Bački Petrovac i Turija

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Bački Petrovac i Turija

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Bačkog Petrovca i Turije 10. 08. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u utorak 10. avgusta 2011. godine, krenula je put Bačkog Petrovca i Turije i to: Loran Prokopić (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje), dr. Olgica Tomić (Sekretarijat za sport i omladinu), Anita Beretić i Višnja Baćanović (Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Jelena Radaković (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Mirjana Grbić (Sekretarijat za privredu), Ana Segedinski (Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine), Perica Luković (Časopis „Turistički putokaz“), Ana Vernot i Mladen Maksić („Play media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar21“) i Ana Lazarević („Magelan“).

Posetu Bačkom Petrovcu započeli smo pre samog ulaza u mesto, u Aqua parku, u kome su radovi na izgradnji bazena, tobogana, relax-bazena sa djakuzijem, bazenom s talasima i rekom za rafting na 6ha i 1ha parking prostora u završnoj fazi. Naš vodič danas Viktorija Kovač iz TOO Bački Petrovac, prenosila nam je reči glavog menadžera slovačke firme koja investira u ovaj projekat.U drugoj fazi izgradnje, a u periodu od 3 do 5 godina (na 20 ha prostora) planiraju da izgrade zatvorene bazene, spa i wellnes centar, apartmane, bungalove i kamp za smeštaj različitih uzrasta posetilaca i platežnih mogućnosti, kao i još 2 bazena sa toboganima „kamikaze“, sportske terene za košarku i odbojku (na betonu i pesku), olimpijski bazen, ali je od svega najvažnije da imaju termalnu vodu (44 stepena), koju crpe sa dubine od 800 m za zagrevanje vode u bazenima u zimskom periodu. Očekuju goste iz Beograda, Novog Sada, Madjarske, Češke, Slovačke, sa najmanje 500 kreveta, a kapaciteti aqua parka su procenjeni na 15000 ljudi.

Po dolasku u Petrovac obišli smo Evangelističku crkvu, najveći hram te vrste u Srbiji, a drugi po veličini u Evropi. Luteranska crkva (evangelistička) je sagradjena 1781.godine, prve orgulje su postavljene 1893. donete iz Česke, a posebne „lože“ koje se nalaze s jedne i druge strane oltara su predvidjene za crkvene velikodostojnike (s leve) i rodjake sveštenika (s desne strane). Sveštenik je luteran, vrlo mlad, a njihova vera je i specifična po tome što ne priznaju papu.
Nastavili smo dalje do zgrade Matice slovačke, koja je osnovana 1932.godine i vrlo je značajna za kulturni i privredni razvoj Slovaka, jer omogućava pre svega gimnazijalcima nastavak školovanja u Slovačkoj.

Narodni muzej Slovaka u Srbiji biće oformljen u starom magacinu za hmelj, koji se restaurira. Sadašnji muzej postoji preko 60 godina i za sada pripada Slovačko-Vojvodjanskom pozorištu, a u okviru postavke je i jedan od 5 najstarijih objekata ruralne arhitekture Vojvodine iz 1799. godine, koji je 1968. stavljen pod zaštitu države. To je prva slovačka kuća pod trskom ukopana u zemlju, okrenuta prema ulici sa sobama od nabijene zemlje. Ispred kuće je ukopan drveni stub na kome su se sušile posude za mleko, a u dvorištu se nalazi ambar na saonicama, tipičan za Bački Petrovac i okolinu. Da bi ambar zaštitili od požara, smeštali su ga dalje od kuća i stogova i selili na saonicama.

Posetili smo gradilište, koje je nekada bilo osnovna škola, sada biblioteka i budući Centar za unapredjenje znanja u ruralnom turizmu i edukacioni centar iz drugih srodnih oblasti, koji se finansira iz IPA fondova prekogranične saradnje Bačkog Petrovca i Vukovara, u kome je predvidjena i izgradnja smeštajnih kapaciteta za polaznike edukacija kao i vinski podrumi. Kustos Miroslava Blažić, povela nas je u galeriju Zuzke Medvedjove, osnovanu 1989., u kojoj je izložba fotografija Karola Plicka, rodonačelnika fotografije u Slovaka (a Čeh je po rodjenju). Plicka je istovremeno bio i filmski režiser, kamerman i scenarista, sakupljač muzičke i usmene tradicije, etnomuzikolog, dirigent horova i virtuoz na violini. On je upravo slovačkom narodu posvetio najbolji deo svog stvaralaštva, koje je uvršćeno u zlatni fond slovačke i svetske kulturne baštine.

Alternativni izložbeni salon u kome se sada nalaze restaurirane slike Zuzke Medvedjove s motivima cveća i mrtvom prirodom i postavka dečje gardarobe smešten je u prostorijama Slovačkog vojvodjansko pozorišta, kome je i poverena briga o ovim muzejima i galerijama.

