Tavankut

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Tavankut

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Tavankuta 18. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u četvrtak, 18. avgusta 2011. godine, krenula je put Tavankuta i to: Lazar Simonović (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice), Anita Beretić (Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Vesna Piperski-Tucakov (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Marinela Zagorac (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Stanulov (Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) , Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).
U selu na severu Bačke, Tavankutu, u danu okupanom suncem, zatičemo svečarsku atmosferu. Dvorište puno veselih mladih ljudi, članova HKPD „Matija Gubec“, meštana koji se bave očuvanjem starih zanata, članica kolonije naive u tehnici slame, proizvodjača mlade rakije, suvenira, pripremeljene hrane na tradicionalan način.
Posetu smo započeli u Galeriji Prve kolonije naive u tehnici slame i upoznavanjem sa predstavnicima institucija i udruženja. Najpre nas je pozdravio Ladislav Suknović, predsednik HKPD „Matija Gubec“, a potom i Ljubica Vuković-Dulić, kustos Gradskog muzeja u Subotici i predsednica Galerije i skrenula pažnju na ovu jedinstvenu i specifičnu likovnu umetnost, koja ima i svoje izvorne oblike (suveniri od slame), ali se i izradjuju slike s motivima ovih prostora. Imaju oko 600 predmetnih jedinica i jedan deo zbirke, koji stalno kruži na izložbama u Republici Hrvatskoj, Madjarskoji i Srbiji. Galerija se sastoji od izložbenog prostora, suvenirnice i skladišnog prostora (u kome se nalazi i veliki broj slika izradjen u drugim tehnikama slikanja). Njihov rad i napore svojim prisustvom je podržala i uvek se rado odaziva pozivima na izložbe gospodja Ljerka Alejbeg, konzul Republike Hrvatske u Subotici.

U dvorištu Galerije priredjena nam je izložba suvenira od slame, prezentacija ručne tradicionalne izrade bunjevačkih papuča ( Dejan Kovač, papučoš), predstavili su se i proizvodjači mlade rakije-spravljene ove godine (koji se svake druge subote u novembru takmiče na Festivalu mlade rakije u Ljutovu), Zoran Malužić-više puta nagradjivan na ovim takmičenjima i Saša Kopilović, proizvode rakiju od dunje, kajsije, šljiva, breskvi, jabuka, loze i viljemovku. Svojim nastupom tu su se predstavili i članovi folklornog sastava HKPD „Matija Gubec“ (voditelj Ivica Dulić) izvodjenjem bunjevačkih igara i pesama, u karakterističnim narodnim nošnjama uz zveket zvečki na čizmama muških članova i odličan tamburaški orkestar.

Vredne članice Aktiva žena za ovu priliku su priredile i bogatu ponudu njihovih specijaliteta, koje smo imali prilike da degustiramo - pitu-jajaru, bećar-paprikaš pod šeširom, taranu, papulu, gomboce, varatvile, nudlice.

U crkvi „Srca Isusova“ dočekao nas je uz zvuke orgulja i crkvenog hora velečasni Franjo Ivanković, župnik crkve stare 101 godinu, oslikane 1931.godine, na kojoj je za izradu stropova upotrebljen beton (neuobičajeno za to vreme), u kojoj su svi kipovi drveni, a izuzetno vredni kipovi Sv. Ignjacia Lojla i Sv. Franje Ksaverskog. Orgulje imaju 10 registara i 1 manular, a župni dvor, koji se nalazi preko puta crkve je renoviran pre 10 godina, a sad mu predstoji rad na fasadi.

Potom nam se predstavilo DVD, ispred Vatrogasnog doma, čiji nam se predsednik Josip Francišković, pohvalio njihovim peharima i ostvarenim nagradama (3. mesto na državnom prvenstvu 2009.godine) i ispunio želju najmladje ekipe da upale školu, u smanjenom obimu-upalili su maketu škole i uspešno je ugasili.

Po rečima direktorke Osnovne škole „Matija Gubec“ Stanislave Stantić-Prćić, oni se pripremaju za dečiji turizam-preuzimaju decu turista na čuvanje i animiraju ih u svojim izuzetno dobro organizovanim i zanimljivim radionicama. U okviru ekološke radionice deca obilaze i fotografišu močvare, pustare i šume u okolini, kao i živi svet pustare u Tavankutu. Imaju i radionicu za kompostiranje, preradu smeća kao vannastavnu aktivnost. Dok prolazimo kroz hodnike besprekorno uredjene škole, primećujemo na zidovima izložene slike od slame. U radionici za „roljanje“ (peglanje), pokazali su nam neobično veliku drvenu „roljku“(peglu), koja je još uvek u upotrebi u većini domova u selu i u Subotici i okolini. Da bi olakšali peglanje i bolje ispravili tkaninu, stavili su dvoje dece da sede na roljki i pritiskaju valjke. Pored nezaobilazne radionice u kojoj se izradjuju ukrasi, slike, suveniri od slame (u kojoj smo i sami isprobali koliko smo vešti), u holu škole postoji i etnološka postavka kojom imitiraju stari salaš s djermom, „pod orom isprid salaša“ pod kojim je klupa i sto za ručavanje („hleba, sira i kiseline“ pa na njivu) i spavaća soba.

