Belo Blato i Baranda

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Belo Blato i Baranda

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Belog Blata i Barande 04. 08. 2011. godine

Četvrtak, 04.08.2011. godine je dan kada je predvidjena poseta radnog tima Belom Blatu i Barandi, u sastavu: Loran Prokopić i Olivera Novaković (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Nemanja Despotov (Sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu), Goran Dragosavljević (Sekretarijat za obrazovanje), Miroslava Kostić (Sekretarijat za privredu), Jelena Radaković (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Perica Luković (turističko društvo „Grocka“), Milan Ružić (Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije), Ana Vernot i Mladen Maksić („Play Media“), Biljana Marčeta (Klaster „Istar 21“) i Katarina Paunović i Ana Lazarević („Magelan“).

U dvorištu etno-kuće u Belom Blatu priredjen nam je srdačan i masovan doček. Dok sve vrvi od živosti i graje, predstavljaju nam se preduzimljivi domaćini: Milan Nedeljkov, direktor škole, Barna Zoltan, sekretar MZ, Požar-Halas Evika, učiteljica, Tancoš Erne, predsednik Saveta MZ, Šimon Anuš, predsednica kluba žena, Stojan Kalapiš, sveštenik katoličke crkve, Goda Adam, predsednik fondacije „Carska bara“, Radmila Toškov sa poljoprivrednog gazdinstva „Lujza“ i mnogi drugi meštani.
Odmah smo krenuli u razgledanje dobro opremljene i tradicionalno koncipirane etno-kuće, koja izgleda kao da u njoj i danas neko živi. Vredna Anuška je u kuhinji spremala i pekla lepinje u paorskoj peći, dok su napolju korpar, trskar, izradjivač ribarskih mreža, majstori koji su završavali opremanje trapa („starinskog frižidera“), uzurbano obavljali svoje poslove. Dvorištem dominira stari djeram, pored koga se nalazi krupač, a ima i sve pomoćne zgrade neophodne u seoskom domaćinstvu.
Dok smo degustirali friško pečene lepinje i domaće kobasice, švarglu, čvarke, kifle, pogačice s čvarcima, švapski sir i domaće rakije i sokove i nezaobilazne štrudle s makom, imali smo prilike da prisustvujemo nesvakidašnjem performansu: zajednički kulturno-umetnički program izveli su slovački, bugarski i madjarski KUD, uz pesmu ženskog hora, recitovanje i nacionalne plesove ovih zajednica. Klub žena u Belom Blatu je izuzetno aktivan. Pored aktivnosti koje su nam odmah prezentovale (hrana, pesma, igre) one izradjuju i suvenire i imaju stalnu postavku u suvenirnici u okviru etno-kuće, a pripremaju knjigu recepata tradicionalne hrane ovog kraja.

Po završenoj prezentaciji mesta i upoznavanju sa planovima i dosadašnjim aktivnostima na polju turizma, obišli smo spomenik poginulima u II svetskom ratu i videli Medjunarodni istraživačko edukativni centar, koji je predvidjen kao centar ekološkog monitoringa, je i edukativni centar za istraživače i iz drugih oblasti ( npr. posmatranje ptica ), koji ovde imaju na raspolaganju bungalove (12 ležajeva) i zgradu centra (10 postelja), kao i nove bicikle i mrežu pokrivenu internetom. U neposrednoj blizini je i Parohijski dom rimokatoličke crkve sa 30 kreveta za smeštaj školske i predškolske dece.

Put nas je dalje vodio do Katoličke crkve u kojoj nas je dočekao sveštenik, katolik, bugarin Stojan Kalapiš i upoznao sa „palćani“ jezikom na kome se izvodi služba u crkvi, s obzirom da svi meštani govore više ili sve jezike koji su u upotrebi u selu. Crkva je izgradjena 1896.godine, jednobrodna, lepog eksterijera, posećuju je madjari, bugari, slovaci, nemci, pomogla im je sv. Elizabeta Ugarska-dobročiniteljka, a kraljica Sisi poklonila zvono, koje više nije u upotrebi. Izvezeno platno kojim pokrivaju oltar je takodje iz 1896. godine i u očuvanom je stanju. Evangelistička crkva iz 1902. godine je više puta restaurirana, poslednji put 2001.godine. Ima neobičan drveni svod, svog kantora i stare orgulje, hor i tablu u kojoj se redjaju brojevi pesama koje će se tog dana pevati.

Do belog duda, spomenika prirode starog 150 godina, koji je pod zaštitom države, put nas je vodio pored Dobrovoljnog vatrogasnog društva koje ima veliki broj članova (250) u odnosu na broj stanovnika ovog mesta.

Lepa i uočljiva gradjevina iz šezdesetih godina prošlog veka je Dom kulture, u kome smo posetili stalnu postavku ručnih radova u prostoriji kluba žena, a potom se uputili u Pansion „Ocean“ koji u ponudi ima 13 ležajeva za smeštaj turista i mogućnost ishrane u kući domaćina.

Potom smo posetili madjarsko domaćinstvo Šimon Anuške, koja još nema potpunu ponudu u smislu smeštajnih kapaciteta, ali ima tačnu viziju rasporeda prostorija i kuhinje za pripremu tradicionalnih specijaliteta madjarske kuhinje, čiju je realizaciju već započela uz pomoć svoje porodice. Oni već poseduju bio-baštu u kojoj proizvode zdravu hranu za turiste i sopstvene potrebe, a mi smo imali prilike da degustiramo vanredno ukusnu hranu i vruće kromiriće koji su se lepili za prste i topili u ustima. Dobru atmosferu su osetile i rode, koje su svile gnezdo na dimnjaku ove porodice!

