Kovilj i Šajkaš

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Kovilj i Šajkaš

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Kovilja i Šajkaša 27. 07. 2011. godine

Radna grupa, koju čine predstavnici Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine, Klastera „Istar21“ i medija, u sredu 27. jula 2011. godine, krenula je put Kovilja i Šajkaša i to: Loran Prokopić i Olivera Novaković (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Nemanja Despotov (Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo),Marta Sinko (Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj),Vesna Reljin (Sekretarijat za obrazovanje), dr. Olgica Tomić (Sekretarijat za sport i omladinu), Anita Beretić (Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Vesna Šijački (Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova), Jelena Radaković (Sekretarijat za medjuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Miroslava Kostić (Sekretarijat za privredu), Ana Segedinski (Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine), Sonja Babić (PR Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine), Milena Stanić, turistički vodič, Mladen Maksić, Ana Vernot i Igor Danijel (Play Media) i Ana Lazarević (Klaster Istar21).

Izuzetno ljubazni i dobro organizovani domaćini iz Kovilja su nas sačekali na samom ulasku u selo i ispratili do koviljskog manastira, gde su nam poželeli dobrodošlicu na tradicionalan način-pogačom i solju, nastupom pevačke grupe i predstavili aktere ove akcije medju meštanima. To su Sava Pušić, Darko Kolarov, Petar Šijak, Giga Djuragić-Dile, Djordje Varenika, Jelena Radojčić, Mića Samočeta, Tibor Čer, Jovica Nešin, Nikola Nedić, Sava Graorac, Mića Janković i drugi.
Monah Kozma nas je upoznao sa istorijom manastira koji spada u red znamenitih srpskih svetinja, kao spomenik kulture pod zaštitom države, nastao u XIII veku, (osnovao ga je Sveti Sava oko 1220.godine), a gradjen po uzoru na manastir Manasija, zadužbinu despota Stefana Lazarevića. Ikonostas manastira napravljen je u Beču, a ikone je oslikao Aksentije Marodić, slikar i meštanim Kovilja, čija se kuća još uvek može posetiti ovde. U jednom periodu starešina manastira Kovilj je bio i Jovan Rajić, srpski istoričar, pisac, pedagog i najbolji teolog svog vremena, takodje koviljčanin. Manastiru je nedavno vraćeno nacionalizovano zemljište, pa pored proizvodnje hrane za svoje potrebe, proizvode i prodaju sveće celoj eparhiji Bačkoj, gaje pčele, imaju pecaru i školu ikonopisanja (izradjuju ikone po narudžbini).
Domaćin ”bačkog fruštuka” Sava Graorac, nas je upoznao sa svojim domaćinstvom i poznatom manifestacijom Koviljska rakijada, nazvanom ”Parastos dudu” čiji je organizator.

Put nas je dalje vodio do lokaliteta ”Arkanj” sa nadaleko čuvenom čardom ”Na kraj sveta”, do lovačkog društva ”Fazan” (imaju potencijale za lovni turizam, kao i smeštajne kapacitete), gde nam je predsednik društva Tibor Čer pokazao lokalitete gde je sniman Kusturicin film ”Crna mačka, beli mačor”.

Vožnjom fijakerima stigli smo do vidikovca, gde su nas predstavnici ”Vojvodina šuma” upoznali s gazdovanjem ovim terenima, s biljnim i životinjskim vrstama koje obitavaju ovde-praćenju i posmatranju orla-belorepana (kako raste, razvija se, hrani, živi), imaju takodje leglo labudova (preko 500), najveće gnezdo roda na Balkanu (oko 50 gnezda). Ovde raste i neobična i retka vrsta - biljka ”aronija”-mešavina borovnice i brusnice, koja je ”lek za sve bolesti”.

Priključio nam se i Jovica Nešin, predsednik konjičkog kluba i najavio njihovu manifestaciju-fijakerijadu.

