Stari Slankamen i Krčedin

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Stari Slankamen i Krčedin

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Starog Slankamena i Krčedina 24. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u sredu, 24. avgusta 2011. godine, krenula je put Starog Slankamena i Krčedina i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice), Anita Beretić (Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Ana Segedinski (Fond za razvoj neprofitnog sektora), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).

Spuštamo se u malo seosko naselje, sa serpentinski rasporedjenim ulicama koje stvaraju izuzetnu ambijentalnu celinu kojom dominira crkva Svetog Nikole. Slankamen je jedno od najstarijih mesta u Sremu, smešten na ušću Tise u Dunav predstavlja strateško mesto, a upravo ovde se i odigrala velika „bitka kod Slankamena“. Na prvi pogled se izdvajaju prirodne lepote, peščane obale i ade, ušće dveju reka, lesne naslage jedinstvene u Evropi, izvor slane lekovite vode, a krajolik se širi na vinograde i voćnjake.
Na samom keju pozdravio nas je predsednik Saveta MZ sa saradnicima i zainteresovanim meštanima i poželeo dobrodošlicu na tradicionalan način uz vruću pogaču.
Koordinator posete Željko Klešćek, poveo nas je potom do konferencijske sale Specijalne bolnice za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja „dr. Borivoje Gnjatić“ gde smo prisustvovali najpre prezentaciji sela (uz pomoć Anje Klešćek), bogatom istorijatu mesta, njihovim sadašnjim mogućnostima ponude i planovima za budućnost. O životu na ovim prostorima u dalekoj prošlosti svedoče arheološki lokalitet „Gradina“ iz praistorije i rimsko utvrdjenje Acumincum. Na obali Dunava, smešten je i Zagrad, ribarsko naselje koje govori o tradiciji ribolova ovde, a izvor lekovite mineralne vode „Slanača“ jedan je od retkih izvora slane vode u Vojvodini, korišćen u doba Turaka veoma rano je uslovio formiranje banjskog lečilišta. O samoj banji govorila je dugogodišnja direktorka dr. Mira Albot, kao vrsni poznavalac prilika u ovoj ustanovi i mestu u kome je rodjena. U zapisima iz 1702. spominje se izvor slane vode po kome je mesto dobilo ime, do 1906. se intenzivno koristi, kada akcionarsko društvo podiže kupatilo i dva hotela. Sada je tu moderan centar za rehabilitaciju sa novim objektom. Izvor slane vode je 19 stepeni Celzijusa i zagreva se do željene temperature, mineralna voda spada u slano-jodne vode hloridno-natrijumskog tipa, nije radioaktivna i mineralizacija je 6,850 g/l bogatog sastava. Specijalna bolnica „dr. Borivoje Gnjatić“ je visoko specijalizovana ustanova za produženo lečenje i medicinsku rehabilitaciju, kapaciteta 350 postelja.

Posetu nastavljamo u marini i na brodu gde nam Dušan Eglendžija govori o marini, dok plovimo do ušća u Tisu, o Tisi, legendama i predanjima o jezeru Bajbok, koje iza svetionika ima odlične uslove za razvijanje sportskog ribolova i podizanje kampa. Spora vožnja nam omogućava da se prepustimo i uživamo u krajoliku i sa Dunava, uzvodno bacimo pogled na Zagrad, do plaže Čarnok, ali i sa reke pogledamo lokaciju za „Leslend“. Hiljadama godina nevejavani lesni profili u Starom Slankamenu izuzetno su vredno prirodno dobro koje čuva tajne ledenog doba i klimatskih promena tokom njega. To je jedinstven geološki lokalitet u Evropi, jer predstavlja najkompletniji arhiv paleoklimatskih promena tokom poslednjih 800.000 godina na evropskom kopnu, a jedan je od tri najvrednija lokaliteta ovog tipa u svetu, posle Avganistana i Perua. Otkrivajući tajne ledenog doba., lesni profili ovog interesantnog sremskog sela nisu zanimljivi samo naučnicima, već primenom savremenih načina prezentacije mogu postati atraktivni i za brojne turiste. U planu je da se ovde izgradi savremeni tematski muzej „Leslend“, idejnim rešenjem predvidjen kao objekat u staklu, u nekoliko nivoa koji se oslanjaju na sam lesni odsek, gde će turisti moći da vide pored različitih slojeva perioda stvaranja zemljine kore i postavku eksponata u okviru različitih tematskih celina, a primenom savremene audio-vizuelne opreme konkretni motivi biće atraktivniji i interesantniji. Muzej će imati i sve prateće sadržaje-suvenirnicu, kafe-restoran, veštačku stenu za penjanje, prostor za edukaciju posetilaca i saradnju kulturnih i naučnih institucija i sl.

