Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Šušara, Deliblato i Skorenovac

Šušara, Deliblato i Skorenovac

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Šušara, Deliblato i Skorenovac

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Šušare, Deliblata i Skorenovca 05. 08. 2011. godine

U rano jutro, 05.08.2011. godine radni tim u sastavu: Loran Prokopić (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Bogdanka Ilić (turistički vodič), Perica Luković (Časopis „Turistički putokaz“), Ana Vernot, Mladen Maksić i Igor Danijel („Play Media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar 21“) i Ana Lazarević („Magelan“), krenuo je put Šušare, Deliblata i Skorenovca.

U Skorenovcu su nam se pridružile i Miroslava Kostić (Sekretarijat za privredu) i Vesna Piperski-Tucakov (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu).

Do Šušare smo stigli sporednim seoskim putevima i posetu započeli u najlepšem kutku Deliblatske peščare u vreme cvetanja «stepskog božura». Na nepreglednim poljima peščare u vreme cvetanja u maju mesecu, samo ovde i još jedino na Altaju, cveta ova retka vrsta božura prošarana žutim cvetovima gorocveta. Ostala vegetacija kasni zbog peskovitog sastava terena. Naši ljubazni domaćini inž.Milivoj Kovijanić, član Saveta MZ i Milan Vučković, predsednik Saveta MZ, sačekali su nas na ovom potezu i upoznali sa istorijatom Deliblatske peščare i gazdovanjem na 35000 ha šume, jer to nije njen kraj. Naime, ona se spaja sa Ramskom i Golubačkom peščarom s jedne strane, a na severu sa Bačkim bregom, Subotičkom peščarom i Balatonom.

Na putu do lovačkog doma i reona Flamunde, koji je pod patronatom ŠG Pančevo, saznali smo da ovde obitavaju posebno zaštićene vrste ptica-orao belorepan, banatski soko, orao krstaš, ptica pčelarica, mišar, suri orao, a ljubitelji prirode, biolozi i planinari ovde imaju prilike da vide i uberu majčinu dušicu, hajdučku travu, zovu, aromatično, medonosno i lekovito bilje (ima i djurdjevka, kleka, djipovine, saponarije itd.). U oblasti Flamunde mogu se loviti fazan, divlja svinja, vuk, šakal, divlja mačka (od koje spravljaju mast protiv reume), prepelice, a postoji i uredjen lovački dom, koji se redovno održava i koristi za smeštaj lovaca. U povratku s ove visinske tačke, videli smo i podolsko goveče, koje se retko gde još može sresti, saznali smo da na području Deliblatske peščare postoji oko 14 ili 18 bunara koji su kopani za snabdevanje vodom ljudi, napajanje stoke i skupljanje vode za bordovsku čorbu za prskanje vinograda, jer je ovaj potez idealan za gajenje vinove loze. Glavni problem razvoja naselja bio je snabdevanje vodom i zbog toga je izbušen bunar dubine 203 m i napravljena vodovodna mreža, koja je starija od pariske, a specifična i zbog bunara vetrenjače. Voda se crpela pomoću petrolejskog motora, vetrenjače, dizel i elektro-motora, a danas se koristi uz pomoć utapajuće pumpe. Šušara ima jedan od prvih vodovoda u Evropi, a izgradjen je po projektu čuvenog arhitekte Ajfela. Konstrukcija vetrenjače je napravljena u Drezdenu 1924. i autentična je.

U Domu kulture gde je pripremljena prezentacija ovog mesta, upriličena nam je i izložba ručnih radova, organske hrane i proizvoda od meda, više vrsta rakija i vina. Od sekretara MZ Čulo Ilije uz svesrdnu pomoć predstavnika Turističke organizacije Vršac-Daniel Nede, menadžera za razvoj turističkih proizvoda i Direktorke TO Tanje Palkovač, smo dobili dopunu podataka o ovom interesantnom mestašcu i njenim meštanima koji su započeli doseljavanje od Elzasa u Francuskoj, preko Poljske, Čehoslovačke, Nemačke do istočnih granica Austro-ugarske. Osnovali su ga ugledni vinogradari na čelu sa Fridrihom Heselom krajem 1880.godine.