U etno-kući „Ahoj“ uz reči dobrodošlice i zdravicu sačekala nas je Ljuboslava Štrba, direktorka TOO Bački Petrovac i povela u razgledanje odlično opremljene suvenirnice. U okviru etno-kuće upriličena nam je i prezentacija starih zanata (izrada metli, tkanje na razboju, izrada lutki i suvenira od kukuruzovine), videli smo i tradicionalne ručne radove, narodne nošnje i svadbenu nošnju mlade sa „partom“ na glavi. Degustirali smo i nadaleko čuvene slovačke specijalitete kulen, pečenicu, sir, kompot od breskvi, sok od paradajza, hleb namazan mašću sa alevom paprikomi crnim lukom, korpice od testa punjene ajvarom, sok od višanja i bela vina.
Na putu prema Kulpinu, pratili smo biciklističku stazu koja povezuje Bački Petrovac i Kulpin u dužini od 5 km, videli završen lovački dom i etno-restoran „Lipa“.

Muzejski kompleks Kulpin na 15 ha površine, u svom sastavu ima dvorac porodice Dundjerski. Veliki dvorac je podignut 1826. i svoj sadašnji izgled dobio je 1912.godine. U njemu je postavka stilskog nameštaja i predmeta primenjene umetnosti XIX i XX veka. U jednom malom dvorcu sada je smeštena Mesna kancelarija, a u drugom Baptistička crkva. Na Sv. Jovana 1993.godine u zgradi bivše konjušnice, kovačnice i mašinske radionice otvoren je Poljoprivredni muzej, koji obuhvata izložbeni prostor za stare mašine, sejalice i traktore, orudje za osnovnu obradu zemljišta. Na spratovima se posebno nalazi izložba slika slovačkih umetnika i plugova, izložba pšenice, hmelja, duvana i lula, pivarstva, konoplje i prerada kudeljnog vlakna i siraka za izradu metli. Poseban deo je posvećen i govedarstvu, mlekarstvu, svinjarastvu i ovčarstvu. Posećuju ga često školske ekskurzije, kao i studenti Poljoprivrednog fakulteta na Odseku za poljoprivrednu mehanizaciju koji ovde obavljaju praksu. Muzej je član zajednice naučnotehnoloških muzeja Srbije.

 

Na samom ulazu u naseljeno mesto Turija sačekali su nas u fijakeru i poželeli dobrodošlicu član pozorišta Vladimir Paroški i dva Šice. Laganom vožnjom, prateći fijaker, provezli smo se kroz selo i stigli do zgrade bivše Opštine Turija (danas MZ ) gde su nas dočekali i ugostili u svojim prostorijama: Aleksandar Jojkić, predsednik Saveta MZ, Zoran Dudvarski, podpredsednik Saveta MZ, Miroslav Medurić, predsednik „Kobasicijade“, Danilka Milivojev, predsednica Aktiva žena, Jovanka Šijačić, šef Mesne kancelarije Turija, Sofija Velicki, predsednica udruženja likovnih umetnika „Art“, Svetozar Srdanov, predsednik KUD-a „Turija“ i Ekološkog udruženja „Beljanska bara“ i ostali aktivisti i meštani Turije.
Predsednik Saveta MZ Aleksandar Jojkić nam se obratio rečima dobrodošlice, ukratko osvrnuo na istoriju Turije i prvenstveno govorio o planovima za privredni i turistički razvoj mesta koje predstavlja geografski centar Bačke. Turija se prvi put pominje 1426. godine, prvu školu su osnovali 1730., prva crkva je sagradjena 1750., a prve pozorišne predstave počele su se prikazivati 1866. Srpska čitaonica je počela sa radom 1870., a sport se oduvek igrao na ovim prostorima-fudbal od 1919., odbojka od 1947, a džudo klub i danas postiže vrhunske rezultate. Turija je opasana je sa tri vode: Velikim bačkim kanalom, Beljanskom barom i rekom Krivajom, tako da 60% mesta leži na vodi i ima sve preduslove za razvoj vodenog saobraćaja i nautičkog turizma, kao i ribolov, a nepostojanje privezišta i pristaništa za brodove i čamce, nije ih omelo da dugi niz godina budu domaćin dunavske regate. U planu im je da na 12 ha naprave Etno selo sa autentičnim seoskim domaćinstvimq sa kompletnim sadržajima. Sadašnja škola u Turiji ima 220 učenika.

Iz zgrade MZ krenuli smo u obilazak mesta, najpre u etno-kuću koju je dobilo na upravljanje Udruženje gradjana, nabijaču pokrivenu trskom napravljenu pre 1849., održavaju i dopunjuju eksponatima meštani, a u dvorištu kuće dominiraju orasi, stari dudovi i autentičan bunar. Profesor Jovan Medurić govorio nam je o ovoj kući i istoriji Turije, ali i o tome kako se demografska slika menja i smanjuje broj stanovnika iz godine u godinu, u potrazi za poslom; o svetskom putniku i poligloti Vasiliju Cernačkom (tačnije Crnojačkom) njihovom meštaninu, koji je dosta pomogao selu i hteo da objavi prvi srpski rečnik turcizama. Ovde nam se predstavio i KUD „Turija“ i KUD „Vladislav Kaćanski-Bard“, sa odličnom zdravicom u znak dobrodošlice gostima, izvodjenjem tradicionalnih igara ovog kraja, ali i muška pevačka grupa „Turijski bećari“ neobičnom, zabavnom i šaljivom pesmom. Degustirali smo kolače, sokove i rakije koje su pripremile članice Aktiva žena iz Turije.

