Polazna | Projekti | Bogatstvo Različitosti | Izveštaji obilazaka sela | Svilojevo i Bački Monoštor

Svilojevo i Bački Monoštor

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Svilojevo i Bački Monoštor

Projekat „Bogatstvo različitosti“

Obilazak Svilojeva i Bačkog Monoštora 22.07.2011. godine

U petak, 22.07.2011. godine put Svilojeva, krenuo je radni tim u sastavu: Loran Prokopić i Olivera Novaković (sekretarijat za kulturu i javno informisanje), Nemanja Despotov (sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu), Anita Beretić i Vesna Šijački (sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova-zavod za ravnopravnost polova), Jelena Radaković i Vesna Piperski-Tucakov (sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), Vesna Reljin i Goran Dragosavljević (sekretarijat za obrazovanje), Miroslava Kostić (sekretarijat za privredu), Perica Luković (turističko društvo „Grocka“), Ana Vernot i Mladen Maksić („Play Media“), Biljana Marčeta i Jelica Marković (Klaster „Istar 21“) i Ana Lazarević („Magelan“).

Ljubazni domaćini, predsednik Saveta MZ Bela Horvat i podpredsednik Saveta MZ Svilojevo Renata Horvat, Predsednik TO Apatin Mile Djukić, predstavnice Opštine Apatin Ljiljana Bursać i Snežana Milešević, zajedno s meštanima su nam priredili doček u „Bajovoj bašti“ vlasnika Ratomira Bajagića, gde je i upriličena kratka i sažeta prezentacija (kroz koju nas je vodila Maja Pavić) ovog najmanjeg sela u Opštini Apatin, sa oko 1400 stanovnika, u kome je većinsko stanovništvo sastavljeno od starosedelaca madjarske nacionalnosti, jednog broja hrvatske nacionalnosti i doseljenika srpske nacionalnosti iz bivših jugoslovenskih republika. Kamen temeljac za izgradnju sela je postavljen 1899.godine, a do današnjeg naziva Svilojevo (Szilagyi-po ministru pravde Siladji Dežeu) više puta je menjalo ime. Naseljavanje mesta počelo je 10 godina kasnije, 1909.-1910.godine.

U „Bajovoj bašti“ smo uz bogatu svilojevačku trpezu, prisustvovali i „hvatanju ribe u bazenu rukama“, a potom obišli i ribnjake (površina jezera je 550 ha, proizvodi se prvenstveno šaran) i stablo divlje kruške, koje je zaštitni znak ovog mesta, a kao takvo i pod zaštitom meštana.

Put nas je dalje vodio do Lovačkog društva „Jastreb“, u čijim prostorijama su izloženi mnogi trofeji, a mesto je poznato po lovnom turizmu od 1960.godine.
U Osnovnoj školi „Kiš Ferenc“, sačekala nas je direktorka Lidija Barać, upoznala nas je da se nastava obavlja dvojezično: na madjarskom (do 8. razreda) i na srpskom jeziku (7. razreda). Škola poseduje dobro opremljenu biblioteku i informatički kabinet. U blizini škole se nalazi i mala, ali interesantna i uredjena etno-kuća. Rimokatolička crkva „Sveti Stjepan Kralj“, izgradjena u neogotskom stilu, s tri zvona, dominira selom.

Posetu Svilojevu smo završili u Domu kulture, najpre izložbom Sekcije za izradu ručnih radova „Piroš pipač“ (crvena bulka), a potom i programom KUD-a „Jožef Atila“ i izvodjenjem ljubavnih pesama izvorne pevačke grupe „Različak“.
Po završetku programa, za zainteresovane je bilo omogućeno jahanje konja.
Ono po čemu ćemo pamtiti Svilojevo su njegove ušoreno gradjene ulice i kuće (koje poseduju prednju čistu sobu, prednju kuhinju, zadnju sobu i zadnju kuhinju sa otvorenim hodnikom) i tradicionalno negovanje manifestacija i običaja. Tokom uskršnjih praznika, momci „polivači“, u ranim jutarnjim satima se okupe i uz muziku obilaze devojke po selu i posipaju ih kantama vode, a one ih za uzvrat daruju farbanim jajima, kolačima i pićem. U zimskom periodu, kada selo prekrije sneg, momci se okupljaju i u noćnim satima snegom zatrpavaju mladim devojkama kapije. Ako budu otkriveni, roditelji i devojke moraju ih počastiti pićem i toplim čajem.