Danas u Šušari živi oko 300 stanovnika (60-toro dece do 18 godina), čiju većinu čine Madjari i mali broj Srba. Imaju fazaneriju (7000 mladunaca fazana), lugarnicu, seosko domaćinstvo Fehete Mihalja, koji gaji golubove letače koji postižu vrhunske rezultate, opremljenu biblioteku (1600 knjiga), kamp «Otvorenog srca» za decu iz hraniteljskih porodica, koja borave u kampu preko čitavog leta u pet smena, mogućnost smeštaja turista u okviru katoličke crkve, škole (sala za fizičko), eventualno u sali Doma kulture, pešačke staze zdravlja, terene pogodne za razvoj biciklizma, ali i auto-reli, birdwatching.

Započeta je restauracija bunara vetrenjače i Info centra, a gostoprimljivi i agilni meštani Šušare pohvalili su se i odličnim vinima vinarije Pajor Ferenca i originalnim suvenirom svog mesta-trnom bobice gloga i četinom tise, sa tekstom na ambalaži «čuva od uroka i vampira». Naime, postoji legenda da je Vlad Cepeš, dok je proganjao turke u Deliblatskoj peščari, video ogromno prisustvo drveta gloga i gledicije i shvatio da njemu tu nema mesta! Od straha od glogovog kolca pobegao je nazad u Transilvaniju.

U Deliblatu nas je sačekala Ljiljana Ambrus, iz Ekološkog udruženja seoskog turizma «Deliblato oaza» i odmah povela do jezera «Kraljevac», koje je proglašeno za nacionalno dobro, a bliže o jezeru nam je govorio Ljubomir Stanković, predsednik udruženja ribolovaca «Kraljevac». Ovo je najveće plutajuće ostrvo (2,5 ha) poput Vlasinskog. Od 2003.godine je stavljeno pod zaštitu države, a njime gazduje udruženje ribolovaca. Samo jezero ima 172 ha, a 40 ha je u prvoj zoni zaštite. proglašeno je specijalnim rezervatom od 2009.godine i od tada se poribljava i gaji i razvija sportski ribolov (smudj, amur, šaran, štuka, deverika, tostolobik-najveći je imao 67 kg). Dubina vode je od 10 do 12 m, a trenutno ima 6 plutajućih ostrva čiji se broj s vremenom povećava. Oni brinu o zaštiti životne sredine-čamci se kreću na električni pogon, imaju utvrdjene pecaroške staze za 50 pecaroša, zabranjena je divlja gradnja, nema zagadjivača u okolini. Imaju i kamp u kome uglavnom borave istraživači, studenti biologije iz Novog Sada, dobru saradnju sa turističkim udruženjem, izdaju dozvole za pecanje II kategorije, na kompleksu «Čardak» imaju smeštajne kapacitete od 130 ležajeva i uradjene projekte za paviljon sa apartmanima. Na samom jezeru postoje 4 sobe, predvidjene za izdavanje.

U selu postoji srpska pravoslavna crkva posvećena Prenosu moštiju Sv. Nikolaja iz 1778.godine koja je pod zaštitom kao spomenik kulture, zbog izuzetnog ikonostasa iz perioda ranog baroka, rad Jakova Orfelina (Turci su uništili ikone probijajući ih handžarima) i rumunska crkva, koja je po izgledu lepa gradjevina iz 1925.godine.

Deliblato iz budžeta izdvaja 30% sredstava za sport i kulturu, imaju Fudbalski klub iz 1919.godine koji nikada nije prestajao sa radom, KUD «Paja Marganović» koje postiže značajne rezultate na takmičenjima u zemlji i regionu.

U prostorijama Ekološkog udruženja su nas sačekali i aktivisti drugih sekcija i to: sekcije invalida, koja ima 12 članova-Slobodan Petrović, Dragiša Stepanović, član nadzornog odbora Udruženja, Sava Kočal, sekcija za izvidjače, Margareta Ambruš koordinator za etno-radionicu, Dragi Bešina predstavnik vinogradara.

Videli smo domaćinstva za smeštaj turista kod Miroslave Janče u kući tradicionalne gradnje i opremljene u tom stilu i kod porodice Aleksić, kuću novije gradnje, pored koje žive četiri generacije te familije. U Deliblatu smo primetili i veliki broj zasada kanadske (kontinentalne) mimoze.

 

Oko 17 sati stigli smo u Skorenovac, našu poslednju destinaciju ovog dugog dana , gde će nam gostoprimljivi meštani obezbediti i prenoćište. U seosko-turističkom domaćinstvu Valerije i Dani Ernea sačekali su nas domaćini poželeli dobrodošlicu, kao i Peter Papp, predsednik Saveta MZ i Marija Papp, koja je zadužena za Savez KUD-ova.

