Mokrin

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Mokrin

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Mokrina 19. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u petak, 19. avgusta 2011. godine, krenula je put Mokrina i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice), Vesna Piperski-Tucakov (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).

Pred Varoškom kućom u Mokrinu sačekali su nas Goran Dumitrov, predsednik MZ Mokrin i profesor Dragoljub P. Badrljica, poželeli nam dobrodošlicu i uveli u lepo dvorište prostorija MZ, gde smo u hladovini i prijatnom ambijentu divanili o istoriji naselja koje je dobilo ime od reči „mokro“ zbog okruženja rekama, barama i ritovima. Razni narodi su ovde živeli, prolazili i ostavljali tragove svog postojanja. Najduže su se zadržali Srbi, a ove prostore su naseljavali Madjari, Švabe, Cincari, Vlasi, Rusi, Romi.
Osnivač Mokrinskog muzeja, profesor Badrljica je uz preko 300 darodavaca širom sveta, prikupio preko 35.000 eksponata, slika, knjiga, fotokopija i drugih predmeta koji govore o bogatoj istoriji Mokrina. Neki od njih su izloženi u Varoškoj kući, a mi smo imali prilike da vidimo u muzeju izložbu fotografija „mokrinskih lepotica“, (čiji broj nije zanemarljiv), fotografije Sokolskog društva-pozorišnog odseka, mnoge „predstavnike“ porodica Popov- prof.dr.Danica Popov-Šijak (svrstana medju 100 najslavnijih Srpkinja XX veka) i prof. dr.Radovan Popov-Šijak su potomci najstarije i najškolovanije mokrinske porodice, Rašu Popova-Kršinog i Miku Antića, književnike (fotografije iz dečaštva), Arsenija Stojkovića, vladiku Budimskog (najslavniju ličnost koju je Mokrin dao), Pavla Ridjičkog, svetskog putnika i putopisca, Vasu Stajića, istraživača prošlosti Vojvodine, dr. Aleksandra Deroka, ali i knjigu koju je jedan mokrinčanin kupio u Japanu 1937., a čuli smo i da je Rada Ubavić, njihov meštanin govorio 17 jezika. (rodjak Raše Popova).

Posetu Mokrinu smo nastavili u kući porodice Terzić, poznatoj po šampionskim titulama. Živica Terzić, mr. poljoprivrede je svetski prvak u nadmetanju guskovima i govorio nam je o tradiciji koja datira od 1987.godine, kvalifikacijama koje počinju u decembru, a takmičenje i finale se održava poslednje nedelje februara. Preparirani gusak Klej II, koji je bio šampion 1993., zauzima posebno mesto u domu Terzića, a živeo je lepo kod njih 12 godina (1985-1997). Danica Terzić osvojila je mnoga priznanja za vrhunski kvalitet sireva od lisnatog parenog testa, rolovani mokrinski sir sa ruskom salatom, sir-torte, sir rolovan šunkom i višnjama, susamom, salamom i pavlakom. Terzići proizvode i domaći vinjak star 5 godina (konjak), vino i sok od višanja. Imali smo prilike neke od ovih proizvoda da degustiramo i da se uverimo u njihov kvalitet.
Obišli smo, potom, hram Srpske pravoslavne crkve Sv. Arhistratiga Mihaila i Gavrila, koji je sagradjen u periodu od 1762.-1782. novcem vernika, a 1832.-1835. je dogradjen ženski deo. Ikonostas je oslikao 1782. slavni Teodor Ilić-Češljar.

