Bačko Novo Selo i Futog

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Bačko Novo Selo i Futog

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Bačkog Novog Sela i Futoga 23. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u utorak, 23. avgusta 2011. godine, krenula je put Bačkog Novog Sela i Futoga i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).
U prostorijama MZ u Bačkom Novom Selu sačekali su nas predsednica Saveta MZ Ana Boškić, Svetlana Zoranović, direktorka škole, Marina Balaban, direktorka Turističke organizacije Bač sa saradnicama, predstavnici tri konfesije-pravoslavni sveštenik, otac Goran Artukov, katolički Josip Štefković i efendija Safet Resulbegović, predstavnice Ženskog ekološkog društva, „Agroprodukt-a“ doo iz Bačkog Novog Sela i zainteresovani meštani.
Posle reči dobrodošlice i medjusobnog predstavljanja, Ana Boškić, predsednica Saveta MZ nam je u najkraćem prezentovala osnovne podatke o ovom malom mestu na levoj obali Dunava, ispresecanom kanalima i po kojom šumom. Selo se spominje u XVI veku u aktima iz vremena turske vladavine, kada su prvi stanovnici bili Srbi, a od 1733. naseljavaju ga i Švabe iz oblasti Norb. Švabe se za vreme II svetskog rada odseljavaju iz ovih krajeva, a 1946. kolonizacijom iz Bosne i Hercegovine doseljava se stanovništvo muslimanske nacionalnosti. Sada je Bačko Novo Selo pretežno naseljeno srpskih življem (68%), ima 75 muslimanskih domaćinstava (oko 15%) i vrlo malo hrvata, roma, slovaka, madjara. U broju od 1228 meštana ima 63 djaka, imaju KUD „Dunavac“, Udruženje sportski ribolovaca „Grgeč“, Žensko ekološko društvo „Žed“, takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša „Zlatni kotlić“, takmičenje u sportskom ribolovu, sportsku manifestaciju „Bosonogi na pesku“, čarde „Kod Nećka“ i „Kod Brane“, trasa medjunarodne biciklističke staze „Eurovelo 6“ prolazi kroz mesto. Bačko Novo Selo je jedno od etapnih stanica Medjunarodne dunavske regate TID, na udaljenosti od 10 km se nalazi malogranični prelaz na kome svakodnevno saobraća feribot, a predvidjena je i izgradnja marine, tj. pontonski pristan za manje turističke brodove i jahte.
Po završenoj prezentaciji degustirali smo tradicionalna jela i pića ovog kraja i krenuli u obilazak katoličke crkve posvećene Svetoj Ani koja je na žalost, potpuno uništena, ostale su samo zidine i deo tornja. Švabe koje su nekad živele u Bačkom Novom Selu, a sada žive u Nemačkoj, 2008. godine su dale donaciju za renoviranje i popravku crkve i uz pomoć Opštine Bač i lokalne samouprave, ovaj istorijski spomenik sačuvaće se od daljeg propadanja. Inače groblje podunavskih Švaba se u ovom selu i dalje održava, a meštani Bačkog Novog Sela i mesta Štanhajm (gde se održavaju godišnji susreti podunavskih Švaba celog sveta) uzvraćaju posete jedni drugima svake godine.
Predsednik Medžlisa (odbora) islamske zajednice Bač, Fikret Delić, nam je rekao, da je za sedište Medžlisa upravo izabrano Bačko Novo Selo, jer najveći broj muslimana živi baš ovde, a MZ im je ustupila deo svog prostora, dok ne adaptiraju neku od starih kuća za svoje namene. Srpska pravoslavna crkva ovde nikada nije postojala, ali se nadaju da će u skorije vreme započeti izgradnju i ovog hrama.
