Hrtkovci i Vrdnik

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Hrtkovci i Vrdnik

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Hrtkovaca i Vrdnika 28. 07. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u četvrtak 28. jula 2011. godine, krenula je put Hrtkovaca i Vrdnika i to: Loran Prokopić i Olivera Novaković (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Nemanja Despotov (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje), dr. Olgica Tomić (Sekretarijat za sport i omladinu), Nada Burmazović (Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Miodrag Žakić (Sekretarijat za finansije), Vesna Piperski-Tucakov (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Miroslava Kostić (Sekretarijat za privredu), Ana Segedinski (Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine), Perica Luković (Turističko društvo „Grocka“), Mladen Maksić, Ana Vernot i Igor Danijel (Play media) i Ana Lazarević (Klaster Istar21).

U Hrtkovcima su nas dočekali dr. Nenad Čkonjević, Predsednik UO Udruženja „Rimski dani“ i Predsednik MZ Milan Abramović i poželeli dobrodošlicu spletom srpskih, madjarskih i hrvatskih narodnih igara koji su izveli KUD-ovi „Petefi Šandor“ iz Nikinaca i „Desanka Maksimović“ iz Hrtkovaca. Odmah potom smo krenuli u obilazak, najpre katoličke crkve Sveti Kliment iz 1829.godine, gde nas je dočekao velečasni Ivica Živković, a onda i pravoslavne crkve Svetog Djordja, koja je relativno novo sazidana gradjevina (iz 1994.) o kojoj je govorio veroučitelj Kosta Stjepanović i naglasio da je to prvi sazidani pravoslavni hram u Hrtkovcima, gradjen u vizantijskom stilu, s kupolom od kamena donetog s Hilandara. U dvorištu crkve postavljena je spomen-česma i spomenik velikomučeniku Ranku Božiću, zahvaljujući kome je i sagradjena ova bogomolja.

Dolazak na arheološko nalazište Gomolava, nikog ne ostavlja ravnodušnim. U doba neolita, Gomolava je bila centar sveta i prvo urbano naselje, što znači da na ovim prostorima već više od šest milenijuma ljudi žive u kontinuitetu. Na Gomolavi su prvi put u svetu nadjeni ostaci urbanizma i artefakti govore, da su kuće pravljene i postavljane po pravilnom redu. Na lokalitetu smo se upoznali i s delom Centurije-Cezarom Živkom, Faustinom Mirjanom, Konzulom Branetom, Hadrianusom Belim, koji su nas dočekali u autentičnim rimskim odorama, rimskom obrednom pogačom i poželeli dobrodošlicu u „centar sveta dekadencije i glamura“. Na samom lokalitetu je neophodno napraviti sojenice kakve su nekada i postojale, a istovremeno uticati i na meštane da ovaj prostor održavaju i na njemu ne depunuju smeće. Interesantno je i to, da je Sava u svom toku baš na ovom mestu najdublja u Evropi (26m).
Posetili smo i mali muzej eksponata keltskih figula u domu Živka Rajakovića, gde imaju u planu da naprave i multi-medijalne replike naseobina koje su postojale od neolita do srednjeg veka na ovim prostorima-koje bi predstavljale njihovo „etno naselje“.

U DIP-u „Sava“ u Hrtkovcima nam je govorio Milorad Žarković, o starom mlinu, koji je za vreme II svetskog rata pretvoren u pilanu. Pored zgrade starog mlina još uvek se nalazi stari gater iz prve polovine XX veka.

Putem, do lovačke kuće „Vukoder“ obišli smo i sportske terene Hrtkovaca, a o lovištima „Vukoder“ i „Debeljak“ saznali smo od Steve Matijevića da gazduju šumom na 3877 ha, u kojima se love srne, zečevi, fazani u prolazu i divlje svinje.
Posavsko lovište „Karakuša“ po rečima domaćina Jovana Cvetinovića, ima idealan položaj-od aerodroma Beograd je udaljeno 65km, od Batrovaca 80, a Horgoša 185km.

U svom sastavu ima veštačko akumulaciono jezero poribljeno šaranom i babuškom, organizovane grupe lovaca i ribolovaca koje ih posećuju imaju obezbedjen smeštaj u hotelu u samom lovištu. Prilikom razgledanja „Karakuše“ naišli smo na porodicu jelena koja je mirno šetala šumom.

Kroz istoriju i planove za razvijanje turizma u Hrtkovcima nas je nenametljivo i zanimljivo vodio Goran Prlajić, pritom strogo poštujući dogovorenu satnicu.
Posetu Hrtkovcima završili smo u domaćinstvu Zorana Spaića, u čijem dvorištu se nalazi najveći orah u Sremu, star više od 100 godina i kajsija u kojoj su zariveni metak i kašika, sećanje na II svetski rat i dane gladi.