Prezentovali su nam Udruženje domaćina u eko-ruralnom turizmu, koje u svom sastavu ima 20 domaćinstava, sa 60 kategorisanih soba i 150 ležajeva i još 6-7 domaćinstava, koja će biti spremna za prihvat turista do sredine oktobra ove godine. Turisti koji ovde borave su isključivo najavljeni gosti uglavnom iz Madjarske, Rumunije i manji broj Engleza. Biciklističke ture prolaze kroz Skorenovac, tako da veliki broj biciklista gotovo svakodnevno prodje kroz selo. U pripremi je i hostel namenjen za djačke ekskurzije-50 učeničkih grupa najavilo je svoj boravak. Iduće godine im stiže i brod, koji će biti dostupan madjarskim grupama na potezu od Kladova do Tekije. Može da primi 120 putnika, a na put bi trebao da krene početkom maja 2012.godine (trenutno se adaptira u Budimpešti).

Kroz osmogodišnju školu «Žarko Zrenjanin» nas je proveo direktor Geza Šalamon, koja ima 18 nastavnika («koji s lap-topom idu na čas»), nastava se izvodi na madjarskom, a uči se srpski, engleski i nemački jezik, ima sportsku dvoranu sa tribinama. Svi kabineti su izuzetno očuvani, imaju i labaratorije za pojedine predmete, malu bioskopsku salu, dobro opremljenu biblioteku.

Posetu Skorenovcu smo nastavili u zgradi MZ u čijim prostorijama se obavljaju retka venčanja, videli smo pijacu napravljenu po evropskimim standardima, najveću u kovinskom kraju. U bivšem Domu kulture, sada je smešten Savez KUD i civilnog društva Skorenovac, KUD «Petefi Šandor», omladinski klub, Savez gradjanske omladine, redakcija novina «Istinita reč Skorenovca», šah klub, odavde se emituje i radio program. U ovom prostoru se organizuju disko-večeri, imaju kafić u svom sastavu, bioskopsku salu (240 sedišta – tu se održavaju pozorišne i predstave modernog baleta – 50. dece aktivno u baletskoj grupi), kancelarijski prostor, iznajmljuju salu za razne svečanosti, a u dvorištu imaju terene za basket i odbojku. Dobijaju sredstva od MZ, a redovno konkurišu za sredstva koja dodeljuje Opština.
Tinet već 9 godina organizuje biciklističku trku, započetu u čast 120. godišnjice naseljavanja Skorenovca, za uzrast od 11 do 77.godina. Trka je duga i naporna, od 800 do 1200 km, organizacija trke zahtevna, ali je broj učesnika u njoj sve veći i vozi se u etapama. Ne možemo, a da ne primetimo da sve ulice imaju besprekoran asfalt.

Etno-kuća i doček u njoj ostavljaju poseban utisak. U dvorištu kuće nas je sačekao veliki broj meštana Skorenovca, brojni članovi KUD-a u tradicionalnim nošnjama i ženski i mešoviti hor osnovan 1980., a učestvuje na svim manifestacijama iz okoline i na lokalnim priredbama. Ponedeljak je dan kada se druže uz vez, pletivo i organizuju tombolu. Kustos Kiš Robert, rekao nam je da je zgrada u kojoj se etno-kuća nalazi sazidana 1886., a štala je preuredjena u muzejski prostor u kome se sada nalaze tri vatrogasna vozila,( jedno iz 1891. marke WALSER F. iz BUDAPESTEN, sa serijskim brojem 9957), troredna sejalica i neke poljoprivredne alatke iz davnina.

Jedini kovač u okolini je majstor Imre (Kiš Imre Zoltan), četvrta generacija porodice koja se bavi ovim zanatom. Radnju je osnovao 1888. pradeda, koji je izučio zanat u Beloj crkvi, nikada nije bio na godišnjem odmoru, a u njegovoj radnji se i danas oštre raonici, otkivaju sekire, ispravljaju delovi automobila, izradjuju potkovice i potkivaju konji. Centralno mesto u radnji zauzima nakovanj težak 230 kg.

Šetnjom kroz mesto, došli smo i do odmorišta - uredjenog mesta na kome se nalazi djeram koji postoji od kada i selo (uredio ga je meštanin koji živi u Kanadi), oko koga mirno pasu krave (ima ih 100 na ispaši i oko 800 koje su na farmi na intenzivnoj ishrani). Lepota i besprekorna čistoća kojom odiše selo nisu besplatni – imaju 3 zaposlena komunalna radnika koji su zaduženi za održavanje reda i odvoz smeća.