U prostorijama stare crkvene zgrade-tzv. male škole, smešteno je Žensko ekološko društvo „Žed“ u kome nam je upriličena izložba-etno postavka- rukotvorina, nošnji, ženske i dečije gardarobe, kućnih potrepština, domaćica, pegli, petrolejskih lampi, umivaonika, pletenih torbi, preslica, a predstavnica ovog društva Milanka Balaš, nam je ukazala na neophodnost održavanja edukacija kako bi ovaj aktiv još bolje radio. One su organizovale i više humanitarnih akcija za pomoć i lečenje obolele male dece ( u Tiršovoj i Sremskoj Kamenici).
U čast 200. godišnjice doseljavanja Nemaca u ove krajeve i podizanja prvog nemačkog naselja u Bačkoj 1934.godine podignut je spomenik „Sveto trojstvo“. On je 2006. obnovljen donacijom podunavskih Švaba.
Obilazak bačkog Novog Sela nastavljamo u dvorištu koje dele stari i zapušteni objekat iz 1900., nekada velelepno zdanje dvorca koje su podigle porodice Fric (Jevreji) i Hristić (Srbi) i nova besprekorno uredjena i čista Osnovna škola „Moša Pijade“.
Dvorac je bio izgradjen iz dva dela koja se nisu bitno razlikovala, a svaki je pripadao po jednoj porodici (Fric-Hristić), sazidan u klasicističkom stilu, jednostavno, bez puno dekorativnih elemenata na spoljašnjoj fasadi. Imao je više namena, bio je 1945. Mesni ured, a od 1946. do 2000. u njemu je bila smeštena osnovna škola.
U novoj školi, koja nažalost ima višak prostora, s obzirom da ima samo 63 učenika, postoji i vrtić-predškolsko odeljenje koje ima 6 polaznika, mogućnost smeštaja turista s kompletnom infrastrukturom u letnjem periodu, potpuno nova fiskulturna dvorana sa tribinama nazvana po njihovom meštaninu Refiku Memiševiću-Baći, prvaku sveta u rvanju grčko-rimskim stilom. U holu škole izloženi su radovi lokalnih slikara Ljubomira Radića, Branka Subotića, Stevana Jakše, Senadina Memiševića, a predstavio nam se KUD „Dunavac“ mešovita grupa sastavljena od učenika od I do IV razreda ove škole, koji je upravo najaktivniji u letnjem periodu, kada se održavaju brojne manifestacije u selu i okolini, tako da kažu da „ova škola nema raspust“. Za ovu priliku, njihov koreograf je otpevao pesmu „Lastavica“ iz kosovskog kraja, a oni su izveli običajno prelo u podgrmeču i krajiške igre.
Putem do rukavca Dunava koji zovu „Rešo“ imali smo prilike da vidimo i novi fudbalski teren sa veštačkom travom i da se provozamo čamcem pored vikend naselja i čardi i ručamo riblju čorbu „Kod Nećka“ višestrukog Balkanskog prvaka u kuvanju ribljeg paprikaša.
Potomci meštana Futoga „carskog sela“, sa pristaništem i utvrdjenjem na Dunavu iz 1250.godine, kada su stekli i pravo medjunarodne trgovine i postali čuveni po održavanju vašara u srednjem veku (u to vreme su postojala samo dva te veličine-Lajpciški i Futoški) sačekali su nas ispred zgrade Kulturno-informativnog centra „Mladost“ i poželeli dobrodošlicu na tradicionalan način-solju i pogačom.
Članice Udruženja žena „Kreativni studio“ (ima ih 14, za sada) o kome nam je govorila Ljupka Ilišević, priredile su nam izložbu tkanih predmeta, šešira, čaršava, aranžmana od sušenog cveća, torbi, šalova, štrikanih odevnih predmeta, marama, oslikanih crepova i na svili slikanih ešarpi. Ansambl narodnih pesama i igara KIC „Mladost“ deluje u okviru Centra više od 30 godina, a za ovu priliku nam je po rečima koreografkinje Gordane Staračak ženska pevačka grupa izvela uvodnu pesmu iz Srema i pesme s juga Srbije, a folklorna grupa uz pratnju tamburaškog orkestra odigrala igre iz Srema u zimskim-sremskim nošnjama