Bukovac

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Bukovac

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Bukovca 22. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u ponedeljak, 22. avgusta 2011. godine, krenula je put Bukovca i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice), Jelena Radaković (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).

Posetu Bukovcu započeli smo pomenom žrtvama NOB-a, (koji su odavde 22.avgusta 1942. odvedeni u logore smrti iz kojih se nisu vratili) u dvorištu Osnovne škole „22.oktobar“. Po obavljenom obredu, u jednoj od učionica ove škole, domaćini Dragomir Milić, predsednik i Ranka Srdić-Milić, sekretar Zavičajnog udruženja „Manjača“ su nas upoznali sa planom i satnicom posete ovom mestu, a učešće u organizovanju narednih aktivnosti uzeli su i Zora Rabadžijevski, direktor škole, sveštenik Dragan Vidaković, Slavica Uzelac, predsednik Saveta MZ i mnogi drugi meštani.

U prostranom dvorištu priredjena je izložba ručnih radova meštanki Bukovca, platna slikara, rukotvorine starih zanata koji se ovde neguju. Grujić Milevka-Dada i Jela Savanović, iznele su svoje rukotvorine-kuvarice, vezene čaršave, heklane stoljnjake i naglasile da mnoge meštanke izradjuju slične radove, ali na žalost još uvek nemaju svoje udruženje. Mićo Desnica, drvodelja-u duborezu izradjuje ikone, kolica, točkove, a Vlado Mijić od drvenarije pravi buriće, držalje za sekire, čiviluke, gusle, stolove, ukrase i suvenire, kao i Ostoja Zeljković, koji u drvetu izradjuje ikone i slike. Slobodan Iličić izradjuje kalupe od poliestera i gume za betonsku i gipsanu galanteriju i ukrasne figure. Firma „Bull“ Milana Gačića s uspehom već 20 godina proizvodi kompletnu kožnu galanteriju, lovački pribor, kinološki program. Teodor i Gabrijela Raković, poznati su po izradi unikatnog nameštaja i drugih predmeta od punog drveta, ali i po ručno tkanim odevnim predmetima i održavanju kurseva tkanja. Mesara „Živković“ na tradicionalan način priprema razne vrste mesnih proizvoda, a Nada Živković s ponosom predstavlja svoj kulen, slaninu i pogacice s čvarcima. Dušanka Boškan predlaže da se probaju ljeuša, pura, krompiruša, uštipci, kiflice sa sirom, medenjaci, proja. Posle hrane, dobro je oprobati se u sportovima, što nam predlaže i Petar Utornik, koji promoviše alternativno-ekstremne sportove sa velikim žarom i to: sportsko penjanje, brdski biciklizam, brdski bord, pejntbol, paraglajding za koje postoje odlični uslovi i tereni u Bukovcu. Umetnici tiho i nenametljivo čekaju da posetimo i njihove štandove-Milivoje Radaković izradjuje lutke i maske za dečije lutkarsko pozorište, Dušan Savković, mladi, nadareni, akademski slikar, imao je temu za svoje radove „žena kao večno nadahnuće“ i odmah po diplomiranju svoju samostalnu izložbu tih radova na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a slikarski atelje „Boškan“ mnoštvo slika na različite teme.

Posetu Bukovcu nastavili smo šetnjom kroz selo i posetili prostorije MZ, salu u kojoj se održavaju pozorišne predstave, sastanci, program KUD-a, bioskopske predstave, Mesne kancelarije gde se obavljaju retka venčanja i Lovački dom za koji nam je predsednik njihovog udruženja Jovan Uzelac rekao da ima 60 članova.
Videli smo i muzički studio Borisa Kovača, bili u Karadjordjevoj ulici br. 40 u kojoj je rodjena 1828. i živela Milica Stojadinović-Srpkinja, jedna od najučenijih žena Srbije, a u njenu čast se prve nedelje oktobra održava manifestacija „Milici u pohode“. U podrumu ove kuće i danas se nalazi vinski podrum, koji je tu postojao i pre njenog rodjenja.
Stepenište koje nas dalje vodi do crkve Vaznesenja Gospodnjeg, na uzvišenju, odakle se pruža široki pogled na okolna mesta, jedinstveno je po svojoj gradnji i pod zaštitom je države. Izgradnja crkve započela je 1794., 1802. godine je u njoj održana prva liturgija, a konzervatorski radovi su obavljeni nedavno 1994. i 2002.godine. Ikonostas je izradio Marko Vujatović iz Novog Sada, a ikone oslikao akademski slikar Stefan Gavrilović iz Sremskih Karlovaca.