U tradicionalno opremljenoj slovačkoj kući, domu Hanjik Marije videli smo devojačku spremu, narodnu nošnju, odeću mlade, izložbu ručnih radova i lutki od slame i kutija za nakit, kao i sušenog cveća. Ovde smo degustirali „polenjivu“, rinflaiš, kompot, ukiselo testo, „kuhu“ sa višnjama-slovačke specijalitete.
Mišo Domovski, sekretar lovačkog društva nam je govorio u novoj zgradi Lovačkog doma, o osamdesetogodišnjem postojanju društa, koje ima oko 60 članova, gazduje s 2860 ha lovišta, u kojima love zečeve, fazane, divlje patke, divlje guske, prepelice, divlje svinje, a od predatora pojavljuju se šakali.

U Belom Blatu smo videli i fabriku na koju se retko nailazi na našim prostorima. Naime, fabrika za preradu trske ovde još uvek radi, mada smanjenim kapacitetom. Trska se koristi kao ekološki izolacioni materijal i za pokrivanje krovova i izradu asura najrazličitijih veličina (kao ograda ili kao prostirka za plažu). Trenutno ima 20 zaposlenih, a u sezoni, leti uglavnom žene rade kao pletilje. Kuriozitet kruga fabrike i svojevrsno graditeljsko nasledje predstavlja mlin sa vetrenjačom iz 1877.godine, koji je pod zaštitom države, a bio je jedan od retkih u okruženju, koristio je energiju vetra, a četrdesetih godina prošlog veka je prebačen na mašinski rad. Sada ova vetrenjača predstavja deo sećanja na dane prosperiteta i industrijskog i ratarskog napretka sela.

Posetu ovom po svemu neobičnom selu završili smo obilaskom etno-dvorišta poljoprivrednog gazdinstva „Lujza“, kroz koje nas je provela ljubazna domaćica Radmila Toškov i prezentacijom još jedne vrste tradicionalne kuhinje koja je zastupljena u Belom Blatu-bugarske kuhinje koju je pripremila Anka Penjov.

Dok smo ručali riblji paprikaš, prženu ribu i štrudle iz paorske peći, pokušavali smo da sumiramo podatke i utiske: mesto sa dvadesetak nacionalnih zajednica, sedam jezika u aktivnoj upotrebi, okruženo rekama (ostrvo), turiste prevoze magarećom zapregom, ponijima, nude traktorski offroude touring, kanu „ala Hijavata“, paraglajding za hrabrije, obavezni „zeleni biciklizam“, ekološka oaza, 257 različitih vrsta ptica (12 retkih), velika ponuda suvenira, lovna i ribolovna područja, negovanje nacionalnih igara i pesama-sve na jednom mestu!

 

 

Na tromedju opština Opovo, Palilula i Zrenjanin, Barandu stižemo preko mosta koji su izgradili francuzi posle prvog svetskog rata. To je jedno od najstarijih mesta u Banatu, a kao naselje prvi put se pominje 1451.godine u kovinskoj županiji. Današnja Baranda nastanjena je u periodu od 1775. do 1778.godine, a većina doseljenika je tu stigla iz Kikinde, Sen-Djurdja, Melenaca i drugih mesta Gornje ilirske granice. Prva crkva u mestu je izgradjena 1813., a obnovljena 1977.godine.
Ovo je većinska srpska nacionalna zajednica sa oko 1700 stanovnika, a Osnovna škola „Olga Petrov“ ima 180 djaka.

Prisustvovali smo snimanju jednog kadra i prošetali kroz filmski grad, izmedju kulisa u studiju u kome se snima drugi deo filma „Montevideo, Bog te video“. Okrepili se pićem i lubenicom uz razgovor s ekipom organizacije i realizacije ovog filma i nastavili obilazak mesta posetom bioskopske sale u okviru MZ, kapaciteta 150 sedišta, koja je renovirana u retro-stilu (drvene stolice) 2011.godine. Videli smo i brod koji je „otplovio za Urugvaj“ i upoznali se sa planovima za izgradnju rekreacionog centra pored blatnog jezera sa lekovitim dejstvom za urogenitalne bolesti i reumu.

„Slatine“- vlažne stanice za razvoj ptica sa 1050 ha površine, druge su po veličini u Srbiji. Ovde se nalazi 2/3 faune u Srbiji i izuzetno je povoljna flora za gnezdjenje svih devet vrsta evropskih čaplji i značajno gnezdilište ibisa. U vodoplavnim šumama Tamiša se gnezde belorepan i crne rode, a postoji i najveća kolonija belobrkih čigri u zemlji.

Ribnjaci su najznačajnija staništa za ptice, a kašičar-čaplja, predstavlja najveću mešovitu koloniju čaplji u Srbiji.

S ovim saznanjima i velikim brojem gnezda roda koje smo primetili dok smo prolazili kroz selo, koje nije baš primer urednosti, smeća ima na svakom koraku, putevi nisu zadovoljavajućeg kvaliteta, KUD ne postoji, kao ni turistička signalizacija, ni etno-kuća, ni suvenirnica, uputili smo se u hotel „Stari Banat“ u Opovu gde nam je predsednik Saveta MZ Baranda Sava Vasić, sa svojim saradnicima upriličio ručak.

MZ realizuje projekat izgradnje spa centra, za koji je trenutno izradjen plan detaljne regulacije. Izgradnjom spa centra bi se omogućilo korišćenje lekovitog blata slanih jezera, lokalno stanovništvo bi se uposlilo, povećala bi se prodaja lokalnih poljoprivrednih proizvoda, smeštajni kapaciteti poboljšali, a zainteresovanost i motivisanost meštana bila veća.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Belo Blato, Baranda

Image gallery

Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Belo Blato Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda Baranda

Oceni članak

0

Newsletter