Ručak je postavljen pod stoletnim orahom na otvorenom terenu, bez pribora (u stilu Rimljana) uz Rimsku obrednu pogaču i Gomolavsko prase, punjeno kandiranim voćem i iznutricama, uz Sremska vina, rakije i domaće sokove i lubenicu. Uz nas je bio i vrsan trinaestogodišnji virtuoz na harmonici Miloš Milovanović.
Ljubazni domaćini iz Hrtkovaca ispratili su nas na put pričom o „sremskom konjaku“, autentičnim pićem s ovih prostora, koje proizvode, jedini u svetu, od lozove rakije, suvog groždja, šipka i još po nečeg, da ne otkrivamo recept!

 

Video materijal iz Hrtkovaca u produkciji Play Media možete pogledati ovde...

Meštani Vrdnika su nas dočekali ispred manastira Ravanica, i predstavili se: Mile Sanader, Predsednik MZ, Ljubica Mehandžić ispred Aktiva žena, Željko Marković, novinar i publicista, ispred ZZ Miroslav Ivanović, Danijel Mihajlović i koordinator ovog projekta Davorin Majhenšek i poveli do vidikovca Zmajevac, gde su započeli priču o istoriji Vrdnika s pogledom na Vrdničku kulu. Željko Marković nas je vodio spontano i lako kroz interesantnu, bajkovitu priču o Banji Vrdnik, u Sremu, koja se nalazi na južnoj padini Fruške gore, na nadmorskoj visini od 240m. Prvi put se spominje 1315. pod nazivom Castellum Rednek, a za njen razvoj od velike je važnosti otvaranje rudnika mrkog uglja 1804.godine. Ugalj je eksploatisan do 1968.godine, a u tom periodu u Vrdnik su dolazili rudari iz cele Evrope, tako da je to postala najviše nacionalna sredina u bivšoj Jugoslaviji. Naseljavali su ga Slovenci, Madjari, Nemci, Hrvati, Česi, Slovaci, Austrijanci, Poljaci, Italijani i dr., tako da i danas ovde žive potomci više od 28 nacija.

Manastir Ravanica jedan je od najstarijih i najpoznatijih fruškogorskih manastira, spomenik kulture od izuzetne važnosti. Sadašnja crkva manastira izgradjena je u periodu od 1801. do 1811.godine, a u njoj se osim dela moštiju kneza Lazara, nalaze i mošti svete velikomučenice Anastasije, svetinje sa Hristovog groba, deo moštiju Svetog Teodora Tirona. U porti crkve nalazi se grob Milice Stojadinović-Srpkinje, prve srpske pesnikinje.

U zgradi Mesne zajednice Vrdnik, koja je takodje arhitektonski interesantan objekat, prezentovan nam je projekat izgradnje novog šetališta (na kome se nalazio stari korzo), upoznali smo se sa radom i rukotvorinama Aktiva žena i okrepili se poslasticama i domaćim sokovima, koje žene iz udruženja pripremile.

Potom smo obišli Staru koloniju, Novu koloniju i Gospodski red, sa 116 zgrada industrijske namene i čitav niz drugih objekata-zgradu termocentrale, kompleks železničke stanice, zgradu stare rudarske škole, nekadašnje rudarske bolnice (sada katolička kapela Sv. Barbare), reprezentativnu palatu „Kasina“ s kraja XIX i početka XX veka, koje pripadaju korpusu spomenika industrijske arhitekture i tehničke kulture, koje bi se mogle rekonstruisati i ponuditi kao prvorazredna turistička atrakcija.

Po razgledanju istorijskih spomenika, stigli smo i do banje i hotela Termal, koji raspolaže savremenom opremom i stručnim kadrovima, specijalizovanim za lečenje reumatizma, za postoperativnu rehabilitaciju i imaju termomineralnu vodu temperature 32,8 C. Pored smeštajnih kapaciteta u hotelu, posetili smo i pansion „Fruškogorski mir“, koji poseduje nekoliko potpuno opremljenih apartmana za smeštaj turista. Vlasnik pansiona Anton Prislan, ugostio nas je u svom dvorištu i put Novog Sada ispratio uz zvuke tamburaša „Jovanovića“.

Treba napomenuti da je Vrdnik riznica prirodnog i kulturno-istorijskog blaga. U šumama imaju preko 600 vrsta lekovitog bilja, veliki broj gljiva, ruže vetrova koje prijaju svakom gostu, 4 jezera u neposrednoj blizini (Srebro, Pavlovačko, Borkovačko, Šatrinačko), aktivna lovišta, podrume vina i rakija, preko 250 sunčanih dana u godini, a na 100 km ukrug živi 4.000.000 stanovnika.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Hrtkovci, Vrdnik

Image gallery

Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Hrtkovci Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik Vrdnik

Oceni članak

1.00

Newsletter