Češko selo i Gudurica

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Češko selo i Gudurica

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Češkog sela i Gudurice 06. 08. 2011. godine

U subotu, 06.08.2011. godine radni tim u sastavu: Loran Prokopić (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Miroslava Kostić (Sekretarijat za privredu), Vesna Piperski-Tucakov (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Bogdanka Ilić (turistički vodič), Perica Luković (Časopis „Turistički putokaz“), Ana Vernot i Igor Danijel („Play Media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar 21“) i Ana Lazarević („Magelan“), krenuo je put Češkog sela i Gudurice.

Češko selo, naselje u Belocrkvanskoj opštini, prema popisu iz 2002.godine imalo je 46 stanovnika, danas ih ima 40. Prvi put se pominje 1415.godine pod nazivom Abel, posle čega ga nema ni u jednom pisanom dokumentu do 1833., kada je obnovljeno. Naseljavanjem Rumuna iz Šantala, 1836. nastaje selo od 280 žitelja, vrhunskih majstora svog zanata, koji su sami stvarali sebi odlične uslove za život - napravili su školu, dom kulture, kuće.Tada je mesto bilo poznato pod nazivom Fabijan, a od 1947. nosi današnje ime. Ovo naselje je naseljeno predstavnicima Češke nacionalne zajednice i stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom. U selu imaju 40 kuća, 21. naseljenu, mileram i puter po kojem su bili poznati više ne proizvode, jer nemaju ni krava, prodaju med, rakiju od jabuke, džem. Nemaju uslova za smeštaj turista, iako im vrlo često dolaze posetioci iz Rumunije, Češke, Beograda i dr. mesta u okruženju. Imaju dobru saradnju sa Republikom Češkom i pokrajinom Černa nad Orlici. S osnovnim podacima o Češkom Selu nas je upoznao Ladislav Tesar, predsednik Saveta MZ, dok je o istoriji, tradiciji i običajima govorila Svetlana Tesar, koja nije Čehinja, ali je udajom zavolela i upoznala ovu kulturu i jezik, koji odlično govori.

Katolička crkva posvećena Janu Nepomuku, koji se slavi svakog 16. maja, kao seoska slava, sazidana je 1900. u neogotskom stilu, a rekonstruisana je i orgulje popravljene sredstvima Česke ambasade u Srbiji. U ovoj lepoj i neobičnoj crkvi imali smo prilike i da čujemo staru češku narodnu pesmu u izvodjenju ženske vokalne grupe, slučajno formirane na naš nagovor. U pesmi smo uživali.

Na mestu i u prostorijama stare škole postoji novootvoreni muzej opremljen velikim brojem neobičnih eksponata i narodnih nošnji, obuće i pokućstva iz starih čeških kuća s ovih prostora, kao i velika fotografija 49. puka u vojnom kampu u Raguzi 1917.godine na kojoj su preci većine meštana ovog sela. U okviru ovog muzeja postoje i „oslikani prozori u svet“, izložba radova dece od 11 do 14 godina-bojama po staklu. Tu su i dve dvokrevetne sobe s kupatilima, koje će uskoro biti opremljene i spremne za smeštaj turista. I to je kraj-ovo mesto ima dve ulice, mnogo napuštenih kuća koje bi mogle biti adaptirane za razne potrebe-suvenirnice, etno-kuće, izdavanje turistima, organizovanje raznih radionica dečijih ili istraživačkih kampova ili likovnih kolonija, ali inicijativa, agilnost i stručno znanje i pomoć su im neophodni kako bi pokrenuli i omogućili da ovo „selo muzej“ postane atraktivno za veći broj ljudi koji će ovde boraviti i sami učiniti nešto za njihov prosperitet.

Za sada Češko Selo ostaje idealno mesto za odmor i relaksaciju, s ružom vetrova sa obronaka Karpata, velikim brojem sunčanih dana u godini, neposrednoj blizini belocrkvanskih jezera, ukusnoj domaćoj hrani i obilju voća (posebno jabuka), jer mala „komšijska“ zajednica to omogućava, na žalost ne i turistima i slučajnim posetiocima kojih ima svakodnevno, ali se ovde ne zadržavaju, jer nema osmišljenih sadržaja.

Blizina turističkih lokaliteta, kao što su aerodrom za sportske avione, Belocrkvanska jezera, Dunav, Karaš, Nera, Deliblatska peščara, zaštićena lovišta, vožnja biciklima, fijakerima, plovidba Dunavom, jedriličarenje na jezerima, obilasci crkava, posete kulturnim manifestacijama i dr. pružaju mogućnost da stručni i zainteresovani ljudi naprave bogatu turističku ponudu od Češkog Sela. Nadajmo se da će njihov „prozor u svet“, Kristina Tesar, sudentkinja druge godine španskog i engleskog jezika u Češkoj, biti uporna i istrajna i doneti sveže ideje i preduzimljiv duh evropljana u ovo uspavano mesto.