Neosetno, uz priču, stigli smo do druge marine, stare pet godina, gde nas je dočekao domaćin Mika Kovanić, koji je govorio i o planovima za proširenje s obzirom da je ne moguće živeti u Slankamenu, a nemati makar čamac, ispred „Čarde kod Mile Alasa“, gde su nam predstavili stare zanate ovog mesta koji se još uvek gaje. Slaviša Petrović govorio je o izradi raznih vrsta ribarskih mreža, iglica, vrški, poklopača, meredova, kotlića, čerenca za hvatanje ribe, malih bućki, udica-pampurača kad je bilo moruna, kao i specijalnog alata za krpanje mreža. Oni izradjuju i drvene čamce i barke kao suvenire, a stolar Stjepan Tot pravi vesla od jasena i ukrasne suvenire-čamce. Tu su sačuvani i lagumi koji su prvobitno služili za skrivanje od nevremena ribarima i krpljenje mreža, a sada imaju i druge namene. Dok degustiramo sveže pripremljenu riblju čorbu, članovi KUD „dr. Borivoje Gnjatić“ u sremačkim nošnjama izvode zanimljiv folklorno-pevački program različitih motiva-sremačkih i sa juga Srbije.

Put nas dalje kroz Slankamen vodi pored izvora slane vode na 10m od samog Dunava, do katoličke crkve iz 1039.godine posvećene Sv. Nikoli biskupu, zaštitniku mornara i putnika gde nas je sačekao sveštenik Berislav, koja je proširena i obnovljena 1759. doprinosom Marije Terezije, do rodne kuće dr. Djordja Natoševića, lekara, prvog pisca udžbenika po Vukovom pravopisu, začetnika enigmatike, predsednica Matice srpske, koja je dobila svojstvo zaštićenog spomenika kulture, ali je i dalje zapuštena i u jako lošem stanju. Posetili smo i spomenik podignut 1892. povodom obeležavanja 200.godišnjice bitke kod Slankamena koju je vodio Jovan Monasterlija na kome su stihovi J.J. Zmaja, bili na vidikovcu (ostaci tvrdjave se i danas mogu videti) odakle se pruža pogled na tromedju Srema, Banata i Bačke, titelski most, Čentu ( „Šta je najlepše u Bačkoj? Pogled na Srem!“), posetili crkvu Svetog Nikole, koju je po predanju 1468. podigao Vuk Grgurević, u narodu poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, koja spada medju najstarije crkve u Sremu, a njena kulturno-istorijska vrednost je u tome što predstavlja obrazac po kome su gradjene druge crkve u Sremu, medju kojima je i manastirska crkva Krušedola, a pod zaštitom je države.

Po planu posete, dalje je bila predvidjena podela grupe i obilazak 4 restorana: „Aj plovi ladja“, „Dunavski biser“ (obezbedjen smeštaj), „Kej“ (ima i smeštajne kapacitete) i „Laguna“, sa posluženjem po izboru.

Važno je napomenuti i to, da u Slankamenu nema aktivnih nevladinih organizacija, da je pokrenuta inicijativa za organizovanje grupe gradjana „Zaljubljenika u Slankamen“, koji bi bili pokretači većine inicijativa uz pomoć MZ i TO Indjija u selu, da su domaćini „Zlatnog kotlića“, „Pudarskih dana“gde se okupljaju stanovnici slovačke nacionalnosti i iz okolnih mesta, da su učesnici tradicionalne Medjunarodne Dunavske regate, da imaju i Dane breskve, ali i uzgoj konja i ergelu u Novom Slankamenu.
Stari Slankamen je jedino mesto na Dunavu gde se kuće nalaze na samoj obali. Velika želja meštana je da vrlo razvijeni rečni saobraćaj s redovnim linijama na Dunavu, Beograd-Stari Slankamen-Vukovar i na Tisi Slankamen-Zrenjanin prekinut 1964.godine ponovo zaživi i da u Slankamenu pristaje kao nekada „bela ladja“.
Na „Zekinom salašu“ u Krčedinu sačekala nas je brojna ekipa aktera okupljenih oko kandidature na ovom projektu: Radica Gligorić, Centar za toleranciju i održivi razvoj

Krčedin i menadžer ovog interesantnog paorskog domaćinstva „Zekin salaš“, predsednik Saveta MZ Jovica Skorupan, ispred TO Indjija tu su Maja Bošnjak i Sladjana Sudar, Miodrag Obradović, hroničar Krčedina i predsednik Zavičajnog društva „Ignjat Bokur“, dr. Radovan Kovačević, arheolog, arhitekta Zoran Jakšić, osnivač Umetničke kolonije „Jakšić“, predstavnice „MK grupe-vinogradi“ Tamara Jojić i Jelena Radnović.