Mi smo dobili „bućir“ (zavežljaj s hranom za put) i uputili se u dalji obilazak. Posetu školi završili smo u biblioteci, gde su nas dočekali članovi dramske sekcije „Razlinkavi zec“ i izveli odlomak iz predstave „Tajna Krpen kralja“ po tekstu Balinta Vujkova, maskirani u zečeve, pse i vitezove, a maštovite i izuzetno kreativne i verne kulise i maske pravi profesor biologije (voditelj ekološke radionice) od ekoloških i otpadnih materijala.

Obišli smo familijarnu kapelicu Sv. Ane u Gornjem Tavankutu, podignutu 1924. u kojoj se svake nedelje i praznikom drži misa (prva sagradjena crkva u ovom kraju).
Najveći voćar ovog kraja Branko Horvat, nam je tu govorio da je pod zasadom voća sada izmedju 700 i 800 ha, iako ova peskovita zemlja prvenstveno pogoduje uzgajanju vinograda, koji su vremenom zapušteni, tako da se 1980. godina počelo sa razvijanjem voćarstva (prvenstveno jabuke, ali ima i šljiva, krušaka, breskvi, višanja) i povrtarstva (paprika, krastavci, paradajz). U dvorištu kapelice smo imali prilike da vidimo izložbu slikarske kolonije Geze Šeteta, Udruženja lovaca „Srndać“ i sportskih ribolovaca „Biser“ iz Tavankuta (lovi se štuka, som, bas) i vidimo njihove brojne nagrade i pehare, ali i proizvodjače voća iz Gornjeg Tavankuta „Golden garden“.
Kraj spomenika „Nemirna ravnica“ govorio nam je Petar Šegina, predsednik Udruženja penzionera o spomen obeležju NOB-a i 30 ukopanih baza u kojima su se skrivali borci (a nijedna nije otrivena). Milica Iršević, član UO Bunjevačkog kulturnog centra iz Tavankuta, nam je sažeto predstavila ovu organizaciju koja u svom sastavu ima folklornu grupu, žensku pevačku grupu i dramsku sekciju, a organizuju i skraćeni tečaj folklornih igara za turiste. Mirjana Savanov, predsednik Odbora za obrazovanje i koordinator Aktiva učitelja u Bunjevačkom Nacionalnom Savetu, nam je govorila o specifičnim karakteristikama bunjevačkog jezika i običaja-hrvati i bunjevci imaju slične, ali i specifične drugačije običaje, a narodne nošnje i igre su im potpuno različite (ženska nošnja ima ispod suknje „harmoniku“ i dve podsuknje). Imali smo prilike ovde da vidimo i izvodjenje tradicionalnih bunjevačkih igara uz pesmu igrača i zveket zvečki s čizama.

Put smo nastavili karucama prema Čikeriji, prolazeći pored bivšeg Doma kulture (sada prostorija Lovačkog društva), „zvona koje je razbijalo led“ svojim vibracijama sprečavalo vremenske nepogode (grad), videli uglavnom očuvane „križeve-krajputaše“, ali i posetili križ koji je „na slavu božiju podigao dolnji čikerijanski narod“ 1868. godine gde su se vernici molili dugi niz godina, jer je crkva bila daleko, a i danas se tu održava pomen za kirvaj. Osvežili smo se na salašu kuvanim kukuruzom, krafnama i fancima uz domaći sok o zove i višanja, zaigrali veliko bačko kolo i uputili na salaš kod Saše Kopilovića, u nekadašnju staru školu, koja je adaptirana u smeštajne kapacitete, koje za sada uglavnom koriste lovci.

Posetu ovom „tamnom, mračnom kutu“ završili smo upoznavši se sa ikavskim govorom i bogatstvom bunjevačkog narodnog stvaralaštva-nošnjama, pesmama, pripovedanju, igrama, pletenju slame, narodnim običajima, saznanjem da ga naseljavaju Hrvati i Bunjevci i da Tavankut čine Donji i Gornji Tavankut sa zaseocima poput Dikanovca, Čikerije i Kapunje, sa 4300 stanovnika u 1444 domaćinstava.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Tavankut

Image gallery

Oceni članak

0

Newsletter