Na obroncima Vršačkih vinograda, medju nepreglednim čokotima vinove loze, u blizini muškog manastira Malo Središte, rumunske crkve i preko brda ženskog manastira „Mesić“ (poznatog po najvećem broju visoko obrazovanih monahinja), sačekali su nas Jablan Vrekić, član Saveta MZ i vlasnik jednog od guduričkih podruma vina i Miroslav Stupar iz Udruženja vinara i poveli po vinogorju u istoriju Gudurice.

Vršački vinogradi imaju 641 ha vinograda i 250 ha u privatnom vlasništvu. To je ujedno i najveće vinogradarsko područje u Srbiji.
Gudurica je bila čisto nemačko mesto pre II svetskog rata, a po oslobodjenju 1946.godine su se doselili Slovenci i jedno vreme činili 99% stanovništva. Od Nemaca su Guduričani nasledili podrume i tradiciju bavljenja vinogradima, a bili su po svemu napredno selo- imali su struju pre Beogradjana, dve apoteke, banku, groblje na kome su sahranjeni meštani pripadnici 21 nacije i čije grobove još uvek posećuju potomci nemačke porodice Tec. Bivša kasarna, sada osnovna škola „Moša Pijade“ je 1953. imala 565 djaka, sada samo 103. , a poklon muzej Roberta Hamerštila, jednog od najvećih slikara na svetu, koji je rodjeni Vrščanin, a živeo je u Gudurici, odličan je kontrast tradicionalnom istorijskom nasledju. U nekadašnjoj kući njegove majke postoji stalna postavka oko 80 dela, slika i grafika koje je Hamerštil poklonio Gudurici. Profesor Zvonko Santrač, slikar, napomenuo je da ne postoji značajniji muzej u svetu u kome nema njegovih slika, da je ovaj moderan stvaralac, koji korespondira sa najvišim džavnicima sveta, imao je 45000 posetilaca na svojoj izložbi za mesec dana i da Hamerštil, član Akademija nauka Vojvodine, planira održavanje medjunarodnih susreta grafike u Gudurici. Ovaj muzej godišnje poseti oko 600 posetilaca.

Gudurica ima i KUD „Vinogradi“, Dom penzionera sa vrlo aktivnim članstvom, nov Dom zdravlja sa apotekom, Dom kulture, trg u centru mesta na koji se naslanja mali park, a njih okružuju visoke zgrade. Ovo je neobičan primer arhitekture austrougarskog nasledja, koji nije karakterističan za ova područja. Oko trga se razvijaju ulice, ali ne ušoreno, već na nepravilan način.
U blizini je i barokna Katolička crkva iz 1787.u izuzetno lošem stanju, orgulje vredne i stare iz 1902. su van upotrebe. Crkvu čeka realizacija projekta za sanaciju krova, a do tada za službe koriste malu kapelu u okviru parohijanskog doma iz 1742., koju su sagradili Nemci katolici iz Alzasa, u kojoj se nalaze slike 14 Isusovih stradanja i Isusov kip iz 1750. Župnik Mihai Gherghel grko katolik službu obavlja na madjarskom, rumunskom i srpsko-hrvatskom jeziku, a službu za sve nacionalne zajednice obavlja u istoj crkvi.

Posetu Gudurici nastavljamo u porodičnom vinskom podrumu „Selekta“, vlasnika Milutina Stojšiča-Tineta i Sonje Jocić. Oni su 1988. počeli sa proizvodnjom vina i sada poseduju najveće vinograde od privatnih proizvodjača (22 ha-16 bele i 6-crne sorte). Sačuvali su autentičan stari podrum prethodnih vlasnika koji su se doselili iz Slovenije, okoline Novog Mesta i sadašnji vlasnik je kod njih radio 10 godina, crpeo znanja i prihvatao tehnologiju, tako da sada, posle 25 godina rada imaju 4 podruma, izvoze vina u Rusiju i Ameriku, upošljavaju 4 stalnih i veliki broj sezonskih radnika. Jubilej vinogradarstva u Vršcu i okolini proslavili su u savremenoj prostoriji opremljenoj sa 18 sudova tehnološki besprekornih (nabavljenih u Kovilju), ali i sa sobama spremnim za prihvat turista. U ovom vinskom podrumu su nam priredili degustaciju proizvoda makedonske kuhinje – pozdravio nas je predsednik Udruženja Makedonaca u Gudurici Svetozar Petrovski, koje je osnovano 2002. godine i broji 120 članova i učestvuje na takmičenjima makedonaca u Srbiji u pripremanju nacionalnih jela. Predstavila nam se i vredna Lepa Ristovski koja je za ovu priliku pripremila pitu banicu, zelnik, tavče na gravče, sve uz degustaciju vina podruma „Selekta“.