Odmah po predstavljanju posetili smo izložbu keltskih nalazišta u Krčedinu, čiji je lokalitet Vis bio glavni grad, a tzv. novci „krčedin I“ i „krčedin II“ u stručnoj literaturi je prvi zvanični novac na teritoriji današnje Srbije. Imali smo prilike da vidimo izložbu originala i replika upotrebnih predmeta, a arheolog dr. Radovan Kovačević nam je govorio o cilju iskopavanja i konzervaciji lokaliteta sa akcentom na potencijale za razvoj i organizovanje edukativnih radionica za mlade iz podunavskog regiona-izgradnja keltske kuće u eko zonama. Naime, na plodnoj obali Dunava kroz Krčedin, zabeleženo je postojanje ljudskih naselja u starčevačkoj, vinčansko-pločničkoj, badensko-vučedolskoj, keltskoj i rimskoj kulturi, u predmetima od kostiju mamuta, keramike, kamena, metala(savijenog bodeža), raznih vrsta opeke i crepa koji su pronadjeni na krčedinskim oranicama. Naziv Krčedin u prevodu znači kamena gradjevina ili utvrdjenje od kamena, jedini natpis iz II veka naše ere pronadjen je 196.godine na ovim prostorima, a Kelti su ovde pili sybaju-keltsko pivo (koje će se uskoro ovde i proizvoditi).

Posetu smo nastavili sažetom prezentacijom razvoja projekta „Zekin salaš“ o kome je govorila Radica Gligorić, o izgradnji rekreativnih i smeštajnih kapaciteta, razvoju vinskog turizma sa partnerima iz Nemačke, Francuske, proizvodjačima vina-projekat je infrastrukturan i za njega postoji gradjevinska dozvola, o projektu Centra za toleranciju i održivi razvoj Centor Krčedin, uspostavljanju Centra za ciklo turizam i stare zanate (tradicionalno graditeljstvo, restauraciju etno nameštaja, obuku turističkih vodiča za ciklo turizam, servisi i sl.)-prezentovan nam je i 3D prikaz parcele sa rasporedom objekata u budućem ciklo centru Krčedin. Uz kratak predah i osveženje predstavila nam se i dečja folklorna grupa predstavljajući običaje lazarica u tradicionalnim nošnjama i sa obaveznim šeširima ukrašenim cvećem. U dvorištu paorskog domaćinstva napravili smo i zajedničku fotografiju, preuzevši od ljubaznih domaćina šešire „samo za slikanje“.

Krenuli smo dalje u šetnju Krčedinom i upoznavanje sa seoskim ambijentom prolazeći pored zavičajne kuće slikara Milana Kečića, krstova postavljenih na svim značajnim mestima u selu i raskrsnicama, škole koja je najstarija gradjevina u Krčedinu iz 1753.godine i zaustavili se u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikolaja iz 1796. (postoje podaci o porušenoj crkvi iz 1566.), o kojoj nam je govorio Miodrag Obradović i naglasio da je ikonostas izradio Janko Halkozović, drvorezbario Marko Vujatović, a Petar Kamber (sledbenik Pavla Simića) oslikao ikone. U crkvi su najvrednije prestona ikona Sv. Troica kruniše bogorodicu, srebrni putir i darohranilica, a od 1777. pedantno su vodjene knjige i uredno sačuvane „matice rodjenih, venčanih i umrlih“. Tu smo prisustvovali izvodjenju korpusa božićnih običaja „vertepi“.

Posetili smo Lovačko društvo Krčedin koje po rečima njihovog podpredsednika Branislava Tuvedžića postoji od davnina, ali je zvanično registrovano 1947., sada imaju nove prostorije za okupljanje (kuhinju za pripremanje specijaliteta i 10 lezajeva za smeštaj lovaca), kojom dominira izrezbareni drveni ram sa motivima divljači koja se ovde lovi i fotografije svih članova društva. U njihovom ataru je lovište od 5500 ha, u kome obitavaju patke, zečevi, fazani, a sekretar i dugogodišnji član društva Drenko Nović je govorio o prvoj foto-monografiji lovačkog društva u Vojvodini izdatoj na 70. godišnjicu postojanja društva (1947.-2010.).