Hram rimokatoličke crkve Uzvišenja svetog krsta je napravljen u zgradi stare škole 1852.-1854. novcem državnog erara. U mestu je živelo 1600 Nemaca i 800 Madjara do 1944.godine, a sada ima oko 300 katolika.
U Domu kulture smo posetili izložbu u galeriji 1000 karikatura, prisustvovali radionici izrade predmeta od pečene gline, koje članovi Mokrinskog omladinskog kluba, oslikavaju, prave suvenire i daju im upotrebnu vrednost, a predstavila nam se i pevačka grupa i mladi tamburaški orkestar uz veselu tradicionalnu muziku ovog kraja.
Vožnjom karucama po mokrinskim sokacima uz priču o značajnim ljudima i prolaskom pored njihovih rodnih kuća i kuća u kojima su živeli, stigli smo do „kuće na Ravnom bregu“ na imanje „Tera panonike“. Oni rade na velikom projektu u kome spajaju tradicionalno i moderno graditeljstvo. „Sajber kuću“ je osmislio tim mladih arhitekata, primenjujući najsavremenije i neuobičajene materijale na kući za stanovanje, pritom poštujući ekološke parametre. Aleksandar Češljević, menadžer „Tera panonike“ u Mokrinu, rekao nam je da je ova kuća ušla u katalog 50 najlepših kuća na svetu. „Sajber kuća“ okružena je dvema starim gazdačkim kućama porodice Knežev, koje se restauriraju, kao i njihov nameštaj i vraća im se nekadašnji izgled. U jednoj od kuća je oformljen i hostel sa 21 ležajem.
Na putu do crpne stanice, pored polja na kojima se bere kantarion i dr. lekovito bilje, prešli smo preko mosta Devet grla (devet lukova), sa dve reke koje teku u suprotnom toku-Aranga teče prema severu, a Djukošin prema jugu. Stara parna pumpa –crpna stanica projektovana je 1888. godine za evakuaciju suvišnih voda iz Vrbice, koja se ispumpava i vraća vodu u reku Zlaticu. Do 1970. godine je radila po principu lokomobila s 2 pumpe i imala kapacitet 1200 litara u sekundi.
Usledilo je upoznavanje sa porodicom još jednog višestrukog svetskog prvaka – Jefte Prodanova – Bačike. Jefta i sinovi Stevan i Dušan su 4 puta osvajali titule svetskih prvaka u tucanju jajima. Prodanovi biraju jaja od koke čitave godine i da bi bila pobednička, moraju biti obla, izdržljiva, a pritom je važno da i onaj ko ih odabira ima dobar sluh da oslušne kakav zvuk proizvodi jaje kada se kuca o zube. Takmičari procenjuju ko je stručan i u koga najviše imaju poverenja, pa njega biraju za sudiju i to jednog glavnog i dvojicu pomoćnih. Tada se jaja proveravaju (vrh), procenjuju i obeležavaju. Pravilo je da jaje mora biti sveže, jer po proglašenju pobednika jednu polovinu mora pojesti sudija, a drugu takmičar. Takodje je važno da jaje izdrži pritisak od 3800 do 4200 gr/mm. Prodanovi planiraju da unuka Maša nastavi njihovu tradiciju.
U Lovačkom domu, koji ima pristojne smeštajne uslove, govorio nam je Ljubomir Novakov-Ljubac, o lovcima iz Italije, Austrije i Nemačke koji tu borave i vraćaju se, a dolaze zbog prepelica i Špancima koji su zainteresovani za srneću divljač. Imali smo prilike da vidimo i prepariranu droplju, koju je gotovo nemoguće videti, a ni uhvatiti i na ovim prostorima ima ih još oko 20. U Mokrinskom ataru na 1300 ha postoji specijalni rezervat prirode Pašnjaci velike droplje, lovište na 14.000 ha i Vizitorski centar.
U novim i uredjenim prostorijama doma upriličen nam je ručak: strudla sa sirom, supa i kuvano meso od prepelica, guščije i praseće pečenje s krompirom, paradajz salata i naravno, štrudla s makom uz muziku orkestra „Slobodan i Čarapan“.
Odlazimo iz Mokrina preplavljeni podacima o manifestacijama i svetskim prvenstvima - u borbi guskova i vaskršnjem tucanju farbanim jajima, o letnjem turniru u malom fudbalu, memorijalu Miroslava Antića, rok festivalu „Rat bendova“, seljačkom partiju „Ajd na Vašarište“, jesenjem festivalu folklora, romskim igrama, nizom štampanih kuvara iz bogate kulinarske baštine Mokrina, uz želju da se nekadašnja železnička pruga vrati u funkciju iz dana kada je ovuda jurio „Orijent ekspres“.

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Mokrin

Image gallery

Oceni članak

5.00

Newsletter