a Dunav, koviljski rit, šume, voćnjaci i blogorodne njive doprinose tome. Ova tradicija se očuvala i do današnjih dana, a Čortanovci su u bivšoj SFRJ imali najmanji broj obolelih od tuberkuloze.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Maradik, Čortanovaci

Image gallery

Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Maradik Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci Čortanovci

Oceni članak

1.00

Newsletter