koje nose udate žene i gospodskim-momačkim nošnjama. Predstavila nam se i dens grupa „Miroslav Batak Mićko“ koji su amaterski državni, evropski i svetski prvaci već 5 godina, a igraju hip-hop, brejk dens, fri stajl. Imaju i svoju manifestaciju koja se održava u maju mesecu (Memorijal Miroslav Batak Mićko), koja nije takmičarskog karaktera, a okuplja ljubitelje plesa, trenere, koreografe, plesače iz Austrije, Nemačke, Bugarske, Hrvatske, Madjarske, Bosne, Crne Gore, Makedonije, kako bi predstavili svoj rad i promovisali ples svih vrsta: od klasičnog baleta, do latino, džez densa, hip hopa, brejk densa, salse i svih stilova modernog plesa (koreograf Zoran Gajić Legenda). Direktorka KIC-a Ljiljana Mamula, nam je rekla da pored već predstavljenih ansambla narodnih igara i dens grupe imaju i tamburaški orkestar koji radi u tri uzrasne grupe, imaju i školu tambure, pevačke grupe, dramski studio, organizuju „Bisernu granu“ (Festival nošnje, nakita i oglavlja), Futoški bazar (prodajnu izložbu modnih detalja i kućnog dekora), čuvenu Kupusijadu, a u njihovim prostorijama se održavaju i stručna predavanja, razne zonske smotre i gostuju pozorišne predstave.
U hramu srpske pravoslavne crkve posvećenom Svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu dočekao nas je sveštenik Milivoje Šemić i govorio o izuzetno značajnoj godini za futožane, 1690. kada se patrijarh Arsenije III Čarnojević zajedno sa sveštenstvom i narodom obreo u njemu noseći mošti kneza Lazara. Još u dva navrata su mošti kneza Lazara ovde boravile (1716. i 1848.), što govori kakvu su čast i poverenje meštani Futoga uživali i kakav je nacionalni duh ovde vladao. Crkva je izgradjena 1776. s vitkim baroknim tornjem, četiri zvona, 58 živopisnih ikona na drvetu i 10 slikanih na zidu, koje osvetljavaju 14 vitraža i troja vrata. Gornji deo ikonostasa izradio je Arsenije Teodorović, donji Pavle Simić, a pozlatu u duborezu i druge detalje enterijera Aksentije Marković. Najstarija i najvrednija umetnička slika ovog hrama je „Strašni sud“ koji je delo Arse Teodorovića, Janka Halkozovića i Pavla Simića. Crkva je obnavljana 1851. i 1908., a 1980. su bili izvedeni sveobuhvatni restauratorsko-konzervatorski radovi u unutrašnjosti crkve. U porti hrama se nalazi grob kćeri Jovana Jovanovića Zmaja, Smiljke iz 1899.godine, a danas 4 sveštenika ove crkve ulaze godišnje u 2000 domova za osvećenja vodice i sečenje slavskih kolača, što govori o velikom broju vernika koji posećuju crkvu.
Župnik katoličke crkve Presvetog Srca Isusova Antun Kopilović nam je govorio o jednoj od najvrednijih sakralnih gradjevina u gotskom stilu u Vojvodini. Sagradjena je 1907. sa vitkim lukovima, mermernim oltarnim menzama, propovedaonicom, stilizovanim klupama za vernike i najgrandioznijim vitražnim ansamblom (22 vitraža) na prostorima Vojvodine. Orgulje su iz 1908., a kod ulaznih vrata u staklenom sarkofagu čuvaju se mošti Sv. Eugena, prenesene iz rimskih katakombi po odobrenju pape Pia VI i smeštene u prvobitnu crkvu koju je sagradio grof Andrija Hadik, a onda premeštene u ovu crkvu. Ovo je jedini primer da neka ckva na tlu Vojvodine čuva tako vrednu relikviju. Ona je darovana, putem poznanstva grofa Hadika sa kardinalom Viskontijem ovoj crkvi od strane pape Pia VI sa namerom da bude stimulans za obnovu verskog života u južnoj Bačkoj, pa je i danas stecište hodočasnika iz mnogih gradova širom Evrope (Bolonje,Torina, Rima, Santiaga, Kelna, Pariza, Beča, Budimpešte, Praga, Krakova).