Poseta lokalitetu ”Šlajz” protekla je u vožnji čamcima, medju cvetalim lokvanjima. U toj lepoti se mora primetiti da brojni pecaroši narušavaju ovaj prostor ostavljajući smeće u velikim količinama i pored upozorenja meštana i njihovog stalnog čišćenja.
Stara pekara Miće Jankovića, koji ”na vašine” pravi cipovke još jedan je primer očuvanja tradicije u Kovilju. Posetili smo i staru kovačnicu u kojoj je šegrt bila žena, videli kuću Aksentija Marodića i Laze Kostića (u kojoj sada živi sveštenik), Spomen kuću Ilije Nešina, Gornjokoviljsku crkvu, koja čuva zastavu sa Solunskog fronta u kome su učestvovali meštani Kovilja, a Nikola Nedić nam je prezentovao aktivnosti Koviljskog kulturnog kruga, koji čine mnogi književnici, slikari, istoričari, glumci. Likovna kolonija Kovilj pod pokroviteljstvom Gige Djuragića u njegovom ateljeu, godinama ugošćuje poznate slikare.

Neobično brzo stigli smo i ”Do kraja sveta”, kuće vina, izgradjene i opremljene po svetskim standardima, a jedan od vlasnika Miloš Milić, nam je govorio, dok smo degustirali izvrsna vina, da su oni i proizvodjači opreme za proizvodnju vina i da je prodaju drugim vinarijama, a sopstvena vina čuvaju u buradima od francuskog oraha.

Prezentaciju planova za budućnost turizma u Kovilju nam je iznela Jelena Radojčić u hotelu ”Orlovi”, koji su sa svojim smeštajnim kapacitetima potpuno spremni za prihvat turista.

Posetu Kovilju, koji ima oko 6000 stanovnika, pretežno srpske, ali i madjarske, hrvatske, albanske, romske, češke, makedonske, bunjevačke, crnogorske, rusinske, slovačke nacionalnosti, a ugosti godišnje 60.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva, završili smo na ”Grlić salašu”, gde su nas ”predali” komšijama iz Šajkaša, s kojima imaju odlične dobrosusedske odnose.

 

Video materijal iz Kovilja u produkciji Play Media možete pogledati ovde...

Gojko Todorović i Ružica Babec, naši domaćini u Šajkašu upoznali su nas s Fondacijom ”Etnos”, pokazali deo potpuno opremljenih smeštajnih kapaciteta i upoznali sa istorijom ovog mesta, koje je podignuto na raskrsnici Potiskog i Podunavskog puta na južnoj Bačkoj lesnoj zaravni (1256. se pominje prvo naselje). Danas Šajkaš pripada teritoriji opštine Titel, naseljen je većinski srpskim stanovništvom, a kada su Nemci napustili ovo selo, u njihove kuće se doseljavaju kolonisti iz Kupresa, Bosanske Krajine, Banije, Korduna i mali broj madjara.
Jedan od najznačajnijih srpskih slikara XIX veka Dimtrije Avramović (oslikao je ikonostas Saborne crkve u Beogradu) i osnivač karikature u nas je rodjen u Šajkašu, kao i slikar Žarko Milinov (oslikao pravoslavnu crkvu u Adi).
Šajkaš danas ima 6000 stanovnika, a većina mlade populacije je nezaposlena.
U mestu se nalaze dva prirodna jezera ”Mutnjača” i ”Andjina jama”, započeli su izgradnju sportsko-rekreacionog banjskog centra, s obzirom da poseduju lekovito blato (”Slatina”). ”Titelski breg” i visoravan dominiraju krajolikom.
Potom smo posetili dvorac (koji takodje ima smeštajnih kapaciteta), kuću verovanja, koja je u izgradnji, a biće dostupna svim verujućim ljudima, bez obeležja tačno odredjene vere.

U Šajkašu postoji i spomen groblje podunavskih švaba, spomenik poginulim pilotima iz II svetskog rata, stare etno-kuće (jedna je iz 1897.godine) koje ugošćuju turiste, a imali smo prilike i da posetimo crkvu u Mošorinu, zadužbinu prote Vlaškalića, čiji je ikonostas rad slikara Uroša Predića.

Posetu Šajkašu smo završili povratkom u Fondaciju ”Etnos”, gledajući odlomke iz pozorišnih predstava, koje je izveo glumac Gojko Todorović i konzumiranjem specijaliteta Šajkaša-pečenjem s ražnja i lubenicama.

Video materijal iz Šajkaša u produkciji Play Media možete pogledati ovde...

  • Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
  • Verzija za štampu Verzija za štampu
  • Samo tekst Samo tekst

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Kovilj, Šajkaš

Image gallery

Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Kovilj Šajkaš

Oceni članak

5.00

Newsletter