Već upregnuti fijakeri čekali su da se krene do salaša Rajka Odanića. U atmosferi seoskog, živog i urbanog domaćinstva, besprekorno podšišana trava, „vaške“ (kere) ne laju (čekaju da se pozdrave) uz „paorske divane“ i igrokaz člana turijskog pozorišta Vladimira Paroškog, serviran nam je kuvani kukuruz i „bunar kifle“, a salašarska jaja i domaći sapun dobili smo za „ličnu upotrebu“.
U fijaker, pa na put do Pravoslavne crkve posvećene prenosu moštiju Sv. Nikolaja, gde nam je domaćin prota Dragomir Trifunović govorio o ovom hramu iz 1720.godine koji je stavljen pod krov, ali bez tornja, a konačno završen 1725. Ikonostas u crkvi je izradio akademski slikar Jovan Kljaić, koji je ubrzo potom i umro u Turiji. Seoska slava se slavi 22. maja na dan mladog Sv. Nikole, kome je i posvećena.

U neposrednoj blizini crkve je i kuća Djordja Klincova, jedinog registrovanog domaćinstva sa ponudom privatnog smeštaja, koju smo posetili i odatle krenuli čamcima u vožnju panonskim morem (Veliki bački kanal, Beljanska bara i Krivaja). Opustili se, povremeno zaustavljali dah pred lepotom prizora i „pod konac“ uredjenim vinogradima na domak vode i stigli do turijske plaže gde nas je u „Salašu u malom ritu“ dočekala pržena babuška, friško upecana ali i mreže za izležavanje razapete izmedju drveća. Jedva smo odoleli, ali moralo se dalje. 

Preko vode, stigli smo do Vodice, malog crkvišta, koje je uobičajeno mesto ukazanja i isceljenja vodom u većini mesta u Vojvodini, na kojoj smo se upoznali sa članovima likovne kolonije udruženja „Art“ i njihovim radovima. Inače ovo je primer mesta na kome je nekada bila deponija, a sada je park.
Sledeća destinacija u Turiji, u kojoj nas je dočekala Jelena Mirić, nam je bila Zadužbina profesora dr. Miloša Zeremskog, koji je rodjen u Turiji 1926. godine. Geograf po profesiji, ali zaljubljenik u slikarstvo, imao je brojne izložbe slika od 1965. do 2006. godine. Zadužbinu je osnovao 2008. i ostavio meštanima Turije fond od 110 slika i 4 geomorfološke karte i celokupan naučno-istraživački rad. Profesor Zeremski je 1962. predvideo da na Marsu ima vode, što je i dokazano 2009. U novoj zgradi je smeštena galerija slika, a u porodičnoj kući literatura, mali broj slika, geomorfološke karte i medalja „Jovan Cvijić“ koju je dobio za svoj rad.

Turija se može pohvaliti i odličnim, novim hotelom „Hunting loudge“ sa 3* koji u ponudi ima 14 soba, apartman, internet, boksove za pse (zbog lovaca), ali i odgajivačnicu nemačkih kratkodlakih ptičara, šampiona Evrope.

U ovom prostoru nam se pridružio i Danilo Drapšin, hroničar ovdašnji, koji je delove istorije Turije zapisivao kroz anegdote. Govorio nam je o „turijskoj brici“ koja se prepoznaje po tome što viri dva prsta iz pivske flaše, sada služi isključivo za kobasicijadu, a inače im je bila „lična karta“ gde god se pojave, pa su je i u vozu pokazivali prilikom legitimisanja umesto isprava. O svešteniku Jojkiću, koji je bio predsednik fudbalskog kluba u Turiji, o „malo rečećoj“ ženi koja „vicuje kad govori“,tj. psuje, o vrednim zemljoradnicima koji obradjuju 5000 ha (tj. svu zemlju), jer imaju najplodniju zemlju u Srbiji, ali i još 10000 ha van svog atara i imaju najsavremenije traktore i mašine. Danilo nam je izneo podatak da je Turija bombardovana 1941. godine pola sata pre Beograda (slučajno, al je bombardovana-to je važno!). Posetili smo i preferans klub, koji pored originalno konstruisanih stolova i uvek prisutnih igrača ima i izložbeni prostor sa 320 špilova karata iz 35 država sveta.

I na kraju ili na početku „Kobasicijada“! Kažu da je to druga manifestacija po poseti u Vojvodini posle „Exit“-a. Probali smo, sad znamo i zašto!

Tagged as:

Bački Petrovac, Turija

Image gallery

Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Bački Petrovac Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija Turija

Oceni članak

0

Newsletter