U neposrednoj blizini ovog hrama se nalazi Poljoprivredna škola sa domom učenika i ekonomijom, smeštena u nekadašnjem dvorcu grofa Rudolfa Choteka, koji je podigao i sirotište (današnji Starački dom), crkvenu školu i nekolicinu drugih ustanova. Po drvorcu-školi nas je vodila ljubazna i agilna direktorka škole Željka Miličić, upoznala najpre sa istorijom ovog doma (dvorac je bio u periodu od 1945. do 1947. bolnica), a potom i sa današnjim funkcionisanjem ove savremene i razvijene škole sa domom učenika i ekonomijom u stalnom napredovanju, proširivanju kapaciteta, nastavnih profila, ali i praćenju najnovijih tehnologija (obnovljiva energija) u poljoprivredi i veterini i razmeni iskustava i saradnji sa školama u Austriji, Madjarskoj, Koruškoj, Makedoniji. Školuju 1000 izuzetno kvalifikovanih djaka, na tri jezika (srpski, madjarski, slovački) koji na ekonomiji brinu i čuvaju (uglavnom darovane) paunove, konje, mule, podolce, mangulice, papagaja Acu, napravili su prihvatilište za pse, a predvideli su i terapijsko jahanje za decu kojoj je to put do ozdravljenja i napravili i opremili objekat gde bi mogla da borave po 2 roditelja sa decom u zasebnim sobama sa kupatilima i zajedničkom kuhinjom i prijatnim dnevnim boravkom. Prostorije su prilagodjene i hendikepiranim licima. U okviru ekonomije postoji konjušnica, mini-mlekara, organska proizvodnja povrća, smer za hortikulturu izradjuje aranžmane od cveće koje daruje školama, gerontološkim domovima i u humanitarne svrhe, a u planu im je i izgradnja plastenika.
Na poklon od ovog nesvakidašnje dobro organizovanog kolektiva dobili smo reklamne majice, ali i med od lipe i facelije.
Poseta Futogu se završila u restoranu „Lovac“, uz predstavljanje pripremljenih tradicionalnih specijaliteta vanredno dobrog ukusa od kupusa, Smiljane Šćepanović, koja nam je predložila da probamo sve! Posnu trpezu-som u kupusu, sarmice, podvarak, palačinke punjene kupusom, karadjordjevu šniclu punjenu kupusom i pečurkama, salatama od kupusa sa kikirikijem, pitom kupusarom i tako dalje, što bi nazvali futoškim vozom od kupusa bez kraja!
Od početka posete, pored već pomenutih aktivista i meštana, sa nama su bili Goran Puača, predsednik udruženja „Futoški kupus“, mr. Mara Šovljakov, hroničar Futoga, Stevan Krajišnik, predsednik Saveta MZ, Milutin Vukas, zadužen za komunalne poslovu u Savetu MZ, a Jovan Joca Milkov, predsednik Komisije za kulturu, obrazovanje i društvena dešavanja u mestu govorio nam je o interesantnim planovima u budućnosti za organizovanje volonterskih kampova za popravku i iznajmljivanje bicikala, branje i negovanje kupusa, festivalu nove romske pesme (posvećenom Vidi Pavlović), pesničkim večerima romske poezije, školi tamburice, ali i najvažnijem planu-izmeštanju saobraćaja zbog destabilizacije objekata i bezbednosti gradjana, izgradnji etno-kuće i suvenirnice.
Na put smo ispraćeni uz zvuke tamburaša i saznanjem da „ koliko je na Dunavu sela, nigde nema ta Futoga bela!“

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Backo Novo selo, Futog

Image gallery

Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Bačko Novo Selo Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog Futog

Oceni članak

0

Newsletter