U parohijskom domu smo predahnuli uz posluženje i priču Branislava Jerka, koji nas je upoznao sa radom Planinarskog društva „Vilina vodica“, Sladjane Dačović iz KUD-a „Milica Stojadinović-Srpkinja“ i popadije g-dje Vidaković koja vodi novi i odlično uredjeni vrtić. Planinarsko društvo je dobilo ime po svetoj, lekovitoj vodi pored koje je bio izgradjen objekat 1826., trenutno on ne postoji, ali je izvor rekaptiran. Oni organizuju nedeljna pešačenja (svake nedelje u 9. sati kreću u pešačenje sa autobuske okretnice) na Frušku Goru. Prva organizovana planinarska akcija je bila 1924. na Masnoj ćupriji na Djurdjevdan, tako da oni tradicionalno priredjuju djurdjevdanski uranak na tom mestu. Bukovački maraton se održava ove godine 9. put, svake druge subote u septembru i to na 4 staze od: 7 km za najmladje, 16 km osnovnog maratona, 35,2 km staza srednjeg maratona i 47,8 km staza velikog maratona koja vodi od Bukovca preko Viline vodice, Astala, Iriškog venca, manastira Novo Hopovo, Staro Hopovo, pored TV tornja, manastira Grgeteg, Krušedol i Velika Remeta, Brankovog groba do Bukovca. Maraton nije takmičarskog karaktera, svi učesnici dobijaju zahvalnice, a medjunarodni je jer u njemu učestvuju trkači iz Hrvatske, Bosne, Makedonije, Madjarske, Crne Gore, studenti iz Moskve i svi su smešteni u Planinarskom domu „Stražilovo“ i u dvorištu crkve. Planinarsko društvo ima 34 člana, dvojica su bili članovi ekspedicije na Himalaje, Željko Dulić (1984.godište) je bio član ekspedicije koja je krenula na Mek Kinli, na Aljasci, a u svom sastavu imaju i tri licencirana vodiča.

KUD „Milica Stojadinović-Srpkinja“ osnovano je 1979. godine i učestvuje na mnogim medjunarodnim i domaćim takmičenjima. Imaju samo folklornu sekciju koja broji 150 članova, a pevačka grupa je u sastavu folklora koji ima izvodjački, predizodjački sastav i seniore. Imali smo prilike da vidimo u izvodjenju predizodjačke grupe splet igara iz Ponišavlja.

Vrtić je prepun dece (ima ih 200), što i nije neobično ako se zna da je Bukovac jedno od retkih mesta koje ima pozitivnu stopu nataliteta. U okviru vrtića postoje 2 jaslene grupe, 4 vaspitne, 1 poludnevnu, nemaju listu čekanja, jer su sva deca prihvaćena, a imaju organizovan kurs engleskog jezika za sve grupe, osim najmladjih, dva puta nedeljno.

U svom domaćinstvu nas je ugostio Djordje Ugarak, koji je priredio svojevrsnu etno-postavku u kući koju ju je nasledio od svoje bake, u kojoj je rodjen i odrastao. U dvorištu je nekada bila kovačnica pa ima dosta sačuvanih alata kovača, jaram, sedlo, imali su i kola od kojih je sačuvana originalna registarska tablica „Bukovac 15“. U kući postoji više različitih škrinja, lovačka škrinja, petrolejskih lampi, vojni telefon iz I svetskog rata, starih satova, mlinova za kafu, pegli, majolike lampe, prirodni filter za vodu (originalan, ne svakidašnji i retko vidjen), a imaju i ponudu kapaciteta za smeštaj gostiju.

Na vidikovcu iznad Bukovca, naselju Selište, postoje staze za brdski biciklizam, gde će se i održati od 02. do 04. septembra promocija ekstremnih sportova, a mi smo imali prilike da vidimo brdski biciklizam i brdski bording u izvodjenju Ivana, Momčila i Vlade članova Kluba „ATB“ čiji je predsednik i osnivač Predrag Marcekić, profesor fizičkog vaspitanja u OŠ „Vuk Karadžić“ u Novom Sadu. U oktobru će biti održano medjunarodno takmičenje u snoubordu.

Večiti stub odbrane Bukovčana je „direk“. Na potezu „direk“ održava se i takmičenje u bacanju kamena, potezanju konopa, košenju trave (izuzetno posećena manifestacija, 1500 ljudi bodri 12 kosaca, od kojih je jedna bila žena, obučenih u narodne nošnje, zadnje nedelje juna), „krmanju“ (nalik golfu sa drvenim palicama i loptom od kamena). Tu nam je i grupa „Krajišnici Manjače“ izvela krajiško pevanje na bas i to Krstan Bjelić, basista, Brane Amidžić, Mile Bjelić, Jovo Uzelac, Dragomir Milić, uz pratnju tambure Steve Boškana.

Dok smo uživali u pogledu koji se pruža u nedogled i nazire se Zrenjanin, Djurdjevo, Kovilj, Šajkaš, Budisava, Kać, Bački Jarak, Temerin, Novi Sad, a iza nas ostaje Fruška Gora, gostili se „ljevušom“ sa tikvom (pita od kukuruznog brašna, sira, tikvi), razmišljali smo o mestu koje je nastalo 1526., a oko 1700. je krenula selidba na današnju lokaciju, poznatih majstora za šumske radove, koji su snabdevali bukovom gradjom sve od Fruške Gore do Zemuna i otuda i dobili naziv Bukovčani.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Bukovac

Image gallery

Oceni članak

3.33

Newsletter