Katolička crkva u odličnom stanju, s podnim grejanjem (koje imaju već 30 godina) ima i mladog sveštenika Čipak Čabu (28 godina) koji je ovde stigao iz okoline Kikinde, a u Skorenovcu je «godinu i pet dana»! Inače selo je 11. decembra 1892. godine dobilo prvog sveštenika, koji se naselio u mestu i počeo da vodi matične knjige. Vitraži su izradjeni u Budimpešti izmedju dva svetska rata (dvadesetih godina prošlog veka), orgulje u funkciji svaki dan od 1900. Crkva je zadužena i za gotovo sve kulturno-umetničke programe u selu u vreme crkvenih praznika, a naročito za karneval u februaru i 20. avgusta za Sv. Stefana.

Posetili smo i groblje na kome se nalazi najznačajnija Sekeljanska kapija-rezbarena u drvetu, po tačno utvrdjenom rasporedu šara i svaka «mustra» ima svoje značenje. Na ovoj kapiji, na ulazu u groblje piše u slobodnom prevodu «bili smo ko vi, bićete ko mi». Kapiju su besplatno izradili stolari iz Erdelja, a na groblju su sahranjeni i madjari i srbi. Pošto je rezbarenje drveta njihov tradicionalni i stari zanat, u Skorenovcu će se u avgustu održati i kamp za rezbarenje drveta za decu.
Primetili smo i neke neobične «pojave», pa su nam predusretljivi i agilni domaćini ispričali da je uragan 2006. godine protutnjao ovim selom i zaslužan je za prepolovljene metalne bandere, počupao je svo drveće iz parka i odneo više krava u kanal. Interesantno je i to da su za 4 godine imali 7 poplava!
To ih nije omelo u nastojanjima da opet stvaraju – prolazimo pored odličnog fudbalskog terena, novog Dom zdravlja, a ceo Skorenovac pokriven je zemnim gasom, već 20 godina. Ostvaruju velike prihode od turizma, hranu sami proizvode, 115 godina nije bilo ni jednog turiste do 2003. godine, kada su krenuli sa seoskim turizmom. Sada inostranim turistima nude ture od po 4 i 5 dana sa jednodnevnim izletima za Beograd, Novi Sad, Kladovo, Djerdap, Smederevo i dr. Svake nedelje biciklisti, uglavnom Nemci, i pešaci iz Švarcvalda prolaze kroz Skorenovac i tu prenoće.

Centralni buking za selo radi STD «Dani» , rasporedjuje goste po seoskim domaćinstvima, štampa promo-brošure u tiražu od 5000 godišnje.

Uskoro će biti otvoren muzej «Stelta F-117» u čijem obaranju je učestvovao pilot (sada pekar) Zoltan Dani, raketnim sistemom «Neva», čiju smo prezentaciju imali prilike da vidimo.

Mnogo toga smo izostavili u ovom izveštaju, jer nam ni prostor ni vreme to ne dozvoljavaju, uglavnom iz istorije ovog mesta koje većinom naseljavaju Sekeljani iz Bukovine, etnička grupa unutar madjarskog entiteta, koja je toliko specifična da je unikum u Vojvodini. Podatak da je Skorenovac kao mesto bez prirodnih i turističkih sadržaja uspeo da privuče veliki broj turista i živi od toga govori sam za sebe. U prilog toj tvrdnji treba reći da ovo selo ima centralni vodovod, ali bez prečistača i adekvatne obrade, pa voda po kvalitetu ne odgovara čak ni za tehničku vodu. Za potrebe gostiju domaćini donose pijaću vodu sa centralne česme ili iz Kovina!

Večeru smo otpočeli u domaćoj atmosferi i prirodnom i prijatnom ambijentu uz zvuke trube i klavijatura, a nastavili pesmom, plesom i sekelj-gulašom sa jagnjetinom, tavče na gravče na madjarski način, kiselom čorbom s džigericom, šnenoklama, kurteš-kolačom, specijalitetom sekeljanskih madjara i naravno u stilu «da sve bude naj» - lubenicom od 30 kilograma.

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Šušara, Deliblato, Skorenovac

Image gallery

Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Šušara Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Deliblato Skorenovac Skorenovac Skorenovac Skorenovac Skorenovac Skorenovac

Oceni članak

5.00

Newsletter