Zastali smo potom, pored hrama Srpske pravoslavne crkve u izgradnji, posvećenog Sv. Trifunu, koji će imati i parohijski dom u svom sastavu, a u izgradnji temelja crkve je učestvovalo 79 meštana Gudurice.

Društvu Slovenaca „Kula“ iz Gudurice, pridružili smo se u porodičnom podrumu „Nedin“ vlasnika Nedin Josifa, koji trenutno ima 5 lanaca vinograda, sa proizvodnjom od preko 10000 litara vina ove godine, sorte rajnski rizling, beli burgundac, beli krst, crni merlo. Predsednik Udruženja Slovenaca Joško Prosenik i Predsednik Saveta MZ Kuzma Joška kratko su nas pozdravili i napomenuli da u Gudurici još uvek živi 60 Slovenaca i da ih ima i u Beloj Crkvi i u Plandištu, dok je skromni predsednik Udruženja Madjara ovog mesta Ferenc Buari, predstavljajući svoju naciju rekao da ih ima oko 50 ovde (13 familija), da su „najvredniji, ali da najmanje vole da govore“. Poslužili su nas „naravno“ vinom i svojim specifičnim specijalitetima - „puticom sa pehtranom“ i študlama.

U šetnji kroz Guduricu, svratili smo i do poslastičarnice čika Likija, koji je kao vrsni majstor „bombondžija“ raznosio po okolini biciklom (20 kg) i prodavao bombone. Došao je 1963. godine u Guduricu i tu ostao do danas Turčin Šabani Fuat, od milošte zvani Liki, vodeći radnju 50. godina punu baklava, sladoleda, krempita, šampita, šećernih jabuka.

Priču o Gudurici nastavljamo, a gde bi, nego na plantažama vinograda i pričom o vinu. 19 vinogradara je udružilo 27 ha i proizvode sortimente kaberne sovinjon, sovinjon, beli sovinjon, muskat otonel i muskat hamburg – ukupno 150000 čokota. U planu su i podrumi u tri nivoa.

Podrum „Vrekić“, naša sledeća destinacija, dočekuje goste prezentacijom romske manjine. Predsednik Udruženja Roma Amet Ramadanović, naglasio je da su Romi u ovom mestu potpuno prihvaćeni jer su vredni, redovno pohadjaju škole, obradjuju vinograde i od toga izdržavaju svoje porodice, a pojedini prolaze i kroz projekte socijalnog staranja i dobijaju vinograde na trajno korišćenje kako bi obezbedili egzistenciju. Snežana Vrekić i Fatima Ramadanović su nas ugostile pogačom maslenicom i suncokret-pogačom, carskom pitom, uštipcima, slanim i slatkim palačinkama, zeljanicom i naravno vinom!

Predsednik Udruženja vinara „Vinsko selo“ Stevica Dedjanski ugostio nas je u podrumu „Gudurička priča“ i objasnio njegov nastanak – više meštana se udružilo i proizvodi isključivo groždje i vina iz Gudurice. Planirali su da od 180 tona groždja u idućoj godini proizvedu 40000 litara vina (6 vrsta vina-3 bela, 2 crna i roze), u novim buradima zapremine 160000 litara.

Posetu Gudurici završili smo ručkom u „Guduričkoj priči“, sumirajući rezultate posete - u selu je neophodno srediti asfalt i fasade starih zgrada, obnoviti napuštene kuće, odrediti im funkciju i uposliti lokalno stanovništvo. Potrebna im je benzinska pumpa, detaljni regulacioni plan, treba napraviti branu na malom akomulacionom jezeru, u planu im je izgradnja hotela sa 16 bungalova (investitori Nemci), a meštani koji žive u inostranstvu, obnavljaju zapuštene zgrade u selu.

Imaju interesantne lovne, vinske i gastronomske manifestacije, dobru prekograničnu saradnju sa Rumunima, a najveći kuriozitet, ovog malog planinskog sela usred pitomog i ravnog Banata je zajednica 16 naroda ( jedno vreme je živela ovde i 21 nacija), a dugogodišnji zajednički život je učinio da se razlike medju Srbima, Makedoncima, Slovencima, Madjarima, Hrvatima, Slovacima, Romima, Nemcima, Albancima, Česima, Ukrajincima ne primećuju.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Češkog selo, Gudurica

Image gallery

Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Češko selo Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica Gudurica

Oceni članak

0

Newsletter