U nekadašnjoj graničarskoj kući, spomeniku kulture, sada je sedište Zavičajnog društva „Ignjat Bakun“ koje ima biblioteku sa dobrim fondusom knjiga, a u planu im je da i tavanski i podrumski prostor stave u funkciju, kroz realizaciju projekta „writer in residance“. Za ovu priliku priredjena nam je izložba peškira-svakodnevnih, ukrasnih, svečarskih, a mogu biti i suvenir, koji ćete poneti iz Srema. Koriste se za svadbe (kićenje svatova i kumova, vezivanje čuture za pozivanje gostiju ), ručno radjene trobojnice, za pokrivanje hrane, peškiri lebarice, saćurice za svakodnevnu upotrebu, ali i za rodjenja i sahrane. U okviru ovog društva funkcioniše udruženje žena različitih nacionalnosti (slovakinje, hrvatice, srpkinje) koje ih izradjuju, ali se bave i restauracijom nameštaja i izradom raznih suvenira i narodne radinosti.

Put nas je dalje vodio pored fudbalskog kluba „Fruškogorac“ do „Kuće vina Živković“,osnovane 2006.godine, a vinogradi im se prostiru na površini od 42 ha sa 165.105 sadnica vrhunskih sorti groždja i 2800 sadnica stonih sorti groždja. Sva vina su sa geografskim poreklom, imaju evidencione markice, u toku je promena brenda i naziva vina i dizajna boca, a u planu im je na potezu koji smo posetili izgradnja ugostiteljsko-turističkog kompleksa sa pogledom na krčedinsku adu i podrumskim prostorom za degustaciju vina. Dok nam je starija postava KUD-a Krčedin izvela vesele sremačke igre uz izuzetno ukusno groždje i degustaciju novih vrsta vina „shiraz“ i „chardonay“ (pored merlota, cabernet sauvignon, sauvignon blanc i syrah koje već proizvode), saznali smo da Krčedin ima dve slave-partizansku 22. juna i crkvenu 22.maja (Sv. Nikola,letnji).

Nismo mogli da prodjemo kroz ovo mesto, a da ne skrenemo pogled na Dunav i ne vidimo Krčedinsku adu, jedno od najvećih prirodnih mrestilišta šarana, nesvakidašnji prizor i fascinantan pogled sa Vidikovca, stanište ptica pčelarica u lesnom useku na putu za Jandu, lokalitet Janda sa ostacima tropske i suptropske vegetacije(koji je obuhvaćen Master planom Fruška gora), sa pešačkim i trasama biciklističke staze, Majdan-kamenolom bogat crvenim kamenom za gradnju još iz perioda Otomanske imperije, kao i brdo Koševac sa autohtonim zaštićenim biljnim vrstama tatarske paprati čiji su tereni pogodni za razvoj letačkih sportova (paraglajding).

Potom smo se prizemljili u dvorištu porodice Jakšić, kod domaćina Zorana i Ljubice, koji organizuju godinama Umetničku koloniju. Najpre su krenuli sa aktivnim učešćem svih članova familije Jakšić koja je umetnički nadarena za slikarstvo, vajarstvo i književno stvaralaštvo, a onda su svoje delovanje proširili i na dečije pozorište „Teatar 78“, izdavaštvo „Arte“ i muzičku produkciju. Organizuju školu keramike za decu školskog uzrasta, a Ljubica Jakšić proizvodi najbolji sok od koprive koji smo imali prilike da pijemo.

Vratili smo se na lokaciju s početka priče o Krčedinu, na „Zekin salaš“ gde smo uživali u kulinarskim bravurama Andje (koja nije profesionalni kuvar, ali to radi s ljubavlju), mladim kuvarom Nikolom, šefom kuhinje Stevanom, koji je ovde došao iz Zrenjanina uz bogat i vanredno ukusan meni: papriku punjenu sirom, slane šufnudle, sos od mirodjije, sos od višanja, salašarsko pečenje, ukrajinske piroge, slovačko-liptovske jastučiće, krčedinsku riblju kobaju, piletinu rolovanu u slanini i za desert tašci s pekmezom i zekine šape.

Atmosferu je upotpunio KUD Roma „Vida Pavlović“ iz Krčedina, svojim igrama i plesom koji je pokrenuo sve prisutne, uz tamburašku pratnju orkestra „Panonski biseri“.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti

Image gallery

Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Stari Slankamen Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin Krčedin

Oceni članak

3.00

Newsletter