Treba napomenuti i to, da je banja „Junaković“ udaljena od Svilojeva 3 km.

Video materijal iz Svilojeva u produkciji Play Media možete pogledati ovde...

Po programu obilaska, oko 14,45 smo stigli u Bački Monoštor, tačnije u Turistički info centar Bačkog Monoštora, koji je smešten u etno-kući. Domaćini Zdenka Mitić, koordinator projekta, Dejan Mitić iz Udruženja „Podunav“, turistički vodič Miloš Žikić su nam poželeli dobrodošlicu uz posluženje-domaće pecivo, razne vrste rakija i domaćih sokova.

Po razgledanju etno-kuće, održana je prezentacija starih zanata u tipskim kućicama, u kojima su zanatlije-drvodelja, klompar, čamdžija, rogozar, predstavljali svoje proizvode i način njihove izrade. U dvorištu su bili postavljeni i štandovi sa proizvodima starih zanata i suvenira sa obeležjima ovog mesta. Ono što nas je fasciniralo i izazvalo bujicu pitanja o njihovoj izradi i izgledu, bile su autentične šokačke narodne nošnje i odličan nastup Dečje grupe KUD-a Hrvata „Bodrog“.
Šokci koji nastanjuju Bački Monoštor poreklom su iz Hrvatske, iz zaledja Dalmacije, ogranak koji je produžio iz Slavonije za Srbiju i Vojvodinu. Čine većinsko stanovništvo sela, po veroispovesti su katolici, neguju i ljubomorno čuvaju svoju tradiciju i običaje.

Uputili smo se u neobično veliku crkvu za jedno malo selo, a delovi te crkve su pod zaštitom države kao spomenici kulture. Crkva Sv. Petra i Pavla je dobro očuvana i negovana gradjevina sagradjena 1752. godine. Prisustvovali smo nastupu pevačke grupe KUDH-a Bodrog.

U zgradi Centra gradjanskih aktivnosti i biblioteci, postoji prostor za seminare, prezentacije, radionice. Pogledali smo projekciju filma „Bački Monoštor u 5 minuta“, kroz prezentaciju potencijala i planova razvoja i predstavljanju programa tura za turiste.

Bački Monoštor poseduje nekoliko etno-kuća, pa smo u okviru ove posete imali prilike da vidimo i razgledamo još dve: etno-kuću „Mali Bodrog“, koja predstavlja tipičnu paorsku monoštorsku kuću, izgradjenu od drveta, zemlje i trske, kroz koju nas je vodila domaćica u predivnoj šokačkoj nošnji i etno-kuću „Kuveljić“, koja predstavlja staru ribarsku monoštorsku kuću „nabijaču“, sa velikom kolekcijom starih alata, na obali Dunavca, uz priču domaćina o nastanku kuće i načinu života u njoj.

S obzirom, da su stari zanati ono što je pored većinskog šokačkog stanovništva i neobičnog govora, nošnji i folklora, zaštitni znak Bačkog Monoštora, uputili smo se u posetu čamdžiji-jedinu registrovanu radnju ove vrste u celoj Srbiji. U ovoj radionici smo videli na koji način se izradjuju čamci od drveta i razgledali drvenu šajku, koja je u završnoj fazi izrade. Posetili smo i kovača, koji nam je pokazao tradicionalni način kovanja predmeta od gvoždja, potkivanje konja i sl.

Ovo vojvodjansko selo okruženo je dunavskim rukavcima, kanalima i mirisnim šumama, poseduje Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, duh tradicije se oseća na svakom koraku kroz prelepe nošnje, etno-kuće, stare zanate, školu „učenja monoštorskog divana“, a turistima nude i vožnju biciklima, čamcima, zapregama, foto-safari, „lov na blago“, pecanje.

Posetu smo završili večerom na kojoj je na meniju bila dimljena marinirana deverika i riblji paprikaš-specijaliteti Bačkog Monoštora.

Tagged as:

Bogatstvo Razlicitosti, Svilojevo, Bački Monoštor

Image gallery

Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Svilojevo Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor Bački Monoštor

Oceni